Саопштење са 55. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 55. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о Судском савјету и судијама с Извјештајем са јавне расправе. Измјенама овог прописа приступило се у циљу јачања независности, одговорности и ефикасности судства, а у смислу превазилажења проблема који су се појавили у његовој практичној примјени, као што су: рад Судског савјета, систем етичке и дисциплинске одговорности судија, избор судија и предсједника судова, те израда Плана слободних судијских мјеста, упућивање и премјештање судија, као и њихово оцјењивање. Такође, новим рјешењима се испуњавају препоруке Европске комисије да се предузму мјере за јачање независности правосуђа, те да се ревидира дисциплински и етички оквир за судије, како би се учврстила објективност, пропорционалност и ефикасност и осигурало његово дјелотворно спровођење. У дискусији је наглашено да ће предложене законске одредбе, поред осталог, омогућити: да Судски савјет унаприједи свој рад и у пуном капацитету оствари уставну надлежност избора предсједника Врховног суда; да се већи број потенцијалних кандидата пријави за оглас за предсједника Врховног суда; да се унаприједи биланс остварених резултата на пољу етичке и дисциплинске одговорности судија; да се, путем подстицајних мјера за избор и трајно добровољно премјештање судија, на огласе за судије у малим судовима пријави већи број кандидата; те да се унаприједи систем оцјенивања судија, тако да буде објективнији и заснован на резултатима рада.

Утврђен је Предлог закона о измјени и допуни Закона о Центру за обуку у судству и државном тужилаштву и Предлог закона о измјенама Закона о судовима. Предложеним измјенама се ови закони усклађују са Предлогом закона о измјенама и допунама Закона о Судском савјету и судијама, као и измјенама Закона о територијалној организацији Црне Горе из 2022. године.

Влада је утврдила Предлог закона о потврђивању Споразума између Црне Горе и Републике Албаније о социјалном осигурању. Основна сврха доношења овог закона је потреба за даљим унапређењем билатералних односа између држава уговорница и регулисање, односно остваривање права из социјалног осигурања осигураницима и корисницима ових права по основу боравка или рада на територији једне од држава уговорница.

Због персоналних промјена у органима управе, Влада је донијела одлуке о измјенама и допунама одлука о образовању дијела мјешовитих комисија за спровођење уговора о уређењу односа од заједничког интереса између Владе Црне Горе и Исламске заједнице у Црној Гори и Владе Црне Горе и Јеврејске заједнице у Црној Гори.

Влада је усвојила Мјере за превенцију, сузбијање и дјеловање Владе Црне Горе у случајевима насиља међу дјецом, адолесцентима и младима 2023. На предлог Савјета за права дјетета, а препознајући да постоји потреба за ефикасним одговором на изазове у овој области, Влада је усвојила сљедећи сет мјера:

• Развој и унапређење стратешког оквира за превенцију и заштиту дјеце у случајевима насиља, финансирање и мониторинг,
• Повећање доступности стручне подршке унутар школских ескосистема за превенцију, сузбијање и дјеловање у случајевима насиља,
• Оснаживање сектора социјалне и дјечје заштите за ефикасну координацију заштите дјеце од насиља,
• Унапређење система превенције и заштите здравствене добробити дјеце, подршке менталном здрављу дјеце и младих и жртвама насиља,
• Обезбјеђивање веће доступности правосуђа по мјери дјетета,
• Унапређење друштвене акције за квалитетно провођење слободног времена кроз креативне, спортске и научне програме за дјецу и адолесценте,
• Унапређење заштите дјеце у коришћењу електронских и дигиталних медија и
• Унапређење дјеловања сектора полиције у циљу превенције и сузбијања насиља међу и над дјецом и младима.

Приликом усвајања мјера, Влада се руководила циљем да се, до доношења стратешких докумената чија израда је у току, осмисле мјере краткорочног дјеловања и најкасније до почетка наредне школске године створи амбијент у којем се дјеца осјећају сигурно и безбиједно, те снажније допринесе остваривању квалитетних услова за њихов раст и развој, прије свега у васпитно-образовним установама, али и шире. У процесу израде мјера су пажљиво анализирани сви прикупљени предлози и иницијативе, расправе у медијима, те захтјеви са протеста Удружења родитеља, наставника и ученика, као и дискусије пред различитим одборима у Скупштини и закључци са одржаних консултативних састанака. Пакет краткорочних мјера не замјењује нити умањује значај креирања дугорочних системских рјешења од којих су нека и обухваћена предложеним пакетом мјера, већ доприноси њиховом континуираном остваривању. Документом се директно препознају оне институције система које морају интензивирати напоре унутар својих надлежности, идентификују ситуације у којима је неопходно унаприједити међуресорну и међусекторску сарадњу, како би се допринијело креирању одрживог система у којем се потребе дјеце правовремено препознају и смислено адресирају, те остваривање дјечјих права достиже свој пуни потенцијал.

Усвојен је Извјештај о реализацији Стратегије о миграцијама и реинтеграцији повратника у Црној Гори, за период 2021 - 2025. године, за 2022. годину, и донијет Акциони план за период 2023-2024. година. Главни циљеви ове Стратегије су преношење у национални законодавни оквир комплетне европске регулативе, повећање смјештајних и административних капацитета за прихват странаца који траже међународну заштиту и за лица којима је одобрена међународна заштита у Црној Гори, успостављање електронске базе података и унапређењење система идентификације, регистрације и прикљупања података за особе из система међународне заштите, коначно рјешавање правног статуса интерно расељених лица, рјешавање правног статуса лица у ризику од апатридије и стварање услова за ефикасан приступ правима за лица са признатим статусом лица без држављанства. Како се наводи у Извјештају од укупног броја предвиђених активности за 2021. годину и 2022. годину (сто), реализовано је 65 активности, осам активности није реализовано и 36 активности је дјелимично реализовано. Извјештај садржи и препоруке за наредне фазе спровођења стратешког документа. Акционим планом за 2023-2024. годину утврђене се активности, индикатори резултата и утицаја, рокови, надлежни органи и извори финансирања потребни за сповођење стратешких смјерница дефинисаних Стратегијом. Трошкови за спровођење овог Акционог плана планирани су у износу од 1.084.000 еура, од чега 731.800 еура из Буџета, а 352.200 еура из донација.

Влада је усвојила Информацију о закључивању Техничког аранжмана у вези са извођењем и пружањем подршке државе домаћина током Вјежбе „Јадрански удар” (“Adriatic Strike”), која се реализује од 5. до 9. јуна 2023. године, у Церкљу, Република Словенија, и прихватила текст Техничког аранжмана. У Информацији се наводи да ће се током њене реализације увјежбавати тактике, технике и процедуре јединица ваздухопловних снага. Војска Црне Горе на поменутој вјежби учествује са 12 припадника и два хеликоптера (Bell 412 и 505). Сврха Оквирног Техничког аранжмана је дефинисање обавеза и одговорности учесника и особља, као и основни принципи и аранжмани за логистичку подршку, неопходну за успјешну реализацију вјежбе.

Усвојена је Информација о коришћењу средстава Текуће буџетске резерве у циљу имплементације Закључка Скупштине Црне Горе од 27.12.2022. године. Ријеч је о Закључку Скупштине Црне Горе поводом усвајања Закона о буџету за 2023. годину којим је Влада задужена да обезбиједи средства за реконструкцију Саборне цркве Светог Василија Остошког у Никшићу. У Информацији се наводи да овај објекат представља један од најрепрезентативнијих православних храмова у Црној Гори који посједује правни сатус културног добра под државном заштитом, али је и својеврсан знак културног распознавања Никшића. Такође, наводи се да је улагање крајње неопходно, ради очувања овог изузетног добра наше културне баштине и уједно је морална обавеза према палим јунацима у ратовима за ослобођење од 1875. до 1880. године ради чијег спомена је и подигнута. Наглашава се да је у току издавање конзерваторских услова од Управе за заштиту културних добара у сврху израде пројекта за њену реконструкцију која би подразумијавала: санацију спољне и унутрашње фасаде, замјену прозора и бакарног крова, рестаурацију сатног механизма и звонарског електро-система, санацију електро инсталације, водоинсталације и информатице инфраструктуре, израду палионице свијећа и сувенирнице, поплочавање платоа и санацију степеништа. Тим поводом, задужено је Министарство финансија да на основу достављене документације и конзерваторских услова из средстава Текуће будзетске резерве Епархији будимљанско-никшићкој уплати 220.000 еура.

Влада је усвојила Извјештај о здравственом стању шума у 2022. години. У дискусији је констатовано да дугорочна стабилност и отпорност шума у Црној Гори није угрожена. Такође, закључено је да је обим евидентираних и процесуираних бесправних сјеча и других бесправних активности на нивоу претходних година, док је у порасту број поднесених кривичних пријава против починилаца бесправних радњи у одређеним подручним јединицама, што значи појачану активност надлежних служби заштите шума у Управи за газдовање шумама и ловиштима.

Влада је усвојила Извјештај о јавним набавкама за 2022. годину. Извјештај даје јасан преглед циљева политике јавних набавки, законодавног и стратешког оквира, статистичког и аналитичког приказа података о спроведеним набавкама у 2022. години, као и активности надлежног органа у процесу придруживања Европској унији. Укупна вриједност јавних набавки спроведних у 2022. години износи 506.954.976 еура, што представља готово удвостручену вриједност у односу на 2021. годину. Највећи број набавки спроведен је путем отвореног поступка, као најтранспарентнијег поступка којим се остварује највећи ниво конкуренције у износу од 73,26 %. Проценат набавки спроведених путем преговарачког поступка без претходног објављивања позива за надметање 11,14 %, ограниченог поступка 0,40 % и једноставних набавки које су спроведене кроз систем 15,20 %. У 2022. години наручиоци су закључили 6.819 уговора о јавној набавци, и то за робе у вриједности од 261.036.103 еура, за услуге 97.645.941 еура, а за радове 148.272.930 еура. У систему јавних набавки доминирају домаћи понуђачи са 91,06 % од укупног броја понуђача. Констатовано је да се, у односу на претходне године, примјећује пораст учешћа иностаних понуђача. Интензитет конкуренције, тј. просјечан број понуда по поступку јавне набавке износио је 3,5 и има тренд раста у односу на претходну годину (3,27).

Усвојен је Извјештај о пословању Друштва са ограниченом одговорношћу Иновационо предузетнички центар „Технополис“ Никшић за 2022. годину и дата сагласност на Програм са Финансијским планом за 2023. годину. У Извјештају се наводи да је ИПЦ „Технополис”, као међународно препознатљив и кредибилан центар иновационе дјелатности у Црној Гори, интензивно радио на стварању и унапређењу услова за креирање и развој иновативних идеја, услуга и производа појединаца, стартапова и предузећа у Црној Гори. Увидом у Извјештај о пословању овог Друштва за 2022. годину, утврђено је да је остварен позитиван нето резултатат у износу од 53.218 еура. Програмом рада и финансијским планом за 2023. годину за развој иновативног предузетниства, модернизацију и унапређење конкурентности привреде, креирање нових знања, развој и примјену иновација производа и процеса, као и употребу иновативних технологија планирани су укупни приходи у износу од 554.971 еура, док су расходи Друштва планирани у износу од 554.000, чиме се обезбјеђује равнотежа у финансијском планирању.

Влада је донијела Одлуку о оснивању Јавне здравствене установе Клиничко-болнички центар Котор. Доношењем ове Одлуке, становницима јужне регије Црне Горе омогућиће се бржа и доступнија здравствена заштита терцијарног нивоа из дјелатности хирургије и интерне медицине. У дискусији је наглашено да ће и поред боље и благовременије доступности ових услуга, доћи до растерећења Клиничког центра Црне Горе у односу на ове услуге. За имплементацију овог акта потребно је обезбјеђивање додатних финансијских средстава у укупном износу од 4.226.185 еура у периоду од 2024. до 2026. године. Наведена средства потребна су за обезбјеђивање запошљавања нових радника и набавку одређене опреме, стручно оспособљавање доктора специјалиста, доктора ужих специјалиста и других здравствених радника. Такође, донијета је и Одлука о оснивању Јавне здравствене установе Клиничко-болнички центар Беране. Ова одлука се доноси у циљу повећања, односно очувања нивоа пружања здравствене заштите грађанима сјеверне регије. За имплементацију ове одлуке није потребно обезбјеђивање додатних финансијских средстава за 2023. годину, док је за наредне три године потребно укупно 6.368.089 еура.

Усвојен је Предлог за уплату аванса Фонда за здравствено осигурање Црне Горе према Институту за физикалну медицину, рехабилитацију и реуматологију „Др Симо Милошевић“, у износу од 600.000 еура по основу услуга рехабилитације у 2023. години.

Влада је дала сагласност на Предлог за преусмјерење средстава са Текуће буџетске резерве, у износу од 60.000 еура. Средства су намијењена за 155 запослених у Основном суду, који су преживјели стрес нашавши се на лицу мјеста у инциденту који се десио почетком марта ове године.

Дата је сагласност за покретање поступка враћања права располагања са Општине Котор на Владу Црне Горе ради остваривања јавног интереса – реализације пројекта жичара Котор-Ловћен. Ријеч је о потреби да се ријеше имовинско-правни односи између Државе и Општине Котор у вези са правом располагања на непокретностима које улазе у захват концесионог подручја, у циљу ефикасније реализације овог јединственог инфраструктурног пројекта.

Влада је усвојила Информацију о наставку активности на успостављању правног и институционалног оквира за спровођење подршке Европске уније кроз финансијску перспективу IPA III (2021-2027). Како се наводи у Информацији, поред годишњих националних програма, билатералних програма прекограничне сарадње и програма развоја пољопривреде, кроз IPA III финансијску перспективу се планира и програмирање два вишегодишња оперативна програма за област заштите животне средине и област запошљавања, социјалне политике и урбанизма. Сходно индикативном плану, оквирни износ подршке ЕУ за област животне средине је дефинисан на 50 милиона еура, а за област запошљавања, социјалне политике и образовања на 30 милиона за четворогодишњи период 2024-2027. По предузимању свих планираних активности, како је наглашено и у дискусији, створиће се предуслови да Министарство финансија/Национални службеник за овјеравање након процјене доспјелих предлога од релевантних тијела задужених за имплементацију IPA III, креира организациону структуру за Годишњи акциони програм за 2024. годину, као и за оба секторска оперативна програма. Формирање структура за IPA III програмско раздобље има за циљ приближавање систему будућих структурних/кохезионих фондова који су државама на располагању након приступања Европској унији.

Усвојена је Информација о намјери Министарства финансија да унаприједи систем надзора приређивања игара на срећу. Сврха увођења новог он-лине система надзора је обезбјеђивање аналитичке основе за ефикасније доношење одлука, чување и обраду реалних података који су од значаја за утврђивање изворних јавних прихода, као и података о наплати тих прихода. Информациони систем би омогућио формирање централизованог скупа података, висок ниво сигурности преноса, обраде и употребе тих података. Нови приступ надзору у области игара на срећу је такође резултат новог законског решења усвојеног током прошле године, а које се односи на обавезу казина да систем аудио-видео надзора повеже са информационим надзорним системом надлежног органа. Сходно томе, надлежни орган врши непрекидан и непосредан надзор приређивања игара на срећу у реалном времену. Како би предложено решење обезбиједило поуздано функционисање система надзора, Министарство финансија, у сарадњи са Управом за игре на срећу, припрема пројектни задатак којим ће се омогућити стално праћење рада у објектима казина који послују у Црној Гори.

Влада је усвојила Информацију о намјери увођења система електронских фактура. У Информацији се наводи да је у сарадњи Министарства финансија са Министарством финансија Републике Србије, у циљу имплементације система електронских фактура у црногорски фискални систем, овлашћени испоручилац и дистрибутер произвођача лиценцираног софтвера – централизоване платформе за слање, пријем, управљање и чување електронских фактура правних лица и предузетника, обезбиједио сагласност произвођача за проширење важења лиценце на територију Црне Горе, без накнаде, на период од три године од дана потписивања Записника о проширењу важења лиценце. Тим поводом, задужено је Министарство финансија да формира радну групу која ће израдити план активности увођења система електронских фактура и извршити процјену трошкова.

Усвојена је Информација о плану мјера на сузбијању нелегалног издавања смјештаја. У циљу бољег регулисања ове области, као и унапређења контроле, Министарство финансија је задужено да формира међуресорну радну групу са задатком да изради план активности на сузбијању нелегалног издавања смјештаја у текућој години, софтвер за електронску пријаву туриста и контролу издавања смјештајних капацитета, као и анализу неопходних измјена и допуна прописа у овој области ради унапређења надзора.