Повјерење је темељ дигиталног пута Црне Горе и региона ка европској будућности

Одлуке које се донесу данас обликоваће конкурентност и прилике које ће бити на располагању сјутра и зато је важно одмах инвестирати у експертизу, инфраструктуру и партнерство, а повјерење је темељ дигиталног пута Црне Горе и региона ка европској будућности.

То је порука са министарског састанка у оквиру осмог Дигиталног самита Западног Балкана, који организује Министарство јавне управе под покровитељством Владе Црне Горе, а у партнерству са Савјетом за регионалну сарадњу (РЦЦ) и у оквиру предсједавања Црне Горе Берлинским процесом. Генерални спонзор догађаја је компанија МТЕЛ.

Министар јавне управе Марасх Дукај је казао да је процес приступања Црне Горе Европској унији у завршној фази и да ресорно министарство успјешно реализује кључне реформе у области дигитализације.

“Дигитална трансформација је наша одговорност према грађанима. Желимо да им обезбиједимо ефикасну државу која поштује њихово вријеме и штити њихова права. А основа те одговорности и сваког напретка јесте повјерење”, рекао је Дукај.

Главни алат је, како је казао, дигитални новчаник, који грађанима доноси једноставан и сигуран приступ услугама, уз потпуну контролу над подацима.

Очекивања од Регионалног центра за сајбер капацитете (WБ3Ц) су велика, а сљедећу фазу види у успостављању трајног система обука и сарадње који ће ојачати отпорност свих шест економија Западног Балкана.

“За нас је кључно да WБ3Ц буде центар за континуирану обуку црногорских институција – од Агенције за сајбер безбједност, ЦИРТ-а, полиције и тужилаштва, до судства и дипломатије. Потребни су нам капацитети за превенцију, одбрану и опоравак, али и за дигиталну форензику, истраге и политичко-дипломатску атрибуцију напада. Зато од WБ3Ц-а очекујем специјализоване програме и заједничке вјежбе које ће тестирати нашу координацију. Успјех WБ3Ц-а мјерићемо брзином реакције обучених тимова и очувањем континуитета услуга”, казао је Дукај.

Највреднији ресурси када је ријеч о дигитализацији, сајбер безбједности су људи.

“Ми се морамо дружити, свакодневно дијелити информације, јер су информације кључне да бисмо на вријеме реаговали сви заједно. Сајбер напади не познају границе. Ниједна земља није 100 одсто безбједна и колико ће бити спремна зависи од рада и улагања”, јасан је Дукај.

Посебно мјесто у овом систему, како је додао, има нова Агенција за сајбер безбједност од које очекује да, у сарадњи са оператерима, препознаје потребе за обукама и прати примјену знања на терену.

Министар јавне управе и дигитализације у Приштини Лулëзон Јагxхиу, истакао је да је јако важно да бирократија не пређе само са папира на екран, већ да се кроз дигитализацију свих сервиса они поједноставе, убрзају и учине ближим грађанима.

“Прелазимо на модел гдје су грађани и грађанке у центру око којег су организовани сви сервиси, било да је ријеч о рођењу дјетета, склапању брака, запослењу. То су све догађаји који треба да покрену начин на који ће се пружати сервиси грађанима и грађанкама. Желимо да пружимо интегрисан систем пружања услуга како грађани не би ишли на различите шалтере, већ да добију услугу на интегрисан начин. Циљ нам је да персонализујемо услуге и прилагодимо их конкретним појединцима”, рекао је Јагxхиу.

Указао је да је вјештачка интелигенција ту и да све иницијативе имају за циљ да је укључе у нови систем.

“Повјерење је све важнији сегмент, важнији него икада раније и захтијева мултидимензионални приступ, сарадњу на изградњи институција”, поручио је Јагxхиу.

Сматра да је веома важна остварена сарадња са европским хабовима за дигиталну иновацију, јер је то успјешан механизам за стварање мостова.

 Замјеница министра у Министарству инфраструктуре и енергетике у Тирани, Енкелејда Муçај, казала је да је у Албанији, 95 одсто сервиса покривено на онлине начин.

“Вјерујем да билатерални састанци и састанци попут овог су важни да се размијени искуство у погледу тога шта се дешава у Албанији, не само како бисмо достигли наредни циљ, већ и како бисмо ублажили изазове са којима се сви суочавамо, јер очигледно развој ситуације, када је ријеч о приступу сервисима отвара веома важне дискусије на ову тему, које се тичу повјерења”, рекла је Муçај.

Наставиће, како је казала, да буду партнер свим значајним институцијама, а и Европској комисији, која је одличан партнер у процесу преговарања.

“Морамо се сви држати истих стандарда. Треба да усвојимо најбоље стандарде који нам омогућавају да будемо интероперабилни. Не можемо се зауставити на границама”, јасна је Муçај.

Замјеник министра у Министарству за дигиталну трансформацију у Скопљу, Радослав Настасијевикј Вардјиски, објаснио је да им је од почетка приоритет лакши живот грађана и бољи услови за раст компанија.

“Свака инвестиција у дигиталну трансформацију треба да уштеди вријеме, да смањи трошкове и да учини јавне услуге доступнијим. Од 2024. до ове године број електронских сервиса је порастао са 120 на 350”, казао је Вардјиски.

Оцијенио је да сваки грађанин треба да има једнак приступ јавним услугама, лакше коришћење услуга захтијева да институције заједно раде, а дигитални сервиси морају бити подржани и дигиталном администрацијом.

“Одлуке које ћемо данас донијети ће обликовати нашу конкурентност и прилике које ћемо имати на располагању сјутра. И зато данас инвестирамо у експертизу, инфраструктуру и партнерство”, поручио је Вардјиски.

Директор Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података Босне и Херцеговине, Алмир Бадњевић, оцијенио је да је најважнија интероперабилност и размјена података на свим нивоима.

“Институције треба да размјењују податке, да дигитално комуницирају међусобно. То је нешто што већ функционише на различитим нивоима у Босни и Херцеговини. Ако не постоји интероперабилност, вјештачка интелигенција нам неће помоћи. Неће послужити као мост који ће нас повезати. Треба да имамо јасне податке, структурисане податке, да тренирамо наш систем и онда да користимо АИ, која ће нам помоћи да убрзамо и поједноставимо процес. То је од суштинске важности”, јасан је Бадњевић.

Сматра да све земље имају компетентне људе који могу развити технолошка рјешења и то није проблем, али изазов је избор сервиса који је потребан, “око којег се можемо сложити, који можемо да имплементирамо и који може бити прихватљив за све заинтересоване стране за све државе Западног Балкана”.

Државни секретар у Министарству информисања и телекомуникација у Београду Славиша Антић, казао је да је циљ стварање нових могућности и иновативног одрживог окружења.

“Један од најважнијих стратешких инфраструктурних пројеката и објеката је дата центар у Крагујевцу. Хајде да будемо партнери једни другима, да сервиси и регистри једне државе буду у другој држави. Позивам вас да користите услуге дата центра у Србији, да искуства и знања која смо до сада стекли, у ових шест-седам година, подијелимо са вама. Врло бисмо радо то учинили. Тако да окосница инфраструктуре је тај наш дата центар”, казао је Антић.

Појаснио је да државе због свог дигиталног суверенитета морају

да имају своју инфраструктуру, јер је она важна због њих, али и због великих изазова када је у питању сајбер безбједност.

Додао је да је вјештачка интелигенција врло важан сегмент којем је Република Србија дала значај.

Поруке са министарског састанка разрађиваће се на панелима, који ће обухватити кључне теме- дигитализацију, сајбер безбједност, иновације, вјештачку интелигенцију. 

ФОТО И ВИДЕО:Повјерење је темељ дигиталног пута Црне Горе и региона ка европској будућности