Регион има капацитет да буде кредибилан партнер ЕУ

“Регионална сарадња је средство за изградњу повјерења и помаже државама да уче једне од других и прођу болне реформе. Кроз сарадњу, регион показује капацитет да буде кредибилан партнер ЕУ. Чланство у ЕУ треба да унаприједи животе људи на Западном Балкану и због тога интеграцију не треба успорити јер помаже и ЕУ и ЗБ”, поручено је са регионалног панела Западни Балкан: Будуц́ност Европе је наша заједничка агенда.

Први у низу панела, као суштински допринос земаља Западног Балкана дебати о будуц́ности Европе, одржан је данас у хибридном моделу из Подгорице.

У оквиру три сесије, релевантни актери у процесу европских интеграција на, нивоу потпредсједника влада, министара за европске интеграције и главних преговарача из земаља Западног Балкана разговарали су о наредним корацима у процесу европских интеграција Западнобалканске шесторке, климатским промјенама и циљевима у  области животне средине, као и о питању улагања у младе.

Главна преговарачица Зорка Кордиц́, истакла је важност регионалне сарадње имајући у виду да земље Западог Балкана имају заједничку визију будућности и изазове.

„Заједно учимо и унапређујемо се, оквир европске интеграције доживљавамо као прилику да заиста побољшамо конкретне секторске политике и њихову имплементацију, посебно у области привреде, животне средине, младих“, казала је Кордић. Она је указала на потребу за дефинисањем конретних корака и механизама регионалне сарадње на оперативном нивоу, попут успостављања регионалне платформе за дијељење знања, успостављање мреже главних преговарача и сл.

Главни преговарач Зеф Мази истакао је да је јако битно што је проширење високо на агенди словеначког предсједавања, али и нагласио значај учешћа Западног Балкана у Дијалогу о будуцности Европе.

„Финансијска подрска, регионална економска сарадња, су важни аспекти, али наше земље морају јасно исказати спремност да спроведу широки програм реформи, да наставе да његују пријатељску и регионалну сарадњу и добросусједнске односе“, поручио је Мази.

Он је додао да је пред Албанијом и Сјеверном Македонијом важна политичка одлука коју ЕУ мора да донесе, као и да се надају позитивном исходу. „Надам се да чемо до краја године постићи неке резултате и да ћемо почети нову фазу у процесу европских интеграција”, казао је Мази.

Помоц́ница директора и шефица Одсијека за стратегију и политике интеграције у Дирекцији за европске интеграције Дарија Рамљак, указала је, да без обзира на позицију у процесу, све државе треба да сарађују на путу према ЕУ.

„Важно нам је да видимо сва искуства земаља које преговарају и које чекају отварање преговора, али не бих занемарила ни искуство БиХ. Ми смо захваљујући помоћи Црне Горе имплементирали њихово цјелокупно искуство у наш комплексни систем, што говори колико је за нас регионална сарадња плодна“, поручила је Рамљак.

Помоћник министра за европске интеграције Мирослав Гачевиц́ подсјетио је да су земље Западног Балкана на почетку пандемије најбоље показале колико је важна регионална сарадња, а регион је показао  отпорност  и солидарност током тог периода и доказао да је поуздан партнер ЕУ.

„Напредак сваке земље појединачно мора да буде базиран на резултатима и заслугама. Сви смо прихватили нову методологију иако није лако промијенити правила преговарања у сред приступног процеса и одлуцили смо да вјерујемо европским партнерима“, казао је Гачевић и додао да се процес наставља по новим условима, уз промјену преговарачке структуре и боље политичко управљање процесом.

Он је поручио да је учешће у Дијалогу о будућности Европе највеца додата вриједност Западном Балкану, али и додао да је потребно да људи из цијелог региона буду дио овог  процеса и да имају могућност да обликују своју и будућност ЕУ, јер ће будућност ЕУ бити и њихова будућност.

Потпредсједник Владе за европске послове Никола Димитров,  је казао да је регион окружен државама чланицама Уније и да ЕУ не може бити карбон неутрална ако цијели регион не реализује све мјере како би наше економије биле зелене.

„Видјели смо колико је наш регион био важан током кризе са мигрантима, као и у активностима код терористичких пријетњи, гдје смо били дио одговора ЕУ. Уколико се овај регион маргинализује и процес проширења напусти, биће тешко да ЕУ појача своју отпорност“, казао је Димитров.

Он је подсјетио на подршку ЕУ земљама региона кроз пакет економских инвестиција. „Наш највећи економски партнер је ЕУ и велике земље. Три четвртине великих инвестиција долази из држава чланица ЕУ“, казао је он.

Димитров је такође истакао важност регионалне сарадње. „Лоше вијести из једне земље региона утичу на лошу перцепцију цијелог региона и обрнуто. Ако смо ми способни да сарађујемо и учинимо регион привлачнијим, онда дајемо аргументе политичким снагама у ЕУ да проширење има перспективу“, поручио је Димитров.

„Што више разговарамо и шаљемо исте поруке, то ће гласнији бити регион и боље ћемо се чути у ЕУ“, поручио је потпредсједник Владе Никола Димитров.

Потпредсједница Владе и министарка вањских послова и дијаспоре Доника Гервала је казала да је Косово посвећено регионалној сарадњи у свим иницијативама гдје учествује.

Она је истакла значај регионалних иницијатива, попут Берлинског процеса, које помажу интеграцију свих регионалних учесника у ЕУ.

„Регионална сарадња је важан корак ка ЕУ, али само кроз  истинску демократију. Ми смо заинтересовани за сарадњу и радимо на испуњавању циљева у области владавине права.Требамо праве демократије у региону“, поручила је Гервала.

Она је указала на значај економско – инвестицијског плана ЕУ, истакавши да је он осмишљен да примакне регион ЕУ, и да су на том пољу прилике за рад и унапређење.

У оквиру панела посвећеног климатским промјенама и циљевима животне средине, панелисти су оцијенили да је ријеч о питањима која утичу на све и да је важно обезбиједити регионални приступ и припремити стратешки одговор на питања попут управљања отпадом.

У том контексту, указали су да је ријеч о финансијски захтјевној области, те могућности да државе региона искористе економско- инвестицијски план ЕУ за заједнички пројекат у области зелене агенде.

„Важно је да сви заједно предложимо регионални начин рјешавања изазова у овој области. Да видимо шта можемо заједно да урадимо и допринесемо стању животне средине у региону, а касније и еколошким питањима у ЕУ“, оцијенили су учесници панела.

Такође, панелисти су указали на значај подизања свијести јавности о овим питањима, као и потреби укључивања организација цивилног друштва које се баве овим питањима.

У оквиру трећег панела „Инвестирање у младе данас, је инвестирање у будућност Европе“, панелисти су оцијенили да је приступање држава региона Европској унији, инвестиција у будућност. Како су поручили, ту се ради о младима јер ће управо они користити бенефите чланства, бити третирани као равноправни и чинити Европу јаком и снажном.

Сагласили су  се да је важно унаприједити механизме за укључивање младих у процес европске интеграције, појаснити им процес и њихову улогу у њему, али и чути њихову визију и идеје, као будућих грађана Уније.

Панелисти су, такође, указали да је важно припремити младе за користи и обавезе из будућег чланства, на начин што ће им се омогућити учешће у различитим програмима за стицање знања и вјештина. Са друге стране, истакли су да је, с циљем превазилажења изазова на пољу „одлива мозгова“ с којим се суочавају све државе региона, потребно кроз реформске процесе, створити перспективу на начин што ће се креирати иновативна радна мјеста, обезбиједити подршка малим и средњим предузећима и старт- уп –овима.

Регионални панел: Западни Балкан: Будуц́ност Европе је наша заједничка агенда је резултат иницијативе Канцеларије за европске интеграције Црне Горе и структура задужених за координацију европских послова у земљама Западног Балкана, а организовао га је Деутсцхе Геселлсцхафт фüр Интернатионале Зусамменарбеит (ГИЗ) ГмбХ у име Владе Њемачке, заједно са Центром за европску перспективу из Љубљане, а у сарадњи и под словеначким предсједавањем ЕУ, те подршку пројекта ЕУ4МЕ који финансира ЕУ.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ