Саопштење МВП

Европски пут и добросусједска политика су, како је то Министарство вањских послова много пута истицало, национални интереси Црне Горе који надилазе све партијске и личне ставове. За те вриједности, зарад наших грађана који у високом проценту желе да живе у држави која ће бити чланица Европске уније, која уважава своје сусједе и са њима континуирано гради одличне односе, дужни смо да учинимо све што је у нашој моћи као друштво, да у циљу остварења спољно-политичких циљева удружимо утицај сваке институције и појединца.

Пољуљати међународни углед наше државе, без обзира на мотиве, нажалост- нешто је сасвим супротно од тога. Какве год биле унутрашње прилике или нечије политичке преференције, супротно је од дубоког увјерења које стоји у сваком чињењу сваког дипломате.

Добри билатерални односи граде се марљиво, а један од механизама су посјете на највишем нивоу. Таква, прва посјета Републици Сјеверној Македонији, требало је да се догоди почев од сриједе, 26. јануара, како је то на вријеме најављено из ресора вањских послова.

Свом црногорском колеги позив је упутио министар вањских послова те земље Бујар Османи, а министар Радуловић је поред састанка са њим, требало да током посјете  реализује сусрете са највишим званичницима те земље, предсједником Стевом Пендаровским, потпредсједником Владе за европска питања Бојаном Маричићем, као и предсједником Собрања Талатом Џаферијем.

Ипак, премда је Предлог платформе прошао Комисију за политички систем и Комисију за економску политику, као и да се до сада много пута догађало да се платформе за службене посјете усвајају накнадно, или чак након повратка званичника, Влада је ипак, овога пута није усвојила, како је то већ познато црногорској јавности.

Ова вијест, министра Радуловића и делегацију МВП затекла је по доласку у Скопље, због чега су се уз извињење представницима државе у којој је била договорена дипломатска посјета на високом нивоу, упутили назад ка Црној Гори.

У тренутку када се у домаћој политици догађа све чему нажалост свједочимо, дубоко је увјерење да овај конфликт и евентуално питање сујете никако није требало да превазилазе наше границе и оно што је национални интерес Црне Горе. То су свакако међународни углед земље, те одлични билатерални односи између Црне Горе и Сјеверне Македоније које карактеришу квалитетан политички дијалог, пријатељство, као и континуирана међусобна подршка.

Током ове посјете, министар вањских послова требало је да реализује договорени интервју за Дневни лист “Нова Македонија” и учествује на конференцији за новинаре са колегом Османијем. Умјесто тога, медији у Сјеверној Македонији нажалост, оцијенили су да се ради о дипломатском скандалу.

Посјета Скопљу такође требало је да буде прилика за разговор министра Радуловића са представницима црногорске дијаспоре о начинима на које матична држава може допринијети  остваривању њихових планова и активности, с циљем очувања црногорског националног и културног идентитета.

Све то, уосталом, писало је у најави посјете која је објављена на званичном web сајту МВП, у медијима, али и на интернет страници Владе. Претходно, Предлог платформе налазио се и на порталу Владе од понедјељка ујутру, због чега се не може говорити о нечијој неинформисаности.

Како је то предвиђено протоколом, о рути делегације увијек се обавјештавају како земља пријема, тако и земље транзита. Тим путем, на изненађење оних који су томе свједочили, и потом засигурно обавијестили своје органе, црногорска делегација вратила се након само неколико сати.

Такође, ваља истаћи и то да није први пут да нека државна посјета буде отказана у последњи час, на примјер ако падне влада земље домаћина или обратно.

Ово је ипак, заиста први пут да Влада постоји, а да се на њеној уредно одржаној сједници, одбаци Предлог платформе, чије је доношење у пракси формалност будући да је на њој претходно радило Министарство у саставу те исте Владе, а да је она потом прошла двије Владине Комисије.

Још једном, неопходно је истаћи да је док год Влада егзистира, Министарство вањских послова њен дио, а национални интереси остају то што јесу. На овом мјесту неопходно је истаћи да је, без обзира на политичке турбуленције код куће, Црна Гора међународно призната држава која у међународном хабитату коегзистира са другим земљама и да њена дипломатија мора да живи. То значи да, без обзира на све, морамо радити и водити спољну политику. Све што носи предзнак личног ту никада не би требало да има мјеста.