Пријави корупцију!

# ШТА ЈЕ КОРУПЦИЈА:

Дефиниција:
Корупција (lat. corruptio) значи поткупљивање, подмићивање, користољубље и сличне облике злоупотребе положаја. У најширем смислу, корупција представља сваку злоупотребу службеног, пословног или друштвеног положаја или утицаја ради стицања личне користи или користи за друго лице.

# ГДЈЕ СЕ ЈАВЉА КОРУПЦИЈА:

Корупција је „болест модерног доба“, глобални друштвено-економски и социјални проблем, који погађа све земље свијета, а нарочито транзиционе државе.
Она се јавља у свим областима друштвеног живота — у јавном сектору, привреди, правосуђу, здравству, образовању, јавним набавкама, као и у локалним самоуправама.

Узроци појаве корупције могу бити:

• антрополошки – везани за понашање појединаца и група,
• друштвено-економски – повезаност сиромаштва, незапослености и моћи,
• политички – недостатак транспарентности и одговорности,
• правни – неефикасност или непримјена закона.

За њено сузбијање неопходне су свеобухватне системске реформе, као и доношење и примјена строжих међународних и националних прописа.

У случају Црне Горе, гдје је степен корупције и даље изражен, а имајући у виду статус земље кандидата за чланство у Европској унији, посебно је важно интензивирати напоре у оквиру Поглавља 23 – Правосуђе и темељна права и Поглавља 24 – Правда, слобода и безбједност, који представљају основне стубове у борби против корупције.

# ПОСЛЕДИЦЕ КОРУПЦИЈЕ И НЕЕТИЧКОГ ПОНАШАЊА:

Корупција и неетичко понашање имају далекосежне и разорне последице по државу, друштво и појединца. Њихови ефекти се огледају у следећем:

Урушавање институција система – корупција подрива функционисање државних органа и институција, слаби владавину права и повјерење грађана у јавну управу.

Деградација моралних и друштвених вриједности – систем вриједности и етичких норми се нарушава, док се етичко понашање грађана своди на минималан ниво.

Неправедно богаћење појединаца и група – омогућава нелегално и енормно богаћење појединаца и интересних група повезаних кроз коруптивне мреже.

Продубљивање социјалних разлика – повећава јаз између богатих и сиромашних и доприноси социјалној нестабилности.

Негативан утицај на економију – корупција успорава економски раст, одвраћа домаће и стране инвеститоре и доводи до стагнације или пада бруто домаћег производа (БДП).

Смањење јавних прихода – доводи до неефикасног и противправног коришћења јавних средстава, чиме се директно умањују фондови за:

здравство,

образовање,

социјалну и дечју заштиту,

пензиони систем,

повећање животног стандарда грађана.

Према процјени Свјетске банке (Wорлд Банк), укупна штета проузрокована корупцијом на државном нивоу, кроз злоупотребе јавних фондова и средстава, износи:

• 3–5% БДП-а у развијеним земљама,
• док у неразвијеним и транзиционим државама достиже између 20–25% БДП-а.

Ови подаци јасно указују да корупција представља једну од најозбиљнијих препрека развоју државе и друштва, јер директно утиче на економски напредак, социјалну сигурност и повјерење грађана у институције система.

# БОРБА ПРОТИВ НЕЕТИЧКОГ И КОРУПТИВНОГ ПОНАШАЊА

Министарство економског развоја, у складу са важећим прописима, спроводи активности усмјерене на борбу против корупције на свим нивоима, као и на спречавање и санкционисање свих облика неетичког и непрофесионалног понашања запослених.

Министарство такође поступа по пријавама “звиждача” – лица која пријављују сумње на коруптивне радње, преваре или било какво неетичко понашање запослених у Министарству економског развоја.

Ко може пријавити корупцију (бити звиждач)?

Пријаву може поднијети:

• сваки запослени у Министарству (појединачно или групно),
• сваки грађанин или странка која у неком поступку долази у контакт с Министарством,
• правна лица и друге институције са локалног или државног нивоа.

Подношење пријаве корупције није само право, већ и обавеза свих нас!

Поступак по пријави

Свака пријава евентуалне корупције се:

1. заприма и евидентира у службеним евиденцијама,
2. испитује у циљу утврђивања основаности навода,
3. анализира документација достављена уз пријаву, уз могућност тражења додатних доказа,
4. по потреби се обављају разговори са пријавиоцем и другим лицима, узимају се писане изјаве, све уз поштовање Закона о тајности података.

Уколико се утврди да нема елемената корупције или неетичког понашања, пријава се одбацује као неоснована. Ако се, међутим, утврде елементи коруптивног понашања, израђује се Мишљење са препорукама за даље поступање према пријављеном лицу и, по потреби, упућује иницијативу надлежним органима за даље процесуирање (Тужилаштву, Суду, Инспекцијама, Агенцији за спрјечавање корупције и др.).

Прије слања иницијативе надлежним органима, службеник за поступање по пријавама  доставља писани извјештај Руководиоцу органа и Министру на увид, одобрење и потпис.

Рокови поступања

Поступак по пријави започиње у року од 8 дана од дана комплетирања документације, а завршава се најкасније у року од 45 дана, када се звиждач (подносилац пријаве) обавјештава о предузетим радњама и исходу поступка.