Саопштење са 47. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 47. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, усвојила Информацију о прикључивању програму „СТОП ИНФЛАЦИЈИ“. У Информацији се наводи, да се Министарство здравља, цијенећи значај акције „СТОП ИНФЛАЦИЈИ", а посебно имајући у виду да цијене љекова и дијететских производа утичу на животни стандард грађана, прикључило акцији на начин што је у договору са представницима ЗУА „Монтефарм” и ланцима приватних апотека дефинисало антиифлациону корпу која ће садржати најмање по један лијек или дијететски производ из сваке од 15 група љекова и дијететских производа. У акцији ће учествовати 179 апотека, а трајаће до 30. јуна текуће године са могућношћу продужења. Акција креће од сљедећег четвртка, а до тада ће бити познат списак љекова/производа са цијенама по апотекама.

Донијета је Одлука о измјени Одлуке о привременом ослобађању од прибављања визе за држављане Краљевине Саудијске Арабије. У Одлуци се ријечи „директним чартер летом“ замјењују се ријечима „авио летом“ јер су накнадне анализе показале су да ће се овом измјеном остварити већи ефекти за црногорску привреду, првенствено туристичку.

Влада је донијела Одлуку о изради Детаљног урбанистичког плана „Плавско језеро“, општина Плав и Одлука о одређивању руководиоца израде Детаљног урбанистичког плана „Плавско језеро“, општина Плав и висини накнаде за руководиоца и стручни тим за израду Детаљног урбанистичког плана. Простор ДУП-а као важан просторни, економски и друштвени ресурс, треба да се усмјерено и контролисано развија, користећи на одржив начин створене потенцијале. План ће се радити у складу са резултаима Студије заштите Плавског језера, као ресурса који треба валоризовати и кроз привредно одржив риболов (мрестилишта и кавезни узгој рибе). У оквиру туристичке намјене, Програмским задатком је предвиђено планирање туристичких објеката високе категорије, савремено обликованих и уклопљених у амбијент. Приликом израде планског документа, водиће се рачуна о смјерницама којима је предвиђено планирање: јавно доступне обале изградњом шеталишта око Језера са адекватним пејзажним уређењем, бициклистичке стазе око Језера, отвореног јавног простора – новог градског трга у захвату плана у зонама туризма, као и научно-истраживачког центра. Посебна пажња ће се посветити повезивању нове градње око Језера са урбаном матрицом старог градског језгра. Неће се планирати грађење испод 911 m надморске висине, као коте плављења Језера 2010. године (процјењује се као стогодишњи максимум).

Донијета је Одлука о изради Измјена и допуна Државне студије локације „Стари град Улцињ“, општина Улцињ и Приједлог одлуке о одређивању руководиоца израде Измјена и допуна Државне студије локације „Стари град Улцињ“, општина Улцињ и висини накнаде за руководиоца и стручни тим за израду Измјена и допуна Државне студије локације. Основни циљ овог документа је обезбјеђивање планских предуслова за развој туризма високе категорије на овом подручју, путем свеобухватног и рационалног сагледавања значаја локације и утврђивање оптималног опсега изградње, а на основу планских опредјелјенја, смјерница и критеријума садржаних у планској документацији вишег реда. Захватом ДСЛ-а је обухваћен простор сектора 63 Просторног плана посебне намјене за Обално подручје Црне Горе – зона морског добра од око 6,6 ha и обухвата стјеновиту обалу, макију, изграђену обалу око зидина Старог града са пристаништем, привезиште Кацему, Малу плажу – постојеће заштићено природно подручје, насељску структуру и површине за туризам. Имајући у виду да је простор, обухваћен ДСЛ-ом, као и његово залеђе, у највећој мјери изграђен и да би као такав могао да представља ресурс за развој овог подручја, потребно је планирати његову докатегоризацију ка ексклузивној туристичкој намјени. Кроз израду Измјена и допуна ДСЛ ће се, у складу са планском документацијом вишег реда, планирати туристички садржаји, уз поштовање свих ограничења како са аспекта заштите културних добара, имајући у виду да се тај простор налази у непосредном окружењу културно-историјске урбане цјелине Старог града и јединствене амбијенталне вриједности, тако и са аспекта заштите животне средине и других ограничења (климатске промјене, ерозија, сеизмика...), у циљу очувања амбијента, идентитета и особености по којима је ово подручје препознатљиво.

Влада је усвојила Информацију о кредитном задужењу привредног друштва „Пошта Црне Горе“ АД Подгорица код НЛБ банке АД Подгорица у висини од 1.868.755,22 еура, у циљу финансирања инвестиције куповине Централизованог интегрисаног пословног информационог система. У расправи је истакнуто да ће набавка овог информационог система омогућити развој нових и модернизацију постојећих услуга Поште и допринијети да се пословање овог привредог друштва усклади са савременим трендовима у области поштанских услуга.

Усвојен је Програм за надзор и контролу вектора 2023-2025 са Акционим планом за период од 2023. до 2025. године. Доношењем овог Програма Црна Гора ће први пут успоставити цјелисходну и континуирану контролу над најважнијим и најопаснијим групама вектора (инсекти који преносе заразне болести). Установиће се њихово присуство, бројност и дистрибуција. Такође ће се испитивати и присуство вирусних и других патогена у њима. Тиме ће се обезбиједити контрола избијања могућих заразних болести људи и животиња. Активности предвиђене акционим планом за 2023. годину усмјерене су на повећање информисаности о контроли вектора и векторских болести у Црној Гори, одржавање ниског степена преваленције обојелих од векторима преносивих болести код људи и домаћих животиња и смањење ризика интродукције и настањивања инвазивних векторских врста на територији Црне Горе.

Влада је усвојила Информацију о рефундацији средстава за осигурање ваздухоплова типа Embraer 190-200 LR рег. ознаке 40-AOC (Charlie). Национална авио компанија је за рачун Владе платила „ground risk” премију за наведени ваздухоплов и тиме заштитила интерес Државе и сачувала његову тржишну вриједност, с обзиром на то да је Држава власник ваздухоплова. Тим поводом, задужено је Министарство финансија да из буџетске резерве на рачун Друштва уплати 380.162 еура за осигурање ваздухоплова.

Усвојена је Информација о Плану рада Владе Црне Горе и UNICEF-а за период 2023-2024. у оквиру Програма сарадње Владе Црне Горе и Дјечијег фонда Уједињених нација (UNICEF) за период 2023-2027 и донијет План рада за 2023-2024. годину. Главне компоненте Плана рада, у складу са петогодишњим Програмом сарадње Владе и UNICEF-а, су: заштита дјеце од сиромаштва, насиља и експлоатације, рани развој дјеце, квалитетно образовање и оснаживање адолесцената и праћење стања права дјетета. Кључни фокус Плана је на јачању националних система и капацитета за заштиту, промоцију и остваривање дјечијих права у складу са обавезама које је Црна Гора преузела у оквиру процеса приступања Европској унији и испуњавања циљева Агенде за одрживи развој 2030, као и имплементације законског оквира, међународних споразума и конвенција за достизање одговарајућих стандарда у овој области.

Влада је дала сагласност на Предлог колективног уговора о измјенама и допуни Колективног уговора за Јавну установу Виша стручна школа „Полицијска академија” Даниловград, Предлог колективног уговора о измјенама Колективног уговора за Јавну установу Центар за стручно образовање и Предлог колективног уговора о измјенама Колективног уговора „Жељезничке инфраструктуре Црне Горе АД” Подгорица. Измјенама и допунама колективних уговора предвиђено је увећање коефицијената сложености рада запослених сходно увећању зарада прописаном гранским колективним уговорима за просвјету и за државну управу и правосуђе.

Усвојен је Извјештај о примјени Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама, за 2022. годину. У Извјештају је констатовано да се примјена овог Закона у 2022. години од стране полицијских службеника, може оцијенити као задовољавајућа, с обзиром да је број нарушавања јавног реда и мира, у односу на 2021. годину, знатно смањен. Тај податак, како је истакнуто и у дискусији, указује на значај поштовања закона, као и значај обавезе подношења пријаве јавних окупљања, јер у тим случајевима полицијски службеници могу благовремено планирати, припремати и спроводити све потребне мјере и радње у циљу обезбјеђивања реда, као и спречавања ометања или онемогућавања одржавања јавног окупљања. У Извјештају је констатовано да само заједничким и системским дјеловањем свих заинтересованих друштвених субјеката, организованим планским и проактивним приступом шире друштвене зајединице, може се битније утицати на очување и унапређење постојећег безбједносног амбијента и стања у друштву. Тим поводом, задужује се Министарство унутрашњих послова да започне поступак измијене Закона, у дијелу прецизнијег регулисања спонтаних окупљања и измјени дефиниције организатора јавног окупљања.

Влада је усвојила Извјештај о стању безбједности саобраћаја на путевима у Црној Гори за 2022. годину. У Извјештају се наводи да су службеници саобраћајне полиције и поред бројних проблема који су отежавали њихов рад, као што су неповољна старосна и кадровска структура, недостатак и застарјелост средстава за рад са којима располажу, ипак постигли добре радне резултате. Међутим, узимајући у обзир све објективне, али и субјективне околности, оцијењено је да је укупно стање безбједности саобраћаја на путевима у Црној Гори у 2022. години било незадовољавајуће. У том контескту, Влада је задужила Министарство унутрашњих послова да започне поступак измијене и допуне Закона о безбједности саобраћаја на путевима и да интезивира рад на изради Стратегије безбједности саобраћаја на путевима за период од 2023-2030, са Акционим планом 2023-2024. годину. Такође, закључено је да је потребно размотрити могућност формирања координационог тијела или неко другог кровног тијела на нивоу државе са задатком да у циљу побољшања безбједности саобраћаја координира активности свих надлежних органа и заинтересованих субјеката који могу допринијети побољшању постојећег стања. Министарство унутрашњих послова је задужено да организује обука старјешина и припадника саобраћајне полиције, у циљу унапређења професионалних капацитета саобраћајне полиције, да интезивира активности на реализацији пројекта „Стационарних радарских система“ и да, у сарадњи са Министарством финансија, сагледа могућност измијене правног оквира у циљу преусмјеравања дијела прихода од наплате која се остварује по основу Закона о безбједности саобраћаја на путевима  за побољшање услова рада саобраћајне полиције.

Усвојен је Извјештај о реализацији Акционог плана за спровођење Стратегије за превенцију и сузбијање тероризма, прања новца и финансирања тероризма за период 2022-2025. године, за 2022. годину. Акционим планом предвиђена је реализација укупно 53 активности, од чега 26 у 2022. години, седам у 2023. години и 20 континуирано у 2022. и 2023. години. Од 26 активности планираних у 2022. години, 14 је у потпуности реализовано, девет је дјелимично реализовано, док су три активности нереализоване. Од 20 активности чија је реализација планирана континуирано у 2022. и 2023. години, свих 20 је дјелимично реализовано. У Извјештају се истиче да је препознат је значајан напредак у јачању правног оквира у вези са тероризмом и са њим повезаним кривичним дјелима који се огледа у доношењу закона и подзаконских аката из ове области. Такође, унапријеђени су кадровски капацитети у органима надлежним за превенцију и сузбијање тероризма, прања новца и финансирања тероризма, а остварено је и кадровско јачање у области праћења система рестриктивних мјера. Оцијењено је да се већина планираних мјера реализује планираном динамиком, док се мјере са чијом се имплементацијом касни углавном односе на акта која су завршена у форми нацрта, те се њихово усвајање очекује у наредном периоду.

Влада је усвојила Извјештај о раду Управе за људске ресурсе за 2022. годину. У Извјештају се, поред осталог, наводи да је, према подацима из ажурираног кадровског плана, у државној управи систематизовано укупно 7148 радних мјеста. Укупан број запослених извршилаца је 4952 (на неодређено вријеме 4399, а на одређено 553 извршиоца). Током 2022. године број објављених огласа и конкурса је 625, за 1153 радна мјеста односно 1365 извршилаца. На интерне, јавне огласе и јавне конкурсе који су објављени у току прошле године пријавило се 5659 кандидата, што је за 294 % више у односу на 2021. годину. У Извјештајном периоду укупно је реализовано 269 обука које је похађало 2946 полазника.

Усвојен је Извјештај о раду Дисциплинске комисије за 2022. годину. Дисциплинска комисија је у извјештајном периоду имала укупно у раду 152 предмета, од којих је у току 2022. године примила нових 63 предмета и уз то поступала у извршењу пресуда Управног суда у поновном поступку у још 13 предмета, што укупно чини 76 предмата из 2022. године, док је из претходне године пренијето 76 предмета. У току 2022. године завршено је укупно 85 предмета, а на крају извјештајног периода остало је неријешено 67.

Влада је усвојила Извјештај о раду Комисије за жалбе у периоду од 1. јануара до 31.децембра 2022. године. У извјештајном периоду, Комисија је имала у раду 951 предмет, од чега је запримила 535 предмета у 2022. години, а 416 предмета је пренијето из 2021. године. Од 535 предмета 422 су по жалбама изјављеним на рјешења државних органа, те 113 по жалбама на одлуке органа локалне самоуправе. Укупан број ријешених предмета у извјештајном периоду је 886 (416 из 2021. године и 470 из 2022. године), док је 65 предмета из 2022. године, пренијето у 2023. годину. Како је истакнуто у дискусији, рад Комисије је био усмјерен на заштиту права државних и локалних службеника и намјештеника обезбјеђењем правилне, потпуне и сврсисходне примјене прописа којима су уређена права, обавезе, одговорности и друга питања која се односе на статус државних и локалних службеника, односно намјештеника и поштовање правила поступка у њиховој примјени.

Усвојен је Извјештај о раду Агенције за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања за 2022. годину, с Извјештајем независног ревизора о финансијским исказима за 2022. годину. Током прошле године Агенција је, поред осталог, спровела поступак акредитације пет студијских програма (три програма за које је захтјев поднешен 2022. године и два програма за које је захтјев поднешен крајем 2021. године, а поступак је окончан у 2022. години). Од пет примљених захтјева, четири студијска програма су акредитована (три програма основних студија и један програм докторских студија), док је један захтјев за акредитацију одбијен (студијски програм основних студија). Агенција је примила пет захтјева за акредитацију посебних програма усавршавања у области високог образовања. Акредитована су два посебна програма усавршавања, за један захтјев је обустављен поступак јер је установа одустала од акредитације, док су два захтјева поднешена на крају 2022. године и поступак по овим захтјевима биће окончан у 2023. години. Реакредитоване су три установе високог образовања (два приватна факултета за које је захтјев поднијет крајем 2021. године и један државни универзитет). У Извјештају се посебно истиче да је реакредитација Универзитета Црне Горе представљала најобимнији поступак који је Агенција реализовала од оснивања до данас. Овај поступак обухватио је реакредитацију државног Универзитета са 19 организационих јединица.

Влада је усвојила Информацију о исплати једнократне новчане помоћи на основу директне буџетске подршке Европске комисије Црној Гори за превазилажење енергетске кризе. Од додијељених 30 милиона еура директне подршке, Европска комисија је крајем марта текуће године реализовала прву траншу подршке Црној Гори у износу од 27 милиона еура. Како је за помоћ пензионерима и корисницима материјалног обезбјеђења који су погођени инфлацијом усљед раста цијене електричне енергије и енергената опредијељено око 8,5 милиона еура, пакетом једнократне помоћи у износу од 150 еура обухваћено је 40.342 корисника најниже пензије (за шта је потребно исплатити 6.051.300 еура), 104 корисника привремене накнаде код Фонда пензијског и инвалидског осигурања (15.600 еура), и 446 корисника материјалног обезбјеђења бораца (66.900 еура), док је пакетом једнократне помоћи у износу од 350 еура обухваћено 6.272 породица корисника материјалног обезбјеђења, за шта је потребно исплатити 2.195.200 еура. У дискусији је наглашено да ће Министарство рада и социјалног старања извршити исплату породицама корисницима материјалног обезбјеђења и корисницима материјалног обезбјеђења бораца из средстава опредијељених Министарству рада и социјалног старања, преко поште, а да ће Фонд пензијског и инвалидског осигурања извршити исплату корисницима најниже пензије и привремене накнаде на начин на који се исплаћују пензије и остала права из пензијског и инвалидског осигурања.

Донијета је Одлука о измјени Одлуке о предузимању привремених мјера усљед појаве епидемије затазне болести COVID-19 од већег епидемиолошког значаја, којом се важење постојећих епидемиолошких мјера продужава до 21. априла.

Влада је усвојила Информацију о статусу реализације пројекта реконструкције моста „Ђурђевића Тара”, и прихватила Споразум о привредно-техничкој сарадњи између Владе Црне Горе и Владе НР Кине. У дискусији је наглашено да се очекује да Главни пројекат буде позитивно ревидован у првој половини ове године, након чега ће се стећи услови за покретање процедуре избора извођача, као и почетак радова до краја године. Такође, истакнуто је да је Амбасада НР Кине доставила нови (трећи) Споразум о привредно-техничкој сарадњи којим се Влади Црне Горе обезбјеђује бесповратна помоћ у износу од 20 милиона јуана (RMB) која ће се користити за пројекат реконструкције Моста на Ђурђевића Тари и друге пројекте.

Усвојен је Предлог меморандума о разумијевању између Владе Црне Горе, Електропривреде Црне Горе и компаније Chayton Capital у погледу стварања оквира за развој, структурирање, финансирање и имплементацију инвестиционог плана у погледу индустријске инфраструктуре у Пљевљима. Општина Пљевија се, као индустријски и енергетски центар Црне Горе, већ дужи низ година суочава са проблемима везаним за очување животне средине али и немогућношћу валоризације базних сировина који се налазе на њеној територији. Овај Меморандум има за циљ да обезбиједи оквир за развој, структурирање, финансирање и имплементацију инвестиционог плана у погледу индустријске инфраструктуре у Пљевљима. Како је истакнуто у дискусији, Chayton Capital ће радити на развоју плана модернизације сегмената енергетске производње Термоелектране Пљевља, те развоју концепата изградње фабрике цемента, фабрике гипсаних плоча, фабрике иновативних префабрикованих грађевинских елемената и постројења за рециклаżу, третман отпада и биомасу.

Влада је издала урбанистичко техничке услове за израду техничке документације за изградњу објекта за производњу електричне енергије из обновљивих ресурса – соларне електране, по захтјеву „TM INVEST“ д.о.о. из Подгорице на двије локације у КО Богетићи, општина Никшић. Констатовано је да је подносилац захтјева прибавио све потребне сагласности од надлежних институција и органа чиме су испуњени услови за издавање УТУ.

Поред осталог, Влада је усвојила и Извјештај о раду Координационог тијела за вршење надзора над спровођењем Одлуке о одобравању привремене заштите лицима из Украјине, Извјештај о раду и стању у управним областима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и органа управе за 2022. годину, Извјештај Министарства људских и мањинских права о раду и стању у управним областима с Извјештајем ЈУ Центар за очување и развој културе мањина Црне Горе за 2022. годину, као и Извјештај о раду Етичког комитета за период март 2022 – март 2023. године.

Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.