Саопштење са 44. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 44. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, усвојила Информацију о програму „СТОП ИНФЛАЦИЈИ“. Полазећи од чињенице да је Одлука о привременом ограничавању маржи за поједине производе, коју је Влада донијела у јуну 2022. године, имала повољно дејство на смањење цијена основних животних намирница и да је у значајној мјери заштитила животни стандард грађана, а да је у анализираном периоду, од јуна 2022 до јануара 2023. године, дошло до раста годишње стопе инфлације, било је неопходно формирати нови Програм како би се инфлација ставила под контролу и заштитила куповна моћ грађана. У циљу ублажавања негативног утицаја раста цијена на стандард грађана, Министарство економског развоја и туризма је у договору са представницима малопродајних ланаца креирало програм „Стоп инфлацији” којим је дефинисана антиинфлациона корпа која садржи најмање по један артикал из сваке од 25 врста производа и то: кокошија јаја (10 комада); домаћи сир (1кг); тврдокори сир, качкаваљ (едемер, гауда); јогурт (1л); млијеко (1л); кромпир (1кг); пиринач (1кг); пасуљ (1кг); макарони (тјестенина); пилеће месо 1 кг; шунка у омоту 1 кг; суво свињско месо 1 кг; сардине у уљу, млијечна чоколада; кафа мљевена; безалкохолни напитак (кока кола, пепси, кола, тоник и др.); сок од разног воћа (кашаст); конзервирано поврће ( салата, краставац, паприка и др.); храна за бебе; шампон за бебе, дјечије пелене; хигијенски улошци; шампон за одрасле; купка за одрасле и детерџент за прање веша.

У дискусији је истакнуто и да избор конкретног артикла из дефинисане врсте производа врши сам трговац и формира цијену у складу са претходно постигнутим договором са Министарством да трговачка маржа у малопродаји не треба да буде изнад 5%, док је трговачка маржа у велепродаји такође лимитирана на 5%, као и да сви трговци имају могућност да прошире листу производа који улазе у састав антиинфлационе копре, формирају цијене према постигнутом договору и о томе воде адекватну евиденцију, али да трговац не може скраћивати листу производа. Поред осталог, договорено је да ће трговци артикле обиљежавати на посебан начин.

Донијета је Уредба о измјенама Уредбе о начину рада система брзе размјене информација о производима који представљају ризик. У циљу усклађивања са Законом о општој безбједности производа и европским законодавством у овој области, Уредбом се омогућава органима надзора над тржиштем боља имплементација у циљу обезбјеђивања услова за стављање на тржиште искључиво безбједних производа путем контроле инспекцијског надзора, укључујући додатни вид обавјештења - интеренет провјеру.

Влада је усвојила Информацију о привременом ослобађању од прибављања визе за држављане Арапске Републике Египат, Краљевине Саудијске Арабије и Републике Узбекистан. Руководећи се потребама црногорске привреде, првенствено туристичке, Влада је донијела одлуке о привременом ослобађању од прибављања визе за држављане ових држава. У циљу подршке туристичкој привреди и обезбјеђивања значајног емитивног тржишта, држављани ове три државе ће од 1. априла до 31. октобра 2023. године моћи без визе да улазе и бораве у Црној Гори до 30 дана, са важећом путном исправом, као организована туристичка група која заједно улази, борави и напушта територију Црне Горе директним чартер летом. Осим тога, неопходно је да посједују потврду о уплаћеном туристичком аранжману, позивно писмо туристичке агенције из Црне Горе која је организатор путовања и доказ о обезбијеђеном повратку у државу поријекла.

Усвојен је Извјештај са заједничке сједнице влада Црне Горе и Републике Албаније, Подгорица, 27. фебруар 2023. године. у Извјештају се наводи да је на сједници заједнички закључено да двије државе везују добри сусједски односи засновани на узајамном поштовању и отвореној комуникацији. Интерес Црне Горе је да у сусједству буде што већа хармонија, као и да регионална сарадња неминовно доприноси миру и стабилности. Црна Гора и Албанија су више него сусједи и да се двије делегације састају у изазовном времену и за Европу и за регион Западног Балкана, те да се с тим у вези, „значај братсва и сусједства чини много већим“. Након заједничке сједнице потписана је Заједничка декларација, споразуми о изградњи моста на ријеци Бојани, отварању заједничког граничног прелаза Свети Никола-Пуљај на територији Републике Албаније, као и више споразума и меморандума из области: енергетике, инфраструктуре, рибарства, заштите биља, социјалне заштите, спорта и младих, културе и медија, одбране и здравља. Тим поводом, задужена су министарства да, у оквиру својих надлежности, прате имплементацију потписаних споразума и предузму активности на реализацији пројеката који су верификовани током сједнице.

Влада је донијела Дјелимични кадровски план за органе државне управе и службе Владе Црне Горе за 2023. годину. Дјелимични Кадровски план за текућу годину садржи податке за 35 од 45 органа државне управе. Укупан број систематизованих радних мјеста у органима који су доставили нацрте кадровских планова за 2023. годину Управи за људске ресурсе је 5.685. Укупан број запослених извршилаца је 3.650, од којих 3.446 на неодређено вријеме, а 204 извршиоца на одређено. У току 2023. године планира се запошљавање 467 државних службеника односно намјештеника, од чега 360 на неодређено вријеме и 107 на одређено вријеме (овај број укључује започете поступке попуне радних мјеста који нијесу окончани). Такође, планирано је запошљавање осам приправника са високим и два приправника са средњим образовањем. Број службеника који ће испунити услов за одлазак у пензију у 2023. години је 32. У органима који су доставили Нацрте Кадровског плана за 2023. годину, није планирано стављање државних службеника односно намјештеника на располагање за потребе интерног тржишта рада. У достављеним образложењима нацрта кадровских планова, као разлози за повећање броја запослених наводе се, између осталог, јачање кадровских капацитета, посебно у дијелу послова који се односе на информационе технологије и усаглашавање нормативног оквира са правном тековином ЕУ.

Утврђен је Грански колективни уговор о измјенама Гранског колективног уговора за област културе. Новим коефицијентима за зараде запослених у области културе, извршило се уједначавање зарада за рад на истим или сличним пословима и радним мјестима у области културе, а који захтијевају исти ниво, односно подниво квалиfiикација. Како се наводи у материјалу, имајући у виду тренутну социо-економску ситуацију, као и чињеницу да коефицијенти за зараде запослених у области културе нијесу мијењани од 2016. године, овим измјенама послије дужег временског периода, створиће се неопходни услови који ће допринијети побољшању положаја и статуса запослених у области културе.

Влада је утврдила Програм изградње, одржавања, реконструкције и модернизације жељезничке инфраструктуре за 2023. годину. Програмом је обухваћено текуће и инвестиционо одржавање као и модернизација и реконструкција жељезничке инфраструктуре у укупном износу од 16.820.506 еура. У буџету за 2023. годину, за текуће одржавање је намијењено 10.000.000 еура, а за инвестиционо одржавање је предвиђен износ од 115.000 еура, док је у капиталном буџету предвиђено 144.900 еура за рјешавање путних прелаза на прузи Никшић-Подгорица. У текућој години, настављају се радови на пројектима санације мостова и тунела на барској прузи и путних прелаза на никшићкој прузи, и за ову намјену преостало је да се утроши 2.619.406 еура. Крајем 2022. године, Влада је ванредно одобрила 3.941.200 еура за ургентне набавке материјала и опреме, које ће се реализовати у 2023. години. У дијелу потписивања нових међународних кредита, ЖИЦГ АД Подгорица је, крајем децембра 2022. године, потписала уговор о кредиту са EBRD на износ од 11 милиона еура за потребе реализације пројекта набавке механизације за одржавање пруга (грађевинско и електротехничко одржавање). Обезбијеђеним кредитним средствима планира се финансирање набавке механизације неопходне за одржавање жељезничке инфраструктуре, у циљу обезбјеђења сигурног и безбједног одвијања жељезничког саобраћаја.

Усвојена је Информација о начину уређења права преноса удјела у концесионим друштвима. Влада је након позитивне оцјене о испуњености законских услова, дала сагласност да се изврши промјена власничке структуре у три концесиона друштва и то: „Кронор” ДОО Подгорица, конзорцијума „Interenergo” и концесионог друштва “МХЕ Врбница” ДОО Подгорица, као и „Manira Hydro” ДОО Мојковац. Такође, Влада је прихватила уговоре о уређењу права преноса власничког удјела у сва три концесиона друштва.

Влада је усвојила Финансијски план Агенције за цивилно ваздухопловство за 2023. годину и упознала се са Програмом рада Агенције 2023. годину. Укупни планирани приходи Агенције за 2023. годину на мјесечном нивоу износе 472.718 еура, а на годишњем нивоу 5.672.625 еура. У структури планираних прихода најзначајнију ставку и даље представљају приходи од рутних накнада (77,1%), затим слиједи приходи од накнада које плаћају путници у цивилном ваздушном саобраћају у одласку (15,7%), приходи од накнада који плаћају оператери ваздухоплова по тони превезене робе (0,2%), приходи од терминалних накнада (6,2), накнаде из других извора прописане Законом (0.8%), и приход од камата (0,1%). Планирани расходи Агенције утврђени су у износу од 5.245.142 еура.

Усвојена је Информација о потреби обезбјеђивања позајмице за реализацију три тематска стратешка пројекта у оквиру Interreg IPA CBC програма Италија – Албанија – Црна Гора. Како се наводи у Информацији, у питању су пројекти „Паметна Адриа плави раст - Smart Adria Blue Growth ITALME360"; „DUE MARI -Next Generation Tourism Development ITALME358", као и пројекат „Прекогранична размјена са циљем развоја културе и креативних индустрија - 3C ITALME354". У циљу успјешног завршетка ова три пројекта потребно је финализовати доспјела плаћања, како би се створили услови да се у наредном периоду оствари пуна рефундација од стране донатора Управијачког тијела програма Интеррег IPA CBC Италија – Албанија – Црна Гора. Тим поводом, задужено је Министарство финансија да изврши преусмјеравање средстава у износу од 180.795 еура.

Влада је усвојила Информацију за давање сагласности на План јавних набавки Управе за саобраћај за 2023. годину - Измјена број 1 и дала сагласност да се из Текуће буџетске резерве обезбиједе додатна финансијска средства за реализацију пројекта санације клизишта „Буковик 2” на магистралном путу Петровац – Подгорица и клизишта „Соколовина” на регионалном путу Ђурђевића Тара – Мојковац, у случају потребе. Техничка документација за санацију критичне тачке „Соколовина” на регионалном путу Ђурђевића Тара – Мојковац израђена је 2019. године, те је на основу исте, предрачунска вриједност објекта износила 8 милиона еура са ПДВ-ом. Имајући у виду да је у периоду од завршетка техничке документације до почетка спровођења поступка јавне набавке за избор извођача радова дошло до пораста цијена, извршено је усклађивање са тржишним цијенама, те је вриједност грађевинских радова процијењена на 11,011 милиона еура са ПДВ-ом. За санацију клизишта „Буковик 2” на магистралном путу Петровац – Подгорица вриједност радова износи 1.500.400 еура са обрачунатим ПДВ-ом.

Усвојена је Информација о активностима на реализацији приоритетних пројеката из области пољопривреде у другој половини 2022. године. У Информацији су детаљно приказани подаци о реализацији шест приоритетних пројеката, и то:

1. Програм развоја пољопривреде и руралних подручја у Црној Гори у оквиру IPARD II - 2014- 2020 (IPARD II) – реализација јавних позива у оквиру Мјере 1 „Инвестиције у физички капитал пољопривредних газдинстава“; Мјере 3 „Инвестиције у физички капитал за прераду и маркетинг пољопривредних и рибљих производа“ и Мјере 7 „Диверзификација газдинстава и развој пословања", подмјера 7.1 "Подршка инвестицијама за развој руралног туризма";

2. Пројекат стварања кластера и трансформације руралних подручја (RCTP) – IFAD;

3. Други пројекат институционалног развоја и јачања пољопривредног сектора у Црној Гори (MIDAS2)

4. Дугорочни закуп пољопривредног земљишта у државној својини

5. Програм Сава – Дрина Коридор – Регулација ријека Грнчар и Лим у циљу заштите од поплава, и

6. Интегрално управљање ризицима од поплава у проширеном сливу ријеке Дрим на Западном Балкану (регулација ријека Бојане и Грачанице).

У дијелу који се тиче реализације Програма IPARD II је наведено да је, у оквиру Мјере 1 у периоду од 1. јула 2022. године до 31. децембра 2022. године, уговорено 58 пројеката, док је одобрен 21 захтјев за промјену пројекта. Такође, у том периоду исплаћено је 44 пројеката укупне вриједности инвестиције 4.226.686 еура, док је износ подршке 2.154.907 еура, као и један корисник који је исплаћен авансно у износу од 161.701 еура бесповратне подршке.

У истом извјештајном периоду је за Мјеру 3 уговорено 16 предмета док је одобрено 10 захтјева за промјену пројекта. Такође, исплаћено је 11 пројеката укупне вриједности инвестиције 5.843.077 еура, док је износ исплаћене подршке 1.890.923 еура, као и 1 корисник којем је извршено авансно плаћање у износу од 374,661.25 еура исплаћене бесповратне подршке.

За Мјеру 7 потенцијални износ подршке је 6.209.790 еура. Након обављених свих административних и теренских контола, одобрена су укупно 24 пројекта који још увијек чекају потписивање уговора, јер до 31.12.2022. године није добијена потпуна, већ само условна акредитација од стране Европске комисије.

Влада је усвојила Информацију о потреби рјешавања просторних капацитета Министарства европских послова. У дискусији је наведено да се МЕП (раније Канцеларија за европске интеграције), од 2017. године налази у старој згради дневног листа Побједа, у којој су још смјештена и два сектора Генералног секретаријата Владе, као и дио служби дневног листа Побједа са штампаријом и државне компаније Montenegro Bonus ДОО, да су до данас вршени само најнеопходнији, углавном површни радови те да зграда не пружа одговарајуће радне и безбједносне услове за рад запослених. Имајући у виду све већу захтјевност процеса приступања Европској унији, који је главни спољно-политички приоритет, а којим на нивоу државе координира управо Министарство европских послова, Влада је задужила Министарство финансија да у сарадњи са Управом за катастар и државну имовину у што скорије вријеме, предложи рјешење којим би се МЕП-у обезбиједили адекватни просторни капацитети.

Усвојена је Информација о потписивању Додатка број осам Меморандуму о разумијевању број IV између Министра одбране Краљевине Белгије, Секретаријата за националну одбрану Канаде, Министарства одбране Данске, Министра одбране Републике Француске, Федералног Министарства одбране Федералне Републике Њемачке, Министарства националне одбране Републике Грчке, Министарства вањских послова Исланда, Министарства одбране Републике Италије, Министра одбране Великог Војводства Луксембург, Министра одбране Краљевине Холандије, Министарства одбране Краљевине Норвешке, Министарства одбране Републике Португалије, Министра одбране Краљевине Шпаније, Министарства националне одбране Републике Турске, Државног секретара за одбрану Уједињеног Краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске, Министарства одбране Републике Чешке, Министарства одбране Мађарске, Министра националне одбране Републике Пољске, Министра одбране Републике Бугарске, Министра одбране Републике Естоније, Министарства одбране Републике Летоније, Министарства националне одбране Републике Литваније, Министарства националне одбране Румуније, Министарства одбране Републике Словачке, Министра одбране Републике Словеније, Министра одбране Републике Албаније, Министарства одбране Републике Хрватске, Министра одбране Црне Горе, Министарства одбране Републике Сјеверне Македоније и Секретаријата за одбрану Сједињених Америчких Држава у вези са NAVSTAR глобалним системом за позиционирање, и прихватила Додатак. NAVSTAR глобални систем за позиционирање (GPS) развио је Секретаријат за одбрану Сједињених Америчких Држава (САД), и пружа податке о навигацији војним и цивилним корисницима широм свијета. Меморандум представља одобрење САД за стране потписнице, које нису из САД, да набаве и користе NAVSTAR GPS корисничку опрему. Додатак број осам Меморандуму се односи на измјене постојећег рока важења Меморандума, чиме се исти продужава до 31. децембра 2024. године, те се очекује да буде потписан од стране свих НАТО савезница. Због ефикасности у раду, предложено је да наведени додатак може потписати овлашћени национални представник при НАТО.

Влада је усвојила Информацију о потреби потписивања Конвенције о међународној заштити одраслих особа. Конвенција нуди оквир за заштиту у међународним околностима одраслим особама које нијесу у могућности штитити своје интересе због оштећења или недостатака сопствених способности. Конвенција нуди листу заштитних мјера, укључујући и именовања и функције заступника, управљање имовином одраслих особа и институцију заштитног режима за одрасле особе. Такође, предвиђа јединствена правила која одређују који су то органи надлежи да предузму неопходне мјере заштите у зависности од датих околности, као и низ других правила које за циљ имају заштиту одраслих особа.

Дата је сагласност на Предлог програма рада, Предлог годишњег плана доношења црногорских стандарда и сродних докумената и Предлог финансијског плана за 2023. годину. Предиог Програма рада, Годишњег плана доношења црногорских стандарда и сродних докумената и Финансијског плана за 2023. годину, представијају основ за трансфер средстава неопходних за функционисање Института за стандардизацију у складу са законом. За њихову имплементацију је потребно обезбиједити 525.000 еура, од чега 510.000 из Буџета, а 15.000 еура Институт за стандардизацију.

Влада је дала сагласност на измјене Плана коришћења средстава Јавног предузећа за управљање морским добром Црне Горе за 2023. годину. Измјенама Плана се планирана средства повећавају са 7.800.000 еура на 18.500.000 еура, при чему се планирана средства састоје од: Прихода од пословних активности - накнада за коришћење морског добра- 7.700.000 еура; Осталих прихода који обухватају камате на депозит, наплата утужених потраживања, откуп тендерске документације, реализације банкарских гаранција и сл. - 100.000 еура; Прихода од услуга превоза трајектом у висини од 6.700.000 еура, те Кредитног задужења у износу од 4.000.000 еура. Такође, и планирани расходи Јавног предузећа се повећавају са 7.800.000 еура на 18.500.000 еура.

Износ за зараде и остала примања запослених се повећава са 1.949.437 еура на  2.949.437 еура, док се у дијелу Опреме, додаје позиција набавка или закуп трајеката у износу од 8 милиона еура.

У циљу ефикаснијег поступања приликом реализације Плана коришцења средстава а у вези са реализацијом поступака јавних набавки, Влада је дала сагласност на могућност реалокације планираних средстава између планираних ставки, у износу не већем од 20% укупно планираних средстава из Плана, без посебне сагласности Владе, само уз сагласност Управног одбора Јавног предузећа. Јавно предузеће се у том случају обавезује да након извршене измјене Плана зврши измјену односно усклађивање Плана јавних набавки.

Поред осталог, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.