Права запослених

Законски оквир

Права из рада и по основу рада дефинисана су: Законом о раду, Законом о Фонду рада, Законом о мирном рјешавању радних спорова, Законом о забрани злостављања на раду и Законом о штрајку.

Кроз одредбе Закона о раду обезбијеђује се заштита права запослених која се односе на ограничено радно вријеме, одморе, одсуства, мировање права и обавеза из радног односа, заштиту и здравље на раду, зараду, синдикално организовање, колективно преговарање, учешће у рјешавању радних спорова, породиљско, родитељско, усвојитељско и хранитељског одсуство и друга права предвиђена законом. Поред права утврђених законом, прописују се како обавезе запослених тако обавезе и послодаваца.

Неисплаћена потраживања у случају стечајног поступка

Законом о Фонду рада гарантује се исплата неисплаћених потраживања оним запосленима којима је престао радни однос због увођења стечаја код послодавца, као и запосленима којима је радни однос престао шест мјесеци прије увођења стечаја. Право на исплату неисплаћених потраживања подразумијева:

• зараде и накнаде зараде за вријеме привремене спријечености за рад, као и право на уплату доприноса за обавезно пензијско и инвалидско осигурање за наведена потраживања, за период од шест мјесеци прије отварања стечаја;
• накнаде штете за неискоришћени годишњи одмор усљед кривице послодавца, за календарску годину у којој је покренут стечајни поступак, ако је то право имао прије покретања стечајног поступка;
• отпремнине због одласка у пензију;
• накнаде штете на основу одлуке суда због повреде на раду или професионалне болести.

Такође, обезбијеђује се уплата доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за оне запослене који су стекли један од законских услова за остваривање права на пензију, независно од окончања стечајног поступка.

Наведена потраживања исплаћује Фонд рада као гарантна институција, којој је запослени дужан да поднесе захтјев у року од 90 дана од дана доношења закључка о листи утврђених и оспорених потраживања поступка, који садржи:

• уговор о раду, односно други акт о заснивању радног односа запосленог;
• акт којим је запосленом престао радни однос;
• акт којим је утврђено потраживање који се прибавља од стране Привредног суда;
• доказ да му нијесу исплаћена потраживања у цјелости или дјелимично, који се прибавља од стране Привредног суда.

Рјешавање радних спорова мирним путем

Запослени који сматра да му је повријеђено право из рада и по основу рада, прије покретања поступка пред надлежним судом, дужан је да поднесе предлог за мирно рјешавање спора пред Агенцијом за мирно рјешавање радних спорова. Поступци пред агенцијом су брзи, ефикасни и бесплатни.

Предлог за покретање поступка, садржи:

• име, презиме и адресу, односно назив и сједиште страна у спору;
• врсту и предмет спора;
• учеснике у спору;
• мјесто и датум подношења предлога;
• предлог миритеља, односно арбитра;
• уз предлог, стране у спору достављају документацију у вези са предметом спора, као и имена свједока, ако их имају.

Забрана злостављања на радном мјесту

Запослени који је изложен злостављању на раду (мобинг) има право да покрене поступак за заштиту од мобинга посреднику, односно послодавцу ако посредник није одређен. Запослени у захтјеву наводи податке који указују на постојање мобинга, док је терет доказивања на ономе који мобинг врши.

Поступак посредовања је хитан и окончава се у року од 8 дана од дана покретања поступка, који се изузетно може продужити до 30 дана, и то:

• закључивањем писаног споразума између страна у спору;
• рјешењем посредника о неуспјелом посредовању;
• изјавом страна у спору о одустајању од даљег поступка.

Запослени који није задовољан исходом поступка мобинга за заштиту својих права може се обратити Агенцији за мирно рјешавање радних спорова или надлежном суду.

Право на организовање штрајка

У случају када запослени желе да заштите своје професионалне, економске и социјалне интересе по основу рада имају право на организовање штрајка тј. прекида рада који подрзумијева организовано и непрекидно одбијање запослених да извршавају своје радне задатке.

Организовање и учешће у штрајку не представља повреду радне обавезе, не може бити основ за покретање поступка за утврђивање дисциплинске и материјалне одговорности запосленог, за удаљење запосленог са рада и не може за посљедицу имати престанак радног односа запосленог.

Конвенција Међународне организације рада и Измијењена Европска социјална повеља

Поред националних прописа којима су уређена права запослених Црна Гора је потврдила 79 од 189 конвенција Међународне организације рада, укључујући све основне и приоритетне конвенције. Потврђени међународни уговори састави су дио унутрашњег правног поретка и имају примат над домаћим законодавством када односе уређују другачије од унутрашњег законодавства. Потврђивањем великог броја конвенција МОР-а запосленима у Црној Гори гарантује се ниво заштите права у складу са овим међународним стандардима. Кључне области обухваћене конвенцијама су: слобода удруживања и заштита права на организовање, колективно преговарање, забрана принудног рада, забрана дјечијег рада, забрана дискриминације, право на једнаку зараду итд.

Измијењена Европска социјална повеља је основни документ Савјета Европе којом се утврђују социјална и економска права, рад и радни односи, здравство, образовање, социјална заштита, односно уживање заштите свих ових права на законит и недискриминаторски начин. Потврђивањем овог међународног уговора грађанима Црне Горе гарантује се ниво заштите права који постоји у свим државама које су чланице Савјета Европе.

Агенције за привремено уступање запослених

Улога агенција за привремено уступање запослених

Агенције за привремено уступање запослених су послодавци који са запосленима закључују уговор о раду ради уступања на рад код другог послодавца који је корисник услуге агенције. Послове уступања агенција може да обавља једино у случају ако има дозволу за рад издату од стране Министарства економског развоја, и под условом да је дјелатност уступања запослених једина дјелатност којом се агенција бави. Улога агенција јесте да се омогући једноставније заснивање радног односа, подстиче ново запошљвање и да се омогући лакши приступ тржишту рада.

Поступак издавања дозволе за рад агенцијама за привремено уступање запослених

Агенција за привремено уступање запослених захтјев за издавање дозволе подноси Министарству економског развоја, који садржи:

• акт о оснивању агенције;
• статут агенције;
• уговори о раду са запосленима – кадар агенције;
• попис опреме којом располаже агенција;
• доказ о власништву пословног простора или уговор о закупу пословног простора закључен на период од најмање три године;
• доказ о спроведеним мјерама заштите и здравља на раду;
• доказ о обављању послова уступања запослених.

Поред наведеног агенција мора да испуњава услове и у погледу:

• Простора - најмање двије радне просторије, од којих једна за рад са групом од најмање пет запослених за обављање послова код корисника, а друга за обављање административних послова и пријем странака, као и санитарни чвор;
• Кадра - Најмање два запослена лица са завршеним - економским и правним факултетом (VII1 ниво квалификације образовања) и двије године радног искуства на пословима у својој струци, као и једно запослено лице са завршеним средњим општим и стручним образовањем (IV1 ниво квалификације средњег општег и стручног образовања) и најмање једном годином радног искуства;
• Опреме - Неопходну канцеларијску опрему за рад запослених и пријем странака, директан телефон/фаx и најмање два компјутера са интернет везом.

Поступак издавања дозвола за рад агенцијама за привремено уступање запослених врши се у складу са Правилником о садржају, начину и року достављања статистичких података о обављању послова уступања запослених, условима, начину и поступку издавања и одузимања дозвола за рад агенцији за привремено уступање запослених ("Службени лист ЦГ", број 35/20).

Контрола над стручним радом агенција за привремено уступање запослених

Надзор над стручним радом агенција за привремено уступање запослених врши Министарство, преко Комисије за издавање и одузимање за рад. У надзору над стручним радом комисија утврђује се да ли су испуњени услови у погледу простора, кадра, опреме и других услова које прописује Министарство, на основу увида у документацију.

Такође, комисија може самоиницијативно или по пријави да изврши надзор над стручним радом агенције којој је издата дозвола за рад, те уколико утврди да агенција више не испуњава услове на основу којих је дозвола издата може у складу са својим овлашћењима предложити одузимање дозволе за рад.

Социјални дијалог

Законски оквир

Према дефиницији Међународне организације рада социјални дијалог укључује сваку размјену информација, заједничке консултације, колективно преговарање и остале механизме за заједничко доношење одлука на основу било ког поступка који се одвија између влада, представника послодаваца и запослених, а које се односе на економске теме и социјалне политике од заједничког интереса. Питање социјалног дијалога уређено је кроз одредбе Закона о раду, Закона о репрезентативности синдиката и Закона о социјалном савјету.

Колективно преговарање

Запослени може остварити унапређење и заштиту својих права кроз колективно преговарање и закључивање колективних уговора код послодавца, на нивоу гране дјелатности и на нивоу Црне Горе.

Уколико није закључен колективни уговор код послодавца и на нивоу гране дјелатности на све запослене у Црној Гори примјењују се одредбе Општег колективног уговора. Имајући у виду чињеницу да прописи из ове области дају могућност да се колективним уговором код послодавца и на нивоу гране дјелатности могу утврдити већа права од права прописаних Општим колективним уговором, подстичемо колективно преговарање на овим нивоима.

Регистровање колективних уговора

Министарство економског развоја са циљем евиденције и промовисања колективног преговарања, води Регистар колективних уговора. Регистровање колективног уговора врши се на начин што се подноси захтјев уз који се доставља Општи колективни уговор и грански колективни уговор у коме је једна од уговорних страна Влада Црне Горе, односно њихове измјене и допуне, у шест примјерака, а други грански колективни уговор и колективни уговор код послодавца, односно њихове измјене и допуне, у четири примјерка.

Поступак регистровања колективних уговора врши се у складу са Правилником о начину и поступку регистровања општег, гранског и колективног уговора код послодавца ("Службени лист ЦГ", бр. 62/20).

Улога социјалних савјета 

Социјални савјет оснива се ради успостављања и развоја социјалног дијалога о питањима од значаја за остваривање економског и социјалног положаја запослених и послодаваца и услова њиховог живота и рада, развоја културе дијалога, подстицања на мирно рјешавање индивидуалних и колективних радних спорова и других питања која произилазе из међународних докумената, а односе се на економски и социјални положај запослених и послодаваца.

Улога социјалног савјета огледа се у разматрању и заузимању ставова о питањима која се односе на развој и унапређивања колективног преговарања, утицај економске политике и мјера за њено спровођење на социјални развој и стабилност политике запошљавања, зарада и цијена, конкуренције и продуктивности, заштите радне и животне средине, образовања и професионалне обуке, здравствене и социјалне заштите и сигурности, демографских кретања везаних за Међународну организацију рада и другим питањима од значаја за остваривање и унапређивање економске и социјалне политике. Социјални савјет оснива се за територију Црне Горе и на нивоу општине.

Регистровање социјалних савјета

Министарство економског развоја води Регистар социјалних савјета. Упис у регистар врши се на основу пријаве социјалног савјета која садржи:

• акт о оснивању социјалног савјета;
• акт о избору предсједника социјалног савјета;
• статут социјалног савјета; и
• пословник о раду социјалног савјета.

Поступак регистровања социјалних савјета врши се у складу са Правилником о начину вођења регистра социјалних савјета, уписа и брисања социјалног савјета из регистра ("Службени лист ЦГ", број 35/20).

Улога и значај синдикалних организација

Синдикалне организације су организације запослених који су основане са циљем да преговарају са послодавцем и изборе бољи статус и заштиту права запослених, односно да унаприједе животни стандард запослених. Синдикалне организације могу да се организују на нивоу послодавца, на нивоу гране дјелатности, групе, односно подгрупе дјелатности, као и на нивоу Црне Горе. Ове организације стичу својство правног лица уписом у Регистар синдикалних организација.

На сва три нивоа синдикалног организовања (на нивоу послодавца, на нивоу гране дјелатности, групе, односно подгрупе дјелатности, као и на нивоу Црне Горе) предвиђена је могућност утврђивања репрезентативности синдиката. Остваривањем статуса репрезентативности синдиката, запослени добијају могућност да, између осталог, учествују у колективном преговарању и закључивању колективних уговора на одговарајућем нивоу,  учешће у рјешавању колективних радних спорова, а све у циљу додатног унапређивања права из радног односа.

Регистровање синдикалних организација

Синдикалне организације уписују се у Регистар синдикалних организација који води Министарство економског развоја.

Упис у Регистар врши се на основу пријаве за упис, уз коју синдикална организација подноси:

• акт о оснивању синдикалне организације који доноси надлежни орган синдикалне организације;
• одлуку о избору синдикалног представника коју доноси надлежни орган синдикалне организације;
• овлашћење за синдикалног представника које доноси надлежни орган синдикалне организације;
• статут или правила о организацији и начину рада синдикалне организације.

Поступак регистровања синдикалних органиазција врши се у складу Правилником о регистрацији синдикалних организација ("Службени лист ЦГ", број 35/19).

Регистровање репрезентативних синдиката

Репрезентаитвни синдикати уписују се у Регистар репрезентативних синдиката који води Министарство економског развоја.

Упис у Регистар репрезентативних синдиката врши се на основу пријаве за упис, уз коју репрезентативни синдикат подноси:

• рјешење о утврђивању репрезентативности синдиката;
• одлуку о избору синдикалног представника који је уписан у Регистар синдикалних организација;
• овлашћење за синдикалног представника који је уписан у Регистар синдикалних организација.

Поступак регистровања репрезентативних синдиката врши се у складу Правилником о регистрацији репрезентативних синдикалних организација ("Службени лист ЦГ", бр. 35/19).

Регистровање удружења послодаваца

Како је загарантована слобода удруживања запослених, исто тако гарантује се слобода удруживања удружења послодаваца, која желе да добију статус репрезентативности. Стицањем статуса репрезентативности удружење послодаваца стиче право, између осталог, на социјални дијалог и колективно преговарање.

Репрезентативна удружења послодаваца уписују се у Књигу евиденције удружења послодаваца који води Министарство економског развоја.

Упис у евиденцију удружења послодаваца, врши се на основу пријаве за упис, коју подноси предсједник удружења односно лице којег он овласти, која садржи:

• одлука о регистрацији код надлежног органа;
• одлука о избору предсједника, односно овлашћење за лице које он овласти.

Поступак регистровања удружења послодаваца врши се у складу са Правилником о начину и поступку евиденције удружења послодаваца и ближим критеријумима за утврђивање репрезентативности овлашћених удружења послодаваца ("Службени лист РЦГ", бр. 34/05).