Регионална сарадња кључна за чланство у ЕУ

Намјера Црне Горе није да чека до 2028. године да постане чланица Европске уније, већ да европску перспективу живи сада, кроз политике, институције, економске одлуке и партнерства, а регионална сарадња је суштински дио те посвећености, јер је европска будућност државе уско повезана са стабилношћу, развојем и прогресом цијелог Западног Балкана.

То је поручила државна секретарка у Министарству европских послова Биљана Паповић говорећи о интеграцији у ЕУ и путу Црне Горе у оквиру осмог Дигиталног самита Западног Балкана, који организује Министарство јавне управе под покровитељством Владе Црне Горе, а у партнерству са Савјетом за регионалну сарадњу (РЦЦ) и у оквиру предсједавања Црне Горе Берлинским процесом. Генерални спонзор догађаја је компанија МТЕЛ.

Паповић је оцијенила да су приоритети Црне Горе побољшати стандард живота, оснажити економију, привући инвестиције, развити инфраструктуру и креирати боље шансе.

“Желимо да наша земља буде европска земља у начину функционисања, у одлукама које доносимо, партнерствима која изграђујемо, а не само у политичким декларативним изјавама. А то значи да треба да се ускладимо са европским политикама, оснажимо владавину права, оснажимо јавну управу и изградимо ближе економске и институционалне везе са државама чланицама ЕУ”, поручила је Паповић.

Потребно је показати да институције имају капацитет да имплементирају обавезе и да ће Црна Гора бити спремна да преузме обавезе од првог дана чланства.

“Дигитални системи су важан дио нашег капацитета да апсорбујемо и користимо ефикасно европске фондове. Дигитализација је уско повезана са самим процесом придруживања. Наравно, све је ово захтјевно, нарочито за малу администрацију са ограниченим људским и техничким ресурсима као што је то случај са Црном Гором. Захтјева експертизу, инвестицију и координацију између различитих институција”, појаснила је Паповић.

Берлински процес за Црну Гору, како је указала, остаје важан оквир за сарадњу са комшијама и за приближавање Западног Балкана Европској унији.

“Стога регионалну сарадњу видимо као нужност. Наше економије су мале, а тржишта ускоповезана и бројни изазови са којима се суочавамо на путу развоја су слични. Свима нам је потребна боља инфраструктура, снажније економске везе, више инвестиција и ефикаснија јавна управа. Бројне од ових циљева је лакше остварити кроз ссарадњу. Исто се може примијенити на процес дигитализације”, сигурна је Паповић.

Указала је да нема смисла развијати дигитални систем који функционише само у оквирима националних граница.

“Уколико је наш циљ да постанемо дио ширег европског тржишта потребан нам је компатибилан систем, боља размјена информација и дјелотворнија сарадња између институција”, рекла је Паповић.

Сигурна је да Западни Балкан не треба да бира између регионалне интеграције и европских интеграција.

“Регионална сарадња треба да нам помогне да се припремимо за чланство у ЕУ, а не да постане замјена за исто. План раста ЕУ пружа важну могућност у том смислу. Тиме што нам омогућава постепену интеграцију у јединствено тржиште прије чланства, то пружа могућност економијама и грађанима, да извуку корист од интеграција још раније”, рекла је Паповић.

Оцијенила је да се кредибилан процес проширења мора темељити индивидуалним заслугама, али то не смањује посвећеност регионалној сарадњи.

“Напротив, вјерујемо да ће успјешно приступање Црне Горе бити важан сигнал остатку региона да је европска перспектива реална и достижна.

ФОТО И ВИДЕО:Регионална сарадња кључна за чланство у ЕУ