Повјерење грађана, заштита података и повезивање институција кључни за успјех дигиталних новчаника

Дигитални новчаници могу унаприједити доступност јавних и приватних услуга, поједноставити коришћење докумената и омогућити сигурну размјену података, али њихов успјех зависи од повјерења грађана, заштите података и повезивања институција.

То је поручено са првог панела „Дигитализација и дигитални новчаници: оснаживање грађана у дигиталном добу“, одржаног у оквиру осмог Дигиталног самита Западног Балкана у Херцег Новом који организује Министарство јавне управе под покровитељством Владе Црне Горе у партнерству са Савјетом за регионалну сарадњу (РЦЦ) и у оквиру предсједавања Црне Горе Берлинским процесом. Генерални спонзор догађаја је компанија МТЕЛ.

Висенте Андреу Наварро из Европске комисије, током онлине укључења, казао је да је цљ дигиталног новчаника изградња повјерења на интернету.

Како је објаснио, европски регулаторни оквир у овој области почива на два кључна стуба – дигиталном идентитету и услугама повјерења.

„Дигитални идентитет омогућава грађанима да потврде свој идентитет у дигиталном окружењу, док услуге повјерења обухватају електронске потписе, електронске временске жигове и електронску препоручену доставу. Новчаник је веза која обједињује дигитални идентитет и услуге повјерења“, нагласио је Наварро.

Према његовим ријечима, европски дигитални новчаник омогућиће корисницима да чувају електронске документе и потврде о одређеним личним својствима, као и да их дијеле са пружаоцима услуга, уз контролу над сопственим подацима.

„Једна од његових функционалности биће и могућност креирања квалификованог електронског потписа, који пружа највиши ниво повјерења међу електронским потписима“, додао је Наварро.

Он је указао на то да ће успјех дигиталних новчаника зависити од њихове практичне примјене и прихватања међу грађанима и привредом. Као могуће области коришћења навео је телекомуникације, здравство и образовање, али и услуге приватног сектора, укључујући програме лојалности.

„Широка примјена новчаника биће могућа само ако га пружаоци услуга прихвате као важан алат и ако његово коришћење буде једноставно за грађане“, поручио је Наварро.

Говорећи о државама Западног Балкана, Наварро је истакао да је у процесу приступања Европској унији важно усклађивање са европским регулаторним оквиром, али и развој технички компатибилних рјешења.

“Такав приступ омогућио би да дигитални новчаници региона буду технички интероперабилни са европским рјешењима, када буду успостављени одговарајући правни инструменти”, казао је Наварро.

Самтра да није довољно ускладити само прописе, наводећи да их је неопходно унаприједити и техничку сарадњу како би се омогућила будућа размјена и признавање дигиталних идентитета и услуга повјерења.

Савјетник за дигиталну трансформацију у Министарству за дигиталну трансформацију Сјеверне Македоније, Иван Илиоски, истакао је да је развој дигиталних услуга у тој држави заснован на усклађивању са правним оквиром Европске уније, укључујући оквир за европски дигитални идентитет.

Како је навео, када је Министарство формирано, било је доступно мање од 100 дигиталних услуга, док их данас има више од 350.

“Истовремено се радило на унапређењу и редизајну административних процеса, како би се они не само дигитализовали већ и учинили ефикаснијим. У платформу за интероперабилност повезано је 96 институција”, рекао је Илиоски.

Као важан корак у даљем развоју дигиталне трансформације, Илиоски је издвојио апликацију “Е-Услуги”, национални дигитални новчаник Сјеверне Македоније, развијен уз подршку Европске уније и стручњака Свјетске банке.

Како је објаснио, апликација омогућава грађанима да на једном мјесту покрену поступке за коришћење јавних услуга, изврше плаћања и користе своја документа, без потребе да напуштају дом.

„Интероперабилност је кључна за коришћење дигиталног новчаника“, нагласио је Илиоски, указујући на значај повезивања институција и дигиталних система.

Говорећи о будућности дигитализације у региону, Илиоски је истакао потребу за тјешњом сарадњом држава Западног Балкана и развојем међусобно компатибилних рјешења, како би грађани могли да користе дигиталне идентитете и услуге и ван граница своје државе.

„Не треба да градимо одвојена дигитална острва, већ да се међусобно повезујемо“, поручио је Илиоски, истичући да је регионална интероперабилност важан корак ка укључивању у европски екосистем дигиталних новчаника.

Додао је да је циљ да дигитални новчаници не буду само електронска верзија докумената које грађани носе у физичком облику, већ практичан алат који ће им омогућити коришћење услуга у свакодневном животу, укључујући и прекограничне услуге.

Шеф Одјељења за ПКИ, Агенција за информационо друштво (АКСХИ), Тирана Ринолс Гјинај истакао је да нови европски регулаторни оквир за дигитални идентитет проширује могућности дигиталних новчаника и уводи додатне услуге повјерења, укључујући квалификоване електронске потврде о личним својствима и електронско архивирање.

Посебно је издвојио могућност бесплатног коришћења квалификованог електронског потписа за грађане у дигиталном новчанику, за потребе које нијесу професионалне природе.

Говорећи о развоју националног дигиталног новчаника у Албанији, Гјинај је навео да је тестирана интеграција дигиталног идентитета у новчаник, док се ради на укључивању првих десет докумената са квалификованим електронским печатом, одабраних према учесталости коришћења у свакодневном животу.

„Међу њима су лична и породична увјерења, потврде о заради и пензији, рецепти и потврде о остваривању права на економску помоћ. Циљ је да новчаник до децембра буде доступан грађанима са дигиталним идентитетом, мобилном возачком дозволом и 22 документа са квалификованим електронским печатом“, рекао је Гјинај.

Говорећи о регионалној сарадњи, Гјинај је казао да је, у сарадњи са колегама из Националног органа за сајбер безбједност, припремљен нацрт споразума између Албаније и Црне Горе о међусобном признавању поузданих листа пружалаца услуга повјерења.

„Споразум би обухватио квалификоване електронске потписе, квалификоване електронске печате и квалификоване временске жигове. У тренутку његовог обраћања, документ је био у фази припреме за потписивање, након чега би услиједила ратификација. Са техничког становишта, морамо имати на уму да дигитални новчаник, иако грађанима доноси бројне користи, захтијева много рада како би се обезбиједио висок ниво поузданости и иста правна ваљаност као код физичких докумената“, нагласио је Гјинај.

Указао је и на то да развој дигиталног новчаника не може бити искључиво пројекат електронске управе, већ захтијева укључивање великог броја институција и других пружалаца услуга.

„Њихово учешће неопходно је како би новчаник имао конкретну примјену, од електронских диплома до професионалних лиценци“, додао је Гјинај.

Као један од изазова издвојио је степен дигитализације институција које издају документа.

„Да би се, на примјер, диплома или професионална лиценца користила као електронска потврда у новчанику, потребно је да институција која је издаје претходно дигитализује одговарајућу документацију“, појаснио је Гјинај.

Он је нагласио и значај размјене искустава међу земљама, истичући да су политичка воља, међуинституционална сарадња и заједничко рјешавање техничких изазова важни за унапређење повјерења и међусобног признавања дигиталних услуга у региону.

Савјетник за дигитализацију у УНДП-у у Београду Слободан Марковић истакао је да је корисничко искуство један од кључних предуслова за успјех дигиталних услуга и дигиталних идентитета.

Како је нагласио, државе морају преузети одговорност за начин на који грађани користе дигиталне сервисе, умјесто да тај сегмент у потпуности препуштају компанијама које их развијају.

Према његовим ријечима, нефункционалне процедуре, ограничена доступност на различитим уређајима, неприлагођеност особама са инвалидитетом и недовољна корисничка подршка могу обесхрабрити грађане и смањити коришћење дигиталних услуга.

„Владе морају бити за управљачем и не смију препустити корисничко искуство искључиво добављачима“, поручио је Марковић, указујући на потребу да се услуге развијају на основу стварних потреба грађана, тестирања и анализе њиховог понашања. Додао је да вјештачка интелигенција може помоћи у бржем развоју прототипова, тестирању рјешења и анализи повратних информација корисника.

Шефица службе за софтверска рјешења и интеграције у компанији МТЕЛ Сања Симоновић указала је на то да поједини елементи дигиталног новчаника већ постоје у свакодневном раду телекомуникационих оператора, који провјеравају идентитет корисника и омогућавају безбједно коришћење услуга.

Као примјер навела је могућност куповине и активације еСИМ картице путем интернета, без одласка у пословницу и чекања у редовима. Тај процес показује како се и услуге које захтијевају провјеру идентитета могу учинити једноставнијим и у потпуности дигиталним.

„Држава обезбјеђује дигитални идентитет и правни оквир, а компаније на томе могу градити корисне услуге за свакодневни живот грађана“, истакла је Симоновић.

Према њеним ријечима, за развој функционалног екосистема дигиталних новчаника кључни су повезивање система, повјерење и партнерство јавног и приватног сектора.

Посебно је нагласила да безбједност и заштита података морају бити саставни дио развоја дигиталних рјешења од самог почетка.

Симоновић је указала и на потенцијал дигиталних новчаника за поједностављивање провјере идентитета туриста који прелазе границе.

“Могућност коришћења података из дигиталног новчаника могла би олакшати регистрацију корисника телекомуникационих услуга у различитим државама и смањити потребу за понављањем истих процедура”, додала је Симоновић.

ФОТО И ВИДЕО : Повјерење грађана, заштита података и повезивање институција кључни за успјех дигиталних новчаника