Саопштење са 29. сједнице Владе Црне Горе

Влада је на данас одржаној, 29. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, усвојила XVII полугодишњи извјештај и XXXIV и XXXV квартални извјештај о укупним активностима у оквиру процеса интеграције Црне Горе у Европску унију. У периоду обухваћеном извјештајима (јануар-септембар 2022. године), Црна Гора је наставила да биљежи добре резултате у процесу приступања Европској унији, првенствено у дијелу усклађивања националног законодавства са правном тековином ЕУ. Донијети су кључни документи за процес европске интеграције, попут Програма приступања Црне Горе Европској унији 2022-2023 и Програма економских реформи 2022-2024. Реструктурирана је преговарачка структура и измијењене радне групе за поједина преговарачка поглавља, како би се у њих укључили представници свих релевантних актера укључујући невладин сектор. У владавини права, као кључној области за напредак приступних преговора, реализоване су важне обавезе, попут комплетирања Тужилачког савјета, избора вршитељке дужности врховног државног тужиоца и избора главног специјалног тужиоца. Такође, настављено је стопроцентно усклађивање са Заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ у контексту агресије Русије на Украјину. Истраживање јавног мњења је показало да чланство Црне Горе у Европској унији и даље подржава убједљива већина грађана – 74,6%.

Донијета је Уредба о измјенама и допуни Уредбе о успостављању унутрашње ревизије у јавном сектору. Уредбом се утврђује начин и критеријуми за успостављање унутрашње ревизије код субјеката у јавном сектору, како би руководиоци субјеката јавног сектора од унутрашњих ревизора добили разумно увјеравање о успостављеним и оперативним унутрашњим контролама и ефективности процеса управљања и управљања рлзицима за чије успостављање и функционисање су одговорни. У односу на тренутно важећу Уредбу повећан је број корисника средстава буџета на централном нивоу са 19 на 23 корисника који су у обавези да успоставе посебну јединицу за унутрашњу ревизију.

Влада је донијела Уредбу о измјенама Уредбе о забрањеним односно дозвољеним начинима употребе, производње и стављања на тржиште хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину. Циљ измјена Уредбе је додатна заштита јавног здравља популације и животне средине од штетног ефекта до којег могу да доведу забрањени начини употребе, производње и стављања на тржиште ових хемикалија, као и усклађивање са законодавством Европске уније.

Усвојен је Извјештај о развоју и заштити права мањинских народа и других мањинских националних заједница за 2021. годину. У документу су сажете најзначајније активности државних институција и органа који за циљ имају очување и унапређење права мањинских народа и других мањинских националних заједница у Црној Гори у области: културе, информисања, образовања, економије, запошљавања, учешћа у јавном животу и политичке заступљености, употребе језика и писма итд. У извјештајној години одобрена је финансијска подршка за 185 пројеката из области очувања и развоја националних, односно етничких посебности мањинских народа и других мањинских националних заједница и њихових припадника/ца у области националног, културног, језичког и вјерског идентитета у износу од 1.066.000 еура.

Влада је усвојила Информацију о припреми и упућивању припадника Војске Црне Горе у међународне мисије и операције. Учешће јединица, односно припадника Војске у међународним снагама је први задатак у оквиру мисије доприноса међународном миру и безбједности, дефинисан Стратегијским прегледом одбране, а ангажовањем Војске у оквиру ових снага дајемо допринос остварењу спољнополитичких циљева и јачању међународног угледа Црне Горе. Учешће у међународним снагама доприноси интероперабилности са савезничким снагама, изградњи и јачању индивидуалних и колективних способности Војске. У 2021. години, Војска Црне Горе учествовала је у сљедећим мисијама и операцијама: НАТО операцији подршке миру „Косовске снаге“ или KFOR, НАТО мисији у Републици Ирак „NATO Mission in Iraq – NMI“, Операцију Европске уније „EU NAVFOR ATALANTA“, Мисији Европске уније „EUTM“ у Малију и Мисији Уједињених нација за референдум у Западној Сахари - „MINURSO“, као и на НАТО eFP активности (НАТО појачано истурено присуство).

Усвојена је Информација о опремању и модернизацији декларисаних јединица у складу са НАТО циљевима способности. У Информацији се наводи да процес имплементације циљева способности представља координацију и подршку националних, мултилатералних и НАТО напора у циљу достизања захтијеваног нивоа развоја војних способности снага опредијељених за допринос НАТО структури снага и обезбјеђењу капацитета неопходних за извршавање мисија дефинисаних стратешким концептом НАТО. У току 2021. године настављен је процес опремања и оспособљавања декларисаних састава, у складу са плановима опремања и динамиком достизања пуне интероперабилности и спремности за ангажовање, као и унапређењем захтјева мобилности, заштите и ватрене моћи декларисаних снага.

Влада је усвојила Информацију о обуци припадника и јединица Војске Црне Горе кроз учешће у националним и међународним вјежбама. У документу се наводи да је Војска учествовала је на седам међународних вјежби у иностранству и четири вјежбе у Црној Гори. Обука, образовање и усавршавање припадника Војске су дјелови јединственог процеса војно-стручног оспособљавања у циљу достизања захтијеваних способности за извршавање додијељених мисија и задатака. Оцијенено је да су припадници Војске на вјежбама у 2021. години значајно унаприједили тактике, технике и процедуре из домена извођења операција у урбаној средини, употребе интервидовских снага јединица ранга ојачаног вода, у условима комплексних пријетњи, операција подршке миру, као и поморских операција.

Усвојена је Информација о дугорочном задуживању у циљу обезбјеђивања дијела недостајућих средстава за финансирање буџета за 2022. годину и стварања фискалне резерве. У складу са Законом о буџету и Одлуком о задуживању за 2022. годину, а у циљу обезбјеђења дијела недостајућих средстава за 2022. годину и стварања фискалне резерве, Министарство финансија је покренуло преговоре са домаћим и иностраним финансијским и нефинансијским институцијама. У том смислу домаће пословне банке су, осим интересовања за куповину државних записа, показале интересовање за финансирање буџета кроз дугорочне кредите. У том контексту, постигнут је договор са Erste банком АД Подгорица да одобри дугорочни кредит у висини од 6 милиона еура, по редовној каматној стопи од 3,99% + 6М EURIBOR на годишњем нивоу; grace периодом од 12 мјесеци и динамиком отплате према којој ће се  кредит враћати у једнаким кварталним ратама, 60 (шездесет) мјесеци у који је урачунат и грејс период од 12 мјесеци.

Влада је усвојила Информацију о предлогу Банке за развој Савјета Европе (CEB) за повећање капитала CEB-а. У Информацији се подсјећа да је на састанку Административног одбора CEB, од 30. септембра 2022. године, представљен нацрт Стратешког оквира за период 2023-2027. године. Како се развојни план за период 2020-2022. године приводи крају, потребно је да се успостави нови оквир за активности CEB-а у наредном петогодишњем периоду. Када је у питању учешће Црне Горе у капиталу CEB-а, оно тренутно износи 0,120% укупног капитала (5,48 милијарди еура) односно 6,57 милиона еура. У случају новог повећања, учешће Црне Горе ће се одређивати у складу са процентом садашњег учешћа у капиталу па ће укупно повећање капитала Црне Горе у CEB-у износити 5.109.000 еура, од чега ће уплаћени капитал износити 1.443.000 еура, односно 28,44%. Последњим повећањем, учешће Црне Горе у укупном капиталу CEB-а и гласачка моћ би требало да остану непромијењени. Министарство финансија је у Предлогу закона о буџету за 2023. годину уврстило једну четвртину износа везано за уплату повећања капитала, за случај да повећање капитала ступи на снагу током 2023. године и да Црна Гора буде имала обавезу да изврши предметно плаћање наредне године.

Усвојен је Извјештај о раду Инвестиционо-развојног фонда Црне Горе А.Д. са финансијским исказима, Извјештај менаџмента и Извјештај независног ревизора за 2021. годину. Имајући у виду изазове са којима се суочила цјелокупна привреда током 2020. и 2021. године, усљед пандемије COVID-19, кључне активности ИРФ биле су усмјерене на одржавање ликвидности привреде и очување радних мјеста. Укупна кредитна ИРФ активност током 2021. године је износила 210,3 милиона еура. Укупно одобрена средства за подстицај ликвидности износила су 150,6 милиона еура, кроз 219 пласмана. Такође, У Извјештају о раду се наводи да је ИРФ остварио позитиван пословни резултат у износу 2.050.345 еура, што представља најбоље остварење у последњих десет година. На крају 2021. године износ капитала је 88.530.655 еура, што представља раст од 13% у односу на 2020. годину. Обавезе по основу извора финансирања на крају 2021. године износе 371.636.419 еура. Током извјештајног периода ИРФ је користио финансијска средства од стране Европске инвестиционе банке, Развојне банке Савјета Европе и Кинеске развојне банке. Ревизију финансијских исказа ИРФ-а за 2021. годину, у складу са међународним стандардима ревизије, извршила је ревизорска кућа "Crowe Mne" Д.О.О. Подгорица.

Влада је усвојила Информацију о потреби суфинансирања Комисије за антидопинг. У Информацији се наводи да је Законом о спорту прописано да се средства за рад Комисије обезбједују из Буџета, донација, прилога и спонзорстава, као и других извора у складу са законом. У складу са тим, Комисија је доставила је финансијски план. Ријеч је о краткорочном плану који има за циљ да створи неопходне предуслове за почетак рада Комисије у најкраћем року. Тим поводом, Влада је задужила Министарство спорта и младих да обезбиједи 105.395 еура Комисији за антидопинг ради извршавања редовних обавеза у области борбе против допинга у складу са поднесеним планом.

Дата је сагласност за финансирање изградње, реконструкције, адаптације и опремање спортских објеката у укупном износу од 218,415.78 еура, за сљедеће пројекте:

- Изградња балон сале у Андријевици,

- Адаптација отвореног терена у дворишту Гимназије „25. мај“ у Тузима,

- Изградња отвореног терена у дворишту ОШ „Вук Караџић“ у Беранама,

- Изградња кружне трим стазе и теретане на отвореном у парк шуми Брезовачко брдо у Рожајама,

- Адаптација отвореног терена на стадиону „Никољац“ у Бијелом Пољу,

- Изградња терена за атлетска бацања у Мојковцу,

- Опремање стазе за нордијско скијање у Жабљака и

- Опремање теретане у Плужинама.

Министар спорта и младих Василије Лалошевић је на сједници најавио да, осим наведених пројеката, Министарство планира да до краја године финансијски подржи и:

- адаптацију просторија Спортске дворане у Колашину за потребе развоја борилачких спортова,

- набавку 10 кошаркашких табли за потребе уређења спортских терена са територије општине Никшић,

- набавку недостајуће опреме за фискултурну салу ОШ „Крсто Радојевић" из Бијелог Поља,

- опремање теретане Спортског центра у Беранама,

- покривање дијела трошкова адаптације СЦ „Морача" за потребе организације Европског пвенства за рукометашице и

- набавку боксерског ринга за потребе Маитаи савеза.

Влада је прихватила Предлог за давање сагласности за раскид Уговора о плаћању дијела пореског дуга имовином пореског обвезника Општине Колашин, УЗЗ број 440/2015 од 11.12.2015. године и прихватила Уговор о раскиду. Имајући у виду да је Општина Колашин у априлу 2015. године закључила са Министарством финансија Уговор о репрограму пореског дуга у износу од 2.784.522 еура на период од 20 година, који и даље самостално отплаћује, а да је, по истом основу, на Владу уписано право располагања на вриједним парцелама површине 5.046 м² и 24.736 м² у атрактивној спортској зони, тако да Општина трпи штету због немогућности њеног коришћења, Влада је оцијенила оправданим да се Уговор о плаћању дијела пореског дуга имовином пореског обвезника раскине, након чега ће се ова имовина уписати са правом располагања Општине Колашин.

Прихваћен је Предлог за кандидовање пројекта „Изградња хотела Колашин Resort&Spa, по кондо моделу пословања, Колашин“, на Листу развојних пројеката у области туризма. Ријеч је о пројекту који је већ био уврштен на Листу 2019. године, али је након измјене Одлуке о критеријумима, начину и поступку избора лица које може стећи црногорско држављанство пријемом ради реализације посебног програма улагања од посебног значаја за привредни и економски интерес Црне Горе из децембра 2021. године, искључен са Листе јер инвеститор није у прописаном року доставио нову банкарску гаранцију. С обзиром на то да је инвеститор „Колашин Resort&Spa“ д.о.о. доставио нову пријаву у складу са новим Јавним позивом од 4. јула текуће године, констатовано да су испуњени формални услови предвиђени критеријумима из Одлуке и Јавног позива и закључено да се пројекат уврати на Листу. У документацији која је достављена уз пријаву наведено је да је у Колашину, на локацији у близини ски-стазе Ски центра Колашин 1450, планирана инвестиција у изградњу хотела предрачунске вриједности 13 милиона еура, при чему је планирано финансирање из сопствених средстава компаније и њених стејкхолдера. У циљу обезбјеђивања инвестиције достављена је банкарска гаранција издата од стране Universal Capital банке на износ који је предвиден Одлуком и Јавним позивом (1 милион еура). Планирано је да хотел посједује категорију четири звјездице, 93 смјештајне јединице, тачније капацитет од 380 лежаја и послује по кондо моделу. Такође, намјера инвеститора је да у оквиру хотела отвори 45 нових радних мјеста.

Влада је усвојила Информацију у вези са пројектом Интегрисани информациони систем социјалног старања  (ИИССС) – „е-Социјала“ и дала сагласност на текст Споразума о финансирању између Програма Уједињених нација за развој (UNDP) и Владе Црне Горе. ИИССС је капитални пројекат Владе који се реализовао у сарадњи са UNDP-јем од 2012. до октобра ове године са циљем подршке реформи система социјалне заштите и њеном спровођењу у пракси. Крајњи циљ пројекта је да сиромашни и социјално угрожени грађани имају лакши и бржи приступ материјалним давањима, али и квалитетнијим услугама социјалне и породичне заштите, као и да материјална давања буду праведније усмјерена. Министарство рада и социјалног старања је иницирало да се сарадња са UNDP продужи кроз реализацију новог пројекта е-Социјала, са периодом имплементације од 14.11.2022. до 31.11.2026. године, односно годину дуже ради одржавања. Пројекат ће поред израде/унапређења и одржавања апликативног софтвера (додатна интероперабилност, е-сервиси, портал, појачана ICT безбједност), обезбиједити и набавку додате серверске опреме на централној локацији (Дата центар), продужење лиценци, редовно замјенско снабдијевање рачунарском опремом за све центре за социјални рад и ЈУ социјалне и дјечије заштите за смјештај. Предстојеће обавезе и активности укључују мониторинг перформанси ИИСССа,  подршку одржавању пуне функционалности система, као и примјену нових закона, законских измјена и допуна и подзаконских аката кроз Информациони систем. Укупан износ средстава износи 3.822.633 еура, која је потребно у периоду имплементације пројекта обезбиједити кроз годишње законе о буџету, на позицији Министарства рада и социјалног старања.

Усвојена Одлуку о измјени Одлуке о предузимању привремених мјера усљед појаве епидемије заразне болести COVID-19 од већег епидемиолошког значаја, којом се важење постојећих епидемиолошких мјера продужава до 2. децембра.

Влада је усвојила Информацију о потписивању Уговора о закупу пословног простора за потребе смјештаја Државне ревизорске институције. Тим поводом, задужена је Управа за катастар и државну имовину да закључи Уговор о закупу пословног простора на Булевару Светог Петра Цетињског бр.145 за потребе смјештаја Државне ревизорске институције, са привредним друштвом Цијевна hotel group д.о.о., по цијени од осам еура по 1 м², за укупно 1579 м², на период од годину дана уз могућност продужетка предметног уговора, до трајног рјешавања просторних капацитета ове институције, смјештањем у неки од простора који су у државном власништву. За ту намјену ће се на мјесечном нивоу издвојити 15.284 еура са урачунатим ПДВ-ом, што на годишњем нивоу износи 183.416 еура са урачунатим ПДВ-ом.

Усвојена је Информација о куповини непокретности за потребе Државне ревизорске институције и државних органа, коју је Министарству финансија доставила Управа за катастар и државну имовину. Тим поводом, Управа за катастар и државну имовину је овлашћена да у име Владе учествује на VII Јавном позиву за учешће на јавном надметању за продају имовине - непокретности стечајног дужника „Атлас банка АД Подгорица у стечају, за куповину непокретности за потребе Државне ревизорске институције и државних органа по почетној цијени од 6.387.566 еура. Средства за ову намјену су обезбијеђена Законом о измјенама и допунама Закона о буџету за 2022. годину, а Управа је овлашћена да уплати депозит за учешће у поступку у висини од 10% од почетне цијене.

Поред осталог, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.

Flickr: https://flic.kr/s/aHBqjAfpEG

YouTube: https://youtu.be/a9cxrSVPK3s