Регионална сарадња кључна за развој креативне економије Западног Балкана

Херцег Нови, ПР прес сервис - Креативне индустрије постају кључни развојни сектор региона са снажним потенцијалом за економски раст, запошљавање младих и убрзање европских интеграција, али је за њихов пуни учинак неопходно јачање регионалне сарадње, боље умрежавање и системско уређење сектора.

То је оцијењено током министарске дискусије о значају економије доживљаја и запошљивости младих као кључних приоритета у културној политици и одрживом развоју креативних индустрија у региону, која је одржана у оквиру Министарског форума о креативној економији, а који је Министарство културе и медија организовало у оквиру црногорског предсједавања Берлинским процесом, у сарадњи са Британским савјетом у Херцег Новом.

Министарка културе и туризма Косова Саранда Богујевци навела је да је креативни сектор у тој држави у снажном порасту и да данас учествује са око 10 одсто у укупној запослености.

„Економски допринос креативних индустрија више се него удвостручио у посљедњих пет година“, казала је Богујевци, истичући раст дигиталних и креативних услуга од око 70 одсто.

Она је нагласила улогу фестивала у економији Косова, наводећи да они остварују повраћај инвестиција и до 22 пута, док је фестивал Суннy Хилл у 2024. години ангажовао више од 900 младих људи.

„Фестивалима не промовишемо само културу, већ стварамо радна мјеста и директан економски ефекат“, поручила је Богујевци.

Најавила је нову Стратегију креативне економије и јачање подстицаја за младе, стартапове и културне организације.

Министарка културе и медија др Тамара Вујовић оцијенила је да културне и креативне индустрије имају све већи глобални значај и да пројекције показују да би до 2030. године могле учествовати са до десет одсто свјетског БДП-а.

Она је истакла да Црна Гора већ годинама развија овај сектор кроз институционалну подршку, наводећи да је од 2018. године, када је формиран Директорат за креативне индустрије, подржано 210 пројеката у вриједности већој од 1,6 милиона еура.

„Буџет за креативне индустрије је са 50.000 еура повећан на 400.000 еура, а ове године подржано је 38 пројеката“, казала је Вујовић, додајући да је посебно значајан раст женског предузетништва у сектору, гдје су жене носитељке 24 пројекта вриједна више од 224.000 еура.

Говорећи о институционалној подршци, министарка је навела да значајну улогу имају Филмски центар Црне Горе и Фонд за иновације, који су од 2017. односно 2022. године подржали стотине пројеката у области филма, иновација и креативних индустрија.

Вујовић је нагласила да је један од кључних приоритета повезивање образовања и тржишта рада, као и развој дигиталних вјештина, уз најаву нових политика за младе.

„У припреми је Нацрт плана развоја креативних индустрија Црне Горе за период 2026–2030. године, као и покретање бренда ‘Цреатед ин Монтенегро’, са циљем међународне препознатљивости наших производа“, истакла је она.

Посебан акценат ставила је на фестивалску сцену, наводећи да је Црна Гора „земља фестивала“. „На овогодишњи конкурс за подршку фестивалима стигле су 133 пријаве, а подржано је 108 пројеката у износу од 860.200 еура“, казала је Вујовић.

Државни секретар у Министарству културе Србије Лав Григорије Пајкић оцијенио је да креативне индустрије више нијесу само културни сектор, већ „брзорастући дио економије који доприноси БДП-у, извозу и запошљавању“.

Истакао је да у Србији у креативном сектору ради више од 155.000 људи, док филмски и гејминг сектор имају снажан утицај на друге гране привреде.

„Сваки еуро уложен у филмске подстицаје враћа око 4,5 еура у економију“, навео је Пајкић, додајући да фестивали и културни туризам чине важан дио „економије доживљаја“.

Он је посебно издвојио ЕXПО 2027 у Београду као глобалну платформу за промоцију креативности региона.

Генерална секретарка у Министарству културе Грчке Елени Доундоулаки поручила је да културне и креативне индустрије „више нијесу само умјетнички сектор, већ важан економски стуб“, али је нагласила потребу за бољим подацима и системским планирањем.

„Оно што не можете да измјерите, не можете ни да унаприједите“, казала је Доундоулаки, истичући да је Грчка први пут законски дефинисала културне професионалце и сектор у цјелини.

Упозорила је и на утицај вјештачке интелигенције, наводећи да отвара питања ауторских права, али и нове пословне могућности.

Директор албанског Националног центра за кинематографију Јонид Јоргји оцијенио је да регион прелази са масовног туризма на економију доживљаја засновану на аутентичности и искуству.

„Ми смо регион прича, традиције, музике и фестивала, али и младих људи са дигиталним вјештинама“, казао је Јоргји.

Најавио је израду нове стратегије креативне економије и јачање повезивања културе и туризма.

Специјална савјетница за међународну сарадњу у Министарству културе и туризма Сјеверне Македоније Елеонора Запрова истакла је да економија доживљаја постаје реалност кроз фестивале, музеје и културни туризам.

„Људи данас не желе само да посматрају културу, већ да је доживе и учествују у њој“, казала је Запрова, наводећи да је у току мапирање креативних индустрија и израда националних стратегија.

Амбасадор Хрватске Веселко Грубишић поручио је да култура представља стратешки сектор који повезује економију, политику и друштво.

Истакао је важност равномјерног регионалног развоја кроз културне пројекте и фестивале, као и потребу одговора на изазове дигиталне трансформације и вјештачке интелигенције кроз образовање и развој вјештина.

Амбасадор Босне и Херцеговине Бранимир Јукић истакао је да креативна економија „претвара знање и таленат у економски развој“, наглашавајући значај филма, музике, дизајна и културног туризма.

„Култура није само чувар идентитета, већ и снажан покретач економског раста и друштвене кохезије“, поручио је Јукић, додајући да су фестивали попут Сарајево Филм Фестивала важан развојни алат.

Амбасадор Бугарске Стефан Димитров оцијенио је да млади умјетници имају кључну улогу у развоју културе, али да се суочавају са нестабилним запошљавањем и недостатком системске подршке.

„Млади умјетници су будућност сектора и они ће обликовати културну сцену“, казао је Димитров, наводећи програме стипендија и фондова попут „Дебут 2024“.

Амбасадорка Италије Андреина Марселла оцијенила је да креативна економија представља савремени модел развоја заснован на култури, иновацијама и младима.

„Креативна економија може постати платформа за нове ланце вриједности у региону“, казала је Марселла, наглашавајући повезивање креативних градова, универзитета и дигиталних центара.

Отправник послова Њемачке Ралф Реусцх поручио је да креативна економија има велики потенцијал у региону, али и да се суочава са изазовима дигиталне трансформације.

Представио је програме подршке младима и мобилности умјетника, укључујући „Цултуре Мовес Еуропе“, као и утицај вјештачке интелигенције на тржиште рада и ауторска права.

Генерални секретар Регионалног савјета за сарадњу РЦЦ Амер Капетановић истакао је да регион има велики креативни потенцијал.

„Креативне индустрије нијесу маргиналне културне активности. Оне стварају радна мјеста, генеришу извоз, привлаче посјетиоце, јачају имиџ региона и дају младима разлог да остану и граде своју будућност овдје. Креативност није декорација. Креативност је конкурентност“, поручио је Капетановић, наглашавајући потребу мапирања сектора, формирања регионалних кластера и јачања финансијских механизама.

Представник Британског савјета Степхен Стеннинг је дао осврт на ислагања учесника и оцијенио да Западни Балкан већ има значајне ресурсе за развој креативне економије.

„Регион има снажне културне асете и аутентична искуства на којима се може градити развој“, казао је Стеннинг, додајући да је кључно јачање сарадње, практичних рјешења и бољег прикупљања података о утицају сектора.