Саопштење са 114. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 114. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог за промјену Устава Црне Горе. У досадашњем преговарачком процесу за чланство у ЕУ у односу на Преговарачко поглавље 23 Црна Гора је спровела једну уставну реформу усвајањем Амандана од I до XVI на Устав Црне Горе из 2013. године, као и значајне законодавне реформе у дијелу организационог правосудног законодавства. Такође, значајне активности предузете су на имплементацији уставног и законодавног оквира, као и у погледу изградње инститиуционалног правосудног оквира заснованог на принципима независности и самосталности. На основу свих ових активности, Заједничка позиција ЕУ усвојена у јуну 2024. године којом се утврђује затварање Поглавља 23, захтијевала је од Црне Горе да измијени свој Устав у вези са саставом и поступком именовања Судског савјета и Тужилачког савјета у циљу њиховог функционисања, и као захтјев који је пренијет са привремених показатеља. У погледу састава Судског савјета, измјенама се постиже да већину треба да чине судије које су изабране од стране свих судија, да министар правде не треба бити члан Судског савјета, а да чланови Судског савјета који нијесу судије треба да буду изабрани на основу њихових професионалних референци и интегритета, на основу објективних и мјерљивих критеријума како би дали пуни доприност раду и остваривању уставних и законских надлежности Судског савјета. Такође, и избор чланова Тужилачког савјета из реда угледних правника треба да буде квалификованом већином, као и да заштитне гаранције за сатав и начин избор Тужилачког свајета треба да буде на нивоу уставних одредаба у складу са важећим законодавством. Како је наглашено на сједници, Влада  је успостављање независног, професионалног и поузданог правосуђа препознала као стратешки важно подручје у даљем процесу европских интеграција Црне Горе јер се само независно правосуђе може сматрати крајњим и најважнијим гарантом демократског функционисања институција на националном, европском и међународном нивоу и гарантом правне сигурности грађана. С тим у вези, Влада је, сходно члану 165 став 2 Пословника Скупштине Црне Горе, закључила да се повлачи из скупштинске процедуре Предлог за промјену Устава Црне Горе од 17. априла 2025. године који је доставила Скупштини Црне Горе актом број 11-011/25-1301/5 од 28. маја 2025. године. Како Скупштина није завршила претрес по том Предлогу којим је била предложена промјена састава Судског савјета у погледу чланства министра правде, а у међувремену су се у процесу европске интеграције отворила питања које се тичу потребе да састав Тужилачког савјета буде прописан у Уставу, новим Предлогом су обухваћена обје теме.

Влада је утврдила Предлог закона о Влади Црне Горе.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о заштити културних добара. Уставом Црне Горе култума баштина је препозната као добро од општег интереса које је свако дужан да чува, а држава да је штити. Наизначајнији дио културне баштине чине материјална и нематеријална култума добра, која представљају својеврсно свједочанство о прошлости односно присутности човјека и људских заједница у простору и времену, њиховим активностима, стремљењима, кретањима и развитку. Како је истакнуто на сједници, Програмом рада Владе за 2026. годину, за IV квартал, планиране су измјене и допуне Закона о заштити култумих добара, у циљу потпуног усаглашавања са директивом Европске уније. Између осталог, измјенама и допунама члана 64 уводи се појам самосталног држаоца и несамосталног држаоца. Поред тога, прецизира се да, ако је потраживани културни предмет дио јавне збирке, која је у складу са прописима државе чланице дефинисана као јавна и која је у власништву државе чланице, локалног или регионалног тијела у држави чланици или институције која се налази на њеној територији или је предмет који је дио инвентара црквених и других вјерских институција у државама чланицама у којима он подлијеже посебним аранжманима за заштиту у оквиру националног права под посебном заштитом националних прописа државе чланице, поступак за повраћај културног предмета може се покренути у року од 75 година од дана када је однесен са територије државе чланице, ако међународним уговором није одређен други рок, осим у државама чланицама у којима поступак не подлијеже застари или у случају билатералних споразума између држава чланица којима се предвиђа рок који премашује 75 година.

Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о раду. Основни разлог за израду измјена и допуна Закона о раду, као једног од мјерила за затварање Поглавља 19 - Социјална политика и запошљавање, јесте даље усклађивање радног законодавства са правном тековином Европске уније у оквиру овог преговарачког поглавља, као и са конвенцијама и препорукама Међународне организације рада које је Црна Гора ратификовала и другим изворима међународног права. Основни циљеви који ће се постићи усвајањем измјена и допуна Закона о раду, су јачање механизама за поштовања начела једнаке зараде мушкараца и жена за једнак рад или рад једнаке вриједности; забране директне или индиректне дискриминације у погледу зараде на основу пола и транспарентност зарада, како у јавном тако и у приватном сектору. Измјенама и допунама се такође утврђују минимални захтјеви у погледу очинског одсуства, родитељског одсуства и одсуства за пружаоце његе, као и минимални захтјеви у погледу флексибилних радних услова за запослене који су родитељи или пружаоци његе. Усклађивањем пословног и приватног живота родитеља и пружалаца његе доприноси се циљевима који се односе на остварење равноправности жена и мушкараца с обзиром на њихове могућности на тржишту рада, једнако поступање на радном мјесту и подстицању веће укључености жена на тржишту рада. Такође, овим измјенама и допунама Закона се постиже транспарентније уређивање радног односа кроз уговор о пробном раду, обавјештење послодавца запосленом у циљу обезбјеђивање предвидљивих и сигурнијих услова радног мјеста након истека пробног рада, прецизније одређивање права запосленог у случају другачијег уређења прековременог рада. Између осталог, уводе се и додатни критеријуми за одређивање минималне зараде поред досадашњих мјерила за одређивање минималне зараде додаје се и куповна моћ, као ново мјерило, те се прецизира да се износ минималне зараде утврђује за период од двије године.

Утврђен је Предлог закона о заштити и здрављу на раду. Основни разлози за доношење новог Закона је усклађивање са правном тековином ЕУ. Последње измјене и допуне Закона о заштити и здрављу на раду односиле су се на хармонизацију регулативе из области заштите и здравља на раду са правном тековином Европске уније, конкретно са Директивом Савјета 89/391/ЕЕЗ од 12. јуна 1989. године о увођењу мјера за подстицање побољшања сигурности и здравља запослених на раду (ОЈ Л бр. 183. од 29.6.1989) и Директивом Европског парламента и Савјета 92/57/ЕЕЗ од 24. јуна 1992. године о минималним захтјевима за заштиту и здравље на раду на привременим или покретним градилиштима, те су се на тај начин стекли услови за доношење новог Закона о заштити и здрављу на раду, којим се поред осталог, створио законски основ за доношење бројних подзаконских аката из ове области, којима се уређују стручна питања, мјере заштите и здравља на раду и начела превенције. Такође, у нови предлог уврштена је и Директива Европског парламента и Савјета 91/383/ЕЕЗ од 25. јуна 1991. која осигурава да запослени на одређено или неодређено радно вријеме уживају исту заштиту и здравље на раду као и запослени на неодређено вријеме. Убрзан процес напретка информационе технологије, савремених технолошких процеса и нових шема рада, створили су услове за нови Закон о заштити и здрављу на раду у циљу боље имплементације. Као један од услова за придруживање, односно приступање Европској унији је испуњавање услова у погледу квалитета и конкурентности за тржишно пословање и иступање на међународно тржиште рада и очекивање (визија) да ће се обезбиједити ефикаснија заштита и здравље на раду запослених.

Влада је утврдила Предлог закона о допунама Закона о Социјалном савјету. Основни разлог за израду допуна Закона Социјалном савјету јесте даље усклађивање са Директивиом Европског парламента и Савјета 2023/970, од 10. маја 2023. године о јачању примјене начела једнаких зарада мушкараца и жена за једнак рад или рад једнаке вриједности путем транспарентности зарада и механизама извршења. Предложеним допунама Закона о социјалном савјету, уз измјене Закона о раду омогућава се пуна имплементација стандарда који се односе не имплементацију принципа једнаке зараде за рад исте вриједности. Имајући у виду да су надлежности Социјалног савјета дефинисане овим законом, било је неопходно извршити двије важне допуне како би се прецизирало да ово тијело, између осталог, разматра и заузима ставове о питањима која се односе на једнаку зараде за рад исте вриједности. Осим тога, разлог за допуну Закона о социјалном савјету се налази у потреби да се постојећем тексту закона дода нови члан, којим би се дефинисала улога Социјалног савјета у промовисању и праћењу једнакости зарада.

Утврђен је Предлог закона о потврђивању Додатног протокола уз Конвенцију о уговору за међународни превоз робе друмом (CMR) о електронском товарном листу. Додатним протоколом се уводи могућност коришћења електронског товарног листа (e-CMR) што у пракси за превознике значи мање папирологије, бржи прелазак граница и сигурније управљање транспортном документацијом у међународном превозу. Електронски товарни лист има исту правну снагу као папирни документ, а овај систем омогућава бржу обраду докумената и мање административне трошкове. Доношењем Закона отвара се пут ка пуној дигитализацији једног од кључних докумената у међународном друмском транспорту, унапређењу пословања домаћих превозника и јачању конкурентности црногорских превозника у међународном друмском превозу терета.

 Влада је утврдила Предлог закона о електронским информацијама о превозу терета. Разлози за доношење овог закона произилазе из потребе да се обезбиједи нормативни оквир за имплементацију Регулативе (ЕУ) 2020/1056 Европског парламента и Савјета од 15. јула 2020. године о електронским информацијама о превозу терета (eFTI), у правни систем Црне Горе. Транспоновање ове Регулативе представља једну од обавеза Црне Горе из Реформске агенде Црне Горе 2024 - 2027. Наведеном уредбом прописује се обавеза надлежних органа да прихвате регулаторне информације у електронском облику, као и заједничка правила за електронску размјену, обраду и доступност тих информација између економских субјеката и надлежних органа. Постојећи правни оквир у Црној Гори не садржи свеобухватна рјешења којима се уређују ова питања, нарочито у дијелу обавеза надлежних органа, услова за коришћење eFTI платформи и eFTI услуга, сертификације и надзора. Доношењем овог закона стварају се услови за дигитализацију размјене регулаторних информација у области превоза терета, смањење административног оптерећења привредних субјеката, унапређење ефикасности рада надлежних органа и испуњавање обавеза Црне Горе у процесу приступања Европској унији.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о техничким захтјевима за производе и оцјењивању усаглашености. Измјене закона имају за сврху да се прецизније утврди правни основ за доношење подзаконског акта и самим тим ускладивања у области Поглавија 1 - Слобода кретања роба, као и прецизнију примјену тзв. "мултилатераине клаузуле" која је обавеза из примарног извора права ЕУ, уговора о функционисању Европске уније чл. 34-36. Такође, то је обавеза из Споразума о приступању Свјетској трговинској организацији да се не смију ставијати било какве правне баријере производима који су произведени у чланицама ове организације, а који не одступају од националног законодавства по питању безбједности људи, заштите животне средине и других потенцијалних ризика који су истим предупријеђени.

 Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о надзору производа на тржишту. Доношењу Закона приступило се ради постизања усаглашености националног законодавства са ЕУ прописима у области Поглавија 1- Слободе кретања роба. Циљ доношења овог закона јесте осигурати да се на тржишту  испоручују искључиво усаглашени производи, који обезбјеђују висок ниво заштите јавног интереса, а нарочито заштиту здравија и безбједности, заштиту потрошача, здравља безбједности на раду, заштиту имовине, заштиту јавне безбједности и заштиту животне средине, у опсегу и на начин који омогућавају слободан промет производа без непотребних ограничења.

 Утврђен је Предлог закона о допуни Закона о рударству. Разлози доношења Закона су потреба усклађивања са Директивом Савјета 92/91/ЕЕЗ од 3. новембра 1992. године о минималним захтјевима за побољшање заштите сигурности и здравља радника у индустрији вађењем минерала бушењем и Директивом Савјета 92/104/ЕЕЗ од 3. новембра 1992. године о минималним захтјевима за побољшање сигурности и заштите здравља радника у индустријама вађења минерала из површинских и подземних копова којима се уређује заштита и здравље на раду области у рударства.

 Влада је утврдила Предлог закона о радном времену и одморима мобилних радника на пловилима у унутрашњој пловидби. Закон о раду, као општи пропис из области радних односа садржи и одредбе којима се уређује право на одморе запослених (одмор у току рада, одмор у току дана, седмични одмор и годишњи одмор), као и одредбе којима се уређују питања која се односе на организацију радног времена (прерасподјела радног времена, прековремени рад, ноћни рад). Међутим, наведене одредбе не узимају у довољној мери у обзир спећифичну радну и животну ситуацију у саобраћају унутрашњим пловним путевима, због чега је потребно наведена питања уредити посебним законом. Главни разлог за другачије уређење радног времена мобилних радника у унутрашњој пловидби је чињеница да просјечно радно вријеме у унутрашњем водном саобраћају генерално укључује значајан дио дежурства (на примјер, због непредвидивих времена чекања на преводницама или током утовара и истовара пловила), што се може одвијати и ноћу. Стога, ограничења за максимално дневно и седмично радно вријеме могу бити постављена на вишем нивоу него што је предвиђено Законом о раду, а нашта упућује и члан 20 Директиве 2003/88/ЕЗ о одређеним аспектима организације радног времена. Основни разлог за израду предлога Закона о радном времену и одморима мобилних радника на пловилима у унутрашњој пловидби јесте даље усклађивање законодавства са правним тековинама Европске уније у оквиру Преговарачког поглавља 19 - Социјална политика и запошљавање. Предложеним измјенама имплементираће се Директива Савјета 2014/112/ЕУ од 19. дећембра 2014. године о спровођењу Европског споразума о одређеним аспектима организације радног времена у унутрашњој пловидби, закљученог између Европске уније за унутрашњу пловидбу (EBU), Европске организације скипера (ESO) и Европске федерације транспортних радника (ETF). Овом директивом се спроводи Европски споразум о одређеним аспектима организације радног времена у саобраћају унутрашњим водним путевима, закључен 15. фебруара 2012. године између Европске уније за унутрашњу пловидбу (EBU), Европске организације бродовласника (ESO) и Европске федерације транспортних радника (ETF).

Усвојена је Мапа пута за изградњу и унапређење граничних конторолних мјеста у Црној Гори, а који ће се користити за ветеринарске и фитосанитарне прегледе. Како се наводи у Информацији, Мапа пута је припремљена у циљу испуњавања обавеза Црне Горе које произилазе из преговарачког процеса са Европском унијом, посебно у оквиру преговарачког поглавља 12 – Безбједност хране, ветеринарство и фитосанитарни надзор. Изградња и опремање граничних контролних мјеста представља кључни предуслов за ефикасно спровођење службених контрола, заштиту јавног здравља, здравља животиња и биља, као и за обезбјеђивање усклађености са европским стандардима. Документ има за циљ да обезбиједи системски приступ развоју потребне инфраструктуре и успостављању ефикасног система службених контрола на будућим спољним границама Европске уније, док реализација овог плана представља један од кључних корака у процесу потпуног усклађивања националног система са ЕУ захтјевима и важан допринос успјешном окончању преговора у области безбједности хране, ветеринарства и фитосанитарног надзора. У том контексту, Влада је дала сагласност за предузимање свих потребних радњи у циљу што брже и ефикасније реализације изградње граничних контролних мјеста на сљедећим локацијама: ГКМ Добраково прелаз према Србији, ГКМ ллино брдо прелаз према Босни и Херцеговини, ГКМ Божај према Албанији, ГКМ Кула према Косову, као и ГКМ Аеродром Голубовци и ГКМ Лука Бар, док је Министарство финансија задужено да у оквиру буџета за 2026 И у предлогу закона о буџету за 2027. годину планира средства потребна за реализацију пројекта изградње ГКМ, у складу са достављеним планом у укупном износу од 13.730.000,00 еура.

Влада је прихватила Уговор о измјенама и допунама Уговора о пружању савјетодавних финансијских услуга између Владе Црне Горе, коју заступа Министарство саобраћаја и Међународне финансијске корпорације (IFC). Влада је Закључком број 07-453 од 10. новембра 2017. године донијела одлуку о покретању поступка давања аеродрома Црне Горе под концесију, а Закључком од 12. фебруара 2018. године је прихватила Уговор о пружању саветодавних финансијских услуга између Владе Црне Горе и Међународне финансијске корпорације (IFC) који је потписан 13. фебруара 2018. године. Како је предметни Уговор престао да важи 31. децембром 2025. Године, а с обзиром на то да и даље постоји потреба за консултантским услугама наведене фирме, било је неопходно закључити Уговор о измјенама и допунама Уговора о пружању савјетодавних финансијских услуга како би се процес концесије успјешно привео крају, закључно са мјесецом јуном 2026. године. Како је истакнуто на сједници, предметним Уговором је предвиђено да IFC услуге савјетовања у вези поступка давања концесије аеродрома Подгорица и Тиват одради без новчане компензације, што значи да нема додатних трошкова за државу Црну Гору.

 Усвојен је Предлог за преусмјерење средстава са Текуће буџетске резерве, у износу од 50.000 еура за Кошаркашки савез Црне Горе, ради одржавања и унапређења спортског система, као и достојног представљања Црне Горе на међународној сцени.

 На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.