- Почетна
Саопштење са 134. сједнице Владе Црне Горе
Саопштење са 134. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 134. сједници, којом је предсједавао потпредсједник Владе за безбједност, одбрану, борбу против криминала и унутрашњу политику мр Алекса Бечић, донијела Стратегију вањске политике Црне Горе 2026-2029, са Акционим планом за њено спровођење за 2026. годину. Овај документ обухвата преглед циљева, области и мјера од значаја за остваривање утврђених вањскополитичких приоритета Црне Горе, уз припадајући акциони план за њено спровођење, а успостављени стратешки оквир допринијеће усмјеравању и координацији постизања мјерљивих резултата у наредном четворогодишњем периоду. Декларацијом о независности и Уставом држава је јасно дефинисала своје вањскополитичко опредјељење засновано на европској и евроатлантској интеграцији, развоју добросусједских односа, те јачању регионалне и мултилатералне сарадње. На тој основи остварени су значајни и међународно препознати резултати, укључујући чланство у УН, NATO, као и стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ. С обзиром на то да међународно окружење у којем Црна Гора данас дјелује карактеришу растуће глобалне нестабилности, успјешно вођење вањске политике захтијева проактиван, плански и координисан приступ, заснован на способности да се благовремено препознају будући трендови, прилике и изазови, те да се њима управља на начин који јача отпорност друштва и међународни положај државе. Стратегија представља јединствен плански документ који ће обезбиједити усмјерење, континуитет, међуинституционалну координацију и одговорност у спровођењу вањскополитичких приоритета. Период на који се овај стратешки документ односи поклапа се с периодом кад се очекује да Црна Гора од државе кандидата постане држава чланица ЕУ, што је потврда реформског процеса заснованог на поштовању европских вриједности. Циљ Стратегије је да додатно унаприједи постојеће вањскополитичко дјеловање државе и осигура координисан приступ у заштити интереса Црне Горе у међународним односима.
У циљу обезбјеђења спровођења Закона о безбједности хране и потпуног усаглашавања са правном тековином Европске уније у оквиру преговарачког Поглавља 12, Влада је донијела:
- Уредбу о захтјевима за стављање на тржиште хране за животиње за посебне нутритивне намјене,
- Уредбу о прехрамбеним адитивима,
- Уредбу о прехрамбеним аромама и одређеним прехрамбеним састојцима хране са особинама арома за употребу у и на храни,
- Уредбу о храни и састојцима хране третиране јонизујућим зрачењем и
- Уредбу о захтјевима за сљедивост клица и сјемена намијењеног производњи клица
Влада је донијела Уредбу о измјени Уредбе о забрањеним односно дозвољеним начинима употребе, производње и стављања на тржиште хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину. Уредбом су преузете у национално законодавство забране и ограничења за хемикалије за које је детаљном процјеном ризика у централизованој процедури у ЕУ утврђено да представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину у одређеном начину употребе или када се нађу у одређеним производима. Ове забране и ограничења односе се на одређене супстанце, појединачно, у смјешама и/или у производима најразличитије намјене и типа, између осталог и у играчкама, средствима за чишћење, текстилу, материјалима и предметима који долазе у додир с храном, електронској опреми и др. Циљ доношења Уредбе је потпуно усклађивање са најновијим измјенама релевантних прописа Европске уније у овој области, чиме је испуњена обавеза из преговарачког Поглавља 27.
Усвојена је Мапа пута за спровођење преосталих захтјева Програма достављања података ESA 2010 и рјешавање преосталих методолошких питања. У оквиру завршне фазе приступних преговора са Европском унијом у области Поглавља 18 - Статистика, припремљена је Мапа пута за спровођење преосталих захтјева Програма достављања података ESA 2010 и рјешавање преосталих методолошких питања, која представља друго завршно мјерило за привремено затварање овог преговарачког поглавља. Европска комисија дала је сагласност на садржај документа и потврдила да је њиме на одговарајући начин адресирано испуњење преосталих обавеза из овог мјерила, што представља значајан показатељ напретка који је Црна Гора остварила у процесу усклађивања са правном тековином Европске уније у области статистике. Мапа пута дефинише активности, рокове и надлежне институције за реализацију преосталих захтјева, с циљем потпуног испуњавања обавеза које произлазе из Програма достављања података ESA 2010 и затварања преосталих методолошких питања.
Влада је усвојила Четврти полугодишњи извјештај о спровођењу Реформске агенде Црне Горе за Инструмент ЕУ за реформе и раст 2024-2027. године. Извјештај показује да је Црна Гора остварила до сада најуспјешнији резултат са чак 83 одсто испуњених обавеза, што је додатно позиционира као регионалног лидера у ЕУ реформама. У Извјештају се наводи да су од 41 реформског корака 34 пријављена као испуњена, што омогућава подршку Европске уније у износу од 97,3 милиона еура. Како је истакнуто у дискусији, реформски резултати су остварени у области развоја приватног сектора, дигиталне и енергетске транзиције, развоја људског капитала, као и владавине права и темељних права.
Усвојена је Информација о кредитном аранжману између Развојне банке Савјета Европе (CEB) и Развојне банке Црне Горе А.Д. за реализацију програма „Подршка ММСП у Црној Гори – 2“, закључењем Оквирног уговора о кредиту (Framework Loan Agreement) LD 2143 (2023). Ријеч је о кредитном задужењу у укупном износу од 30.000.000 еура, за реализацију програма подршке микро, малим и средњим предузећима. Аранжман представља наставак сарадње у области подршке привреди, са циљем унапређења доступности финансирања овим предузећима, уз посебан фокус на мање развијене општине, као и циљне групе попут жена, младих и почетника у бизнису. Уговор о кредиту има форму оквирног кредитног аранжмана (Framework Loan Agreement), којим се одобрава кредитни лимит до 30.000.000 еура, док се средства реализују сукцесивно, у траншама, у складу са динамиком пласмана према крајњим корисницима. Укупна вриједност програма који се финансира износи 43.000.000 еура, при чему учешће CEB-а износи до 70 % прихватљивих трошкова. Средства кредита намијењена су финансирању инвестиционих пројеката и обртног капитала ММСП, укључујући набавку опреме, изградњу и модернизацију објеката, као и друге трошкове директно повезане са реализацијом пројеката.
Влада је донијела Уредбу о ближим критеријумима начину и поступку за остваривање права на повраћај дијела утрошених средстава за производњу кинематографског дјела. Уредбом су, поред осталог, прописани рокови, обавеза достављања јасних доказа о поријеклу средстава, те начини комуникације са Филмским Центром Црне Горе, како би сам процес пријаве остваривања повраћаја био ефикаснији. Уведене су одређене мјере којима ће се унаприједити праћење и контрола пријављених пројеката, односно контрола реализације пријављене фазе производње и трошења средстава, као и контрола истицања подршке Центра и програма Филм ин Монтенегро који промовише подстицајне мјере за инострана снимања у Црној Гори. Доношењем ове уредбе, унапређује се програм повраћаја средстава, који је све популарнији и за чије коришћење постоји велико интересовање, како би се одговорило потребама заинтересованих продуцената, али и очувао културни и економски квалитет програма и обезбиједио ефикасан рад Филмског Центра Црне Горе и Комисије за утврђивање приједлога за остваривање права на повраћај средстава утрошених за производњу кинемтографског дјела.
Усвојен је Извјештај о реализацији Програма заштите и очувања културних добара за 2025. годину и донијела Програм заштите и очувања културних добара за 2026. годину. Овогодишњим програмом планирано је суфинансирање 54 пројеката у укупном износу од 769.000 еура и то за сљедеће области:
- археолошка и конзерваторска истраживања: 15 пројеката - 227.000 еура
- израда конзерваторских пројеката и спровођење конзерваторских мјера: 28 пројеката - 450.000 еура
- популаризација и презентација културне баштине: 11 пројеката - 92.000 еура.
У дискусији је наглашено да ће реализација пројеката допринијети унапређењу стања културних добара, ширењу знања о вриједностима и значају културне баштине, разумијевању различитих култура, јачању сарадње између надлежних институција и власника/држалаца културних добара, односно носилаца/чувара нематеријалне баштине, као и обезбјеђивању услова да иста, сходно својој намјени, служе културној, научној и едукативној потреби појединаца и друштва.
Влада је усвојила позитивно Мишљење на Предлог закона о измјени и допунама Закона о заштити једнакости и забрани дискриминације, који је Скупштини Црне Горе поднио посланик Илир Чапуни.
Донијета је Одлука о организовању Јавне установе Завод за геолошка истраживања Црне Горе. У складу са Законом о геолошким истраживањима, Одлуком се стварају нормативне претпоставке за организовање и рад јавне установе која ће обављати послове од јавног интереса у области геолошких истраживања. Одлуком је предвиђено да се постојећи Завод за геолошка истраживања Подгорица реорганизује у складу са новим законским рјешењима, како би се обезбиједило ефикасније планирање, координација и реализација основних и детаљних геолошких истраживања од значаја за Црну Гору, унаприједило управљање геолошким подацима и документацијом, ојачали институционални капацитети државе у области геологије и обезбиједила стручна подршка спровођењу политика у области минералних сировина, заштите простора и одрживог коришћења природних ресурса. Оснивањем Јавне установе обезбјеђује се континуитет у обављању постојећих послова, уз проширење надлежности Завода у дијелу реализације националних и међународних пројеката, израде геолошких подлога и карата, вођења, обраде и чувања геолошке документације, као и пружања стручне подршке органима државне управе у поступцима планирања и управљања минералним ресурсима.
На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања, доступних на линку.


