Са Отвореног парламента дате смјернице да Бар буде град једнаких шанси за све

Петом сједницом Отвореног парламента, посљедњом у овој години, под називом “БАР – град прихватања и једнаких шанси за све“ Скупштина општине Бар обиљежила је 10. децембар, Међународни дан људских права.

Сједницом је пресједавао одборник Насер Краја, који је иницирао ову тему, док су панелисти били представници Министарства људских и мањинских права, Ромског савјета Црне Горе, невладиних организација које се баве правима ЛГБТИQ особа, као и представници невладиних удружења особа са инвалидитетом, психолози који дјелују у сфери родне равноправности, те одборнице у СО Бар.

Уводну ријеч имала је потпредсједница Општине, мр Тања Спичановић која је казала да ова тема Отвореног парламента долази у правом тренутку „не само због обиљежавања Међународног дана људских права, већ због великих искушења да се гласније него икад залажемо за поштовање права на живот и очување сваког људског живота као крунских вриједности цивилизације и човјечности“. Она је истакла да је Бар вјековима био бастион вриједности заједништва и уважавања различитости.

„И много прије Универзалне декларације, у Бару је утемељено начело по којем сви људи имају једнака права и потврђено да она не зависе од религијске, политичке, економске, социјалне, културне и било које друге припадности. Бар је одувијек умио да препозна и заштити слободе и права човјека. Зато је и остајао као бедем свим утицајима који би могли унијети несклад и немир међу суграђанима различитим по много чему и поносним на своје богатство различитости. Из Бара су увијек одашиљане поруке мира и слоге, али и побуне на угњетавање и направду. Пркосна луча борбе против фашизма, тог највећег зла против човјечности и поробљивача људских права, кренула је управо одавде“, поручила је Спичановић.

Представника Министарства људских и мањинских права, Националног Кординатора за Роме, мр Сокољ Беганај интересовало га гдје су Роми и Египћани у људским правима, да ли су укључени у друштвене процесе, с обзиром да људска права наглашавају једнакост, правду, уз поруку да „Нема говора о људским правима, ако су Роми и Египцани заборављени.“

„Ако постоје људска права, зашто Роми не могу наћи запослење, већ морају живјети од секундарних сировина. Ако људска права постоје, зашто Роми живе изоловано од других, и живе у гето,  ако људска права постоје зашто имамо Рома и Египћана који немају лична документа? Зашто имамо ромску дјецу која још морају да просе на улицама и нису укључена у образовни процес, а постоје људска права да их штите… Ако људска права постоје, зашто су Роми и Египћани највише дискриминисани и морају да живе у тоталном сиромаштву? Гдје се изгубила та једнакост, гдје се изгубило то достојанство на живот и правду? Зар та људска права не важе за Роме и Египћане? Зар су дјеца Рома мање важнија од друге дјеце“, низом питања скренуо је Беганај пажњу на битне проблеме, и додао да ће се у наредном периоду Министарство људских и мањинских права више повезивати и сарађивати са локалним управама у циљу вођења заједничке политике о интеграцији Рома. На крају обраћања упутио је позив локалној управи да „утиче на рјешавање стамбеног питања ромске породице Бесљими која живи у Сутомору“.

Током свеобухватне, вишечасовне дискусије указано је на највеће проблеме са којима се сусријећу ове групације. Закључено је да су сви проблеми једнако важни и да им треба посветити пажњу. Учесници су били једногласни у похвали овомјесечне теме и концепта Отвореног парламента.