Саопштење са 117. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 117. сједници, којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о поступању према малољетницима у кривичном поступку. Предлоżеним измјенама и допунама Закона постижу се сљедећи циљеви: 

- усклађивање са стандардима ЕУ и међународним правом - нарочито са Директивом 2016/800 Европског парламента и Савјета од 16. маја 2016. године о процесним гаранцијама за дјецу која су осумњичена ил оптужена у кривичним поступцима и Општим коментаром број 14 уз Конвенцију о правима дјетета, ради јачања процесних гаранција за малољетнике који су осумњичен и/или оптужени у кривичним поступцима; 

- јачање процесне заштите малољетника – прецизније дефинисање права и обавеза током поступка, укијучујући обавезу узимања у обзир најбољег интереса дјетета и заштиту достојанства и интегритета;

- нормативно препознавање посебног третмана малољетника – осигуравање да кривичноправни третман малољетника буде законски дефинисан као посебан систем мјера у оквиру кривичног правосуђа.

Циљ је обезбиједити досљедну примјену кључних принципа у пракси – имплементацију нормативних одредби које омогућавају практичну примјену принципа најбољег интереса, достојанства и интегритета дјетета у свим фазама кривичног поступка. У коначном, циљ предложеног прописа је повећање правне сигурности, заштите права малољетника и усклађивање националног законодавства са међународним стандардима.

Утврђен је Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Црне Горе и Владе Републике Бугарске о научној и технолошкој сарадњи. У циљу унапређења сарадње у области науке и технологије између Црне Горе и Републике Бугарске, Закон ће допринијети продубљивању веза између научноистраживачких заједница двију земаља, односно повезивању научноистраживачких установа из Црне Горе и Републике Бугарске чији је интерес да успоставе и развију сарадњу путем реализације заједничких научних и/или технолошких програма и пројеката. Сарадња на коју се овај Споразум односи обухвата: размјену делегација, научника и експерата; одржавање заједничких научних конференција и стручних скупова; оспособљавање и усавршавање истраживача, техничара и менаџера у науци и технологији; размјену научних и технолошких информација; спровођење заједничких истраживачких пројеката и друге облике међусобно договорене научне и технолошке сарадње. Закон ће промовисати сарадњу између истраживача и истраживачких установа у Црној Гори и Републици Бугарској, кроз заједничке истраживачке пројекте у договореним приоритетним областима сарадње, уз могућности за црногорске истраживаче да унаприједе свој истраживачки рад у центрима и институтима Републике Бугарске, као једне од чланица Европске уније, да користе савремене технологије и лабораторије, реализују размјену знања и искустава кроз заједничке истраживачке пројекте као и да се реализује усавршавање магистранада и докторанада. 

Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о упоредивости накнада повезаних са рачуном за плаћање потрошача, пребацивању рачуна за плаћање потрошача и рачуну за плаћање са основним услугама с Извјештајем са јавне расправе. У Црној Гори се од 9. јануара 2023. године примјењује Закон којим је регулаторни оквир из ове области у потпуности усклађен са Директивом 2014/92/ЕУ о упоредивости накнада повезаних са рачунима за плаћање, пребацивању рачуна за плаћање и приступу рачунима за плаћање са основним услугама (Payment Accounts Directive – PAD). Овим законом уређују се права и обавезе потрошача и пружалаца платних услуга у вези са рачунима за плаћање и то нарочито у дијелу који се односи на упоредивост накнада за услуге повезане са рачунима за плаћање, олакшавање пребацивања рачуна за плаћање потрошача са једне кредитне институције на другу и обезбјеђивање приступа рачуну за плаћање са основним услугама потрошачима. Приликом примјене постојећег Закона у пракси, идентификоване су одређени недостаци које су умањивале очекиване позитивне ефекте примјене закона, отежавале досљедну примјену одредби и ограничавале права потрошача, што је новим рјешењем унапријеђено. Наиме, како је наглашено и у дискусији, у актуелној економској ситуацији, са евидентним инфлаторним кретањима, овај закон могао би да допринесе повећању транспарентности и смањењу трошкова који прате вођење трансакционих рачуна, посебно код угрожених категорија корисника – физичких лица, од којих дио не користи банкарске услуге у очекиваној мјери, првенствено из разлога трошкова. Доношењем предложених измјена повећали би се иницијално очекивани позитивни ефекти примјене овог закона, повећала могућност приступа корисницима платних услуга рачуну за плаћање са основним услугама и повећала транспарентност у примјени, посебно код категорије тзв. “осјетљиве групе”, што је важан подстрек у актуелној социо-економској ситуацији.

Утврђен је Предлог закона о заштити конкуренције. Доношење новог закона има за циљ даљу хармонизацију националног законодавства са правном тековином Европске уније у области заштите конкуренције, нарочито са Директивом (ЕУ) 2019/1 о овлашћењима органа држава чланица надлежних за заштиту конкуренције како би били ефикаснији у спровођењу правила конкуренције и о обезбјеђивању правилног функционисања унутрашњег тржишта (ECN+ Директива), као и са правилима утврђеним у Регулативи Савјета (ЕЗ) бр. 1/2003 о спровођењу правила конкуренције из чланова 101 и 102 Уговора о функционисању Европске уније. ECN+ Директива посебно наглашава потребу да национална тијела за заштиту конкуренције располажу адекватним овлашћењима, институционалном независношћу и довољним финансијским, људским и техничким ресурсима како би могла ефикасно примјењивати правила конкуренције. У том смислу, новим законом додатно се јачају надлежности Агенције, унапређују истражна овлашћења, уређује систем процесних гаранција у поступку пред Агенцијом, као и механизми сарадње са Европском комисијом и органима за заштиту конкуренције држава чланица Европске уније. Истовремено, законом се прецизније уређује систем санкција за повреде конкуренције, укључујући могућност изрицања новчаних казни до 10 % укупног свјетског годишњег прихода учесника на тржишту, чиме се национални систем санкционисања додатно усклађује са стандардима права Европске уније. Унапређење законодавног оквира у овој области има посебан значај у контексту европских интеграција Црне Горе, будући да је политика конкуренције један од кључних елемената функционисања унутрашњег тржишта Европске уније.

Влада је утврдила Предлог закона о надзору производа на тржишту. Главни разлог за доношење закона је правна реформа на нивоу ЕУ којом је Регулатива (ЕУ) 2019/1020 замијенила и ставила ван снаге Регулативу (ЕЗ) 765/2008 у дијелу који се односи на надзор производа на тржишту. Наведена регулатива (ЕУ) 2019/1020 је главни извор одредби новог закона, али не и једини, јер се предлаже и примјена Регулативе (ЕУ) 2019/515 о узајамном признавању роба, Одлуке (ЕЗ) 768/2008 о заједничком оквиру за трговање производима, Директиве 2001/95/ЕЗ о општој безбиједности производа, и црногорских националних правила која допуњавају европска правила и која нијесу у супротности са начелима и правилима права ЕУ. С тим у вези прописује се сходна примјена права за прописе који преузимају или тек треба да преузму одредбе наведених извора права ЕУ.

Одобрено је коришћење дијела средстава Текуће буџетске резерве у 2026. години, за помоћ правним лицима за финансирање дјелатности, физичким лицима за лијечење, школовање и побољшање материјалне ситуације и санације посљедица елементарних непогода до износа од 400.000 еура. У складу са донијетим закључцима, ова средства, на основу поднијетих захтјева и одговарајуће документације, расподјељује Комисији за расподјелу дијела средстава буџетске резерве до износа од 200.000 еура и Комисији за процјену штета од елементарних непогода до износа од 200.000 еура. 

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.