Саопштење са 59. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 59. сједници којом је предсједавао предсједник др Дритан Абазовић, утврдила Предлог Закона о измјени Закона о вањским пословима. Измјене Закона односе се на усклађивање коефицијената сложености послова за поједина звања у Министарству вањских послова са измијењеним коефицијентима сложености послова за државне службенике и намјештенике.

Донијета је Одлука о допуни Одлуке о критеријумима за утврђивање научног, привредног, економског, културног и спортског интереса Црне Горе за стицање црногорског држављанства пријемом. С обзиром на то да је Посебни програм улагања од посебног значаја за привредни и економски интерес Црне Горе завршен 31. децембра 2022. године, допуном је прописано да лиценце за агенте за посредовање и агенте за оцјену међународне подобности у поступку избора лица које може стећи црногорско држављанство пријемом ради реализације Посебног програма важе до доношења рјешења по захтјевима који су поднијети до тог датума. Допуна је била неопходна да би се завршили раније започети поступци, јер лиценце овлашћених агената које су издате на основу Одлуке чија примјена је престала 31. децембра прошле године истичу у јуну текуће године.

Влада је донијела је Одлуку о отварању Конзулата Црне Горе у Гдањску, Република Пољска. У дискусији је истакнуто да Црна Гора и Република Пољска баштине традиционално пријатељске односе, те је отварање Конзулата у Гдањску са почасним конзулом на челу додатан подстицај снажнијем, нарочито економском и културном, повезивању двију држава. За почасног конзула постављен је Мациеј Цервински.

Донијета је Одлука о образовању Комисије за праћење реализације Средњорочног програма рада Владе 2022-2024. и годишњих програма рада Владе. У дискусији је истакнуто да ће се образовањем Комисије унаприједити процес праћења спровођења Средњорочног и годишњих програма рада Владе, припрема кварталних и годишњих извјештаја о реализацији програма рада Владе, праћење реализације закључака Владе, као и координација припреме годишњег програма рада Владе.

Влада је усвојила Консолидовани извјештај о управљању и унутрашњим контролама у јавном сектору Црне Горе за 2022. годину. У Извјештају су дате информације о активностима које су предузете од стране корисника средстава буџета Црне Горе и буџета јединица локалне самоуправе, као и Директората за централну хармонизацију и развој унутрашњих контрола Министарства финансија током 2022. године, у циљу хармонизације и развоја овог система. У дијелу Извјештаја која се тиче оцјене система управљања и унутрашњих контрола наводи се да је управљачка одговорност и даље највећи изазов у јавном сектору. Упркос оствареним резултатима, неопходно је јачати одговорност руководиоца за повјерене задатке и остваривање циљева, као и да сви корисници средстава буџета континуирано процјењују и унапређују праксу управљања и унутрашњих контрола.

Усвојена је Стратегија управљања људским ресурсима у Министарству одбране и Војсци Црне Горе 2023-2027. године са Акционим планом за 2023-2025. годину. Стратешки циљ овог документа је унапређење система управљања људским ресурсима, у складу са савременим међународним стандардима за привлачење, професионални развој и задржавање квалитетних кадрова у Министарству одбране и Војсци Црне Горе. Поред стратешког, конципирани су оперативни циљеви:

• Побољшати процес планирања људских ресурса и унаприједити кадровску и организациону структуру путем релевантних података и анализа које би допринијеле побољшању организационе, старосне и полне структуре,
• Унаприједити политику привлачења и запошљавања на основу начела професионалних способности,
• Унаприједити процес каријерног развоја у складу са прописима, потребама службе, професионалним искуством и способностима,
• Задржати стручан кадар критичних специјалности путем спровођења ефикасних политика и програма персоналне подршке запосленима,
• Јачати лични, професионални и институционални интегритет, кроз унапређење постојећих законских норми и подизање свијести запослених и
• Обезбиједити одрживе и ефикасне институционалне капацитете за управљање људским ресурсима, кроз побољшање експертиза доступних кадрова.

Акционим планом за спровођење Стратегије за период 2023-2025. године предвиђене су 33 активности, за чију реализацију је потребно 5.342.630 еура, од чега у 2023. години 1.859.310 еура, 1.743.410,00 еура у 2024. и 1.739.910,00 еура у 2025. години. Од овог износа по милион еура годишње предвиђено је за рјешавање стамбених питања за запослене, које ће се финансирати из сопствених прихода. Остатак средства намијењен је, поред осталог, за вишегодишњи пријем лица у службу у Војсци у својству војника по уговору и за спровођење обука и промотивних активности.

Влада је усвојила Стратегију развоја микро, малих и средњих предузећа у Црној Гори 2023-2026 године са Акционим планом за спровођење Стратегије за период 2023-2024. У дискусији је истакнуто да је учешће и раст микро, малих и средњих предузећа (ММСП) од кључног значаја за будући раст и развој економије Црне Горе, с обзиром да овај сецтор чини веома важан удио економске активности у земљи, али и у региону Западног Балкана и има снажну оријентацију ка јединственом тржишту Европске уније. Сектор ММСП је значајан послодавац и генератор нових радних мјеста, али и примјене савремених, унапријеђених технологија, знања и вјештина и развоја конкурентности привреде заснованих на иновацијама убрзано примијењених на тржишту. Општи циљ политике ММСП дефинисане овом Стратегијом јесте тежња да се ојача сектор ММСП да може да представља покретачку снагу у трансформацији/транзицији Црне Горе ка дигиталној и одрживој економији. У оквиру Стратегије и Акционог плана за 2023-2024. годину дефинисани су сљедећи стратешки циљеви:

• Унапријеђен пословни/регулаторни амбијент и предузетнички екосистем
• Подршка трансформацији и јачању конкурентности ММСП и
• Пословна организованост и приступ ММСП новим тржиштима.

Реализацијом Стратегије, између осталог, стварају се могућности за превазилажење изазова и остваривање промјена у кључним областима за даљи раст и развој сектора, жели се утицати на оптимизацију прописа и смањење бирократије и непотребних трошкова за ММСП, као и на унапређење електронског процеса регистрације бизниса и унапређење електронских услуга администрације. За спровођење АкцИног плана 2023-2024 предвиђен је финансијски оквир на нивоу 319.954.170 еура, односно 159.275.110 еура у 2023. години и 160.679.060 еура у 2024. години.

Донијет је Акциони план за спровођење Стратегије развоја женског предузетништва 2021-2024, за период 2023-2024. године. У оквиру Акционог плана дефинисани су сљедећи стратешки циљеви: изградња повољног амбијента за одрживи развој женског предузетништва, јачање конкурентности женског бизниса и заговарање интереса и позиционираност жена предузетница. Акциони план садржи 79 активности за чију имплементацију у 2023. години ће бити издвојено 14.364.125 еура, а у 2024. години 14.274.500 еура.

Влада је усвојила Информацију о примјени Одлуке о привременим мјерама за ограничавање цијена производа од посебног значаја за живот и здравље људи и Листи производа. Анализирајући ефекте Одлуке, Влада је оцијенила да је њен примарни циљ да допринијесе отклањању штетних посљедица инфлације, ограничи раст цијена основних животних намирница и смањи инфлаторна очекивања успјешно остварен. Подаци о годишњој инфлацији која је у јуну 2022. године износила 13,5 %, а према посљедњим доступним подацима, у мају ове године 8,4 %, указују на оправданост мјера за успостављање цјеновне стабилности и заштиту животног стандарда. Примјена Одлуке је посебно допринијела заштити стандарда економски најугроженијих категорија у чијој структури потрошње основни прехрамбени производи заузимају највеће релативно учешће. Имајући у виду да кључни фактори који условљавају глобални раст цијена и даље дјелују и у комбинацији са домаћим факторима и растом агрегатне тражње креирају одређени инфлаторни притисак, Влада је одлучила да се и у наредном периоду настави са ограничавањем максималних маржи на пшенично брачно (тип 400 и 500), шећер, сунцокретово уље и кухињску со у трговинама на велико на 5 %, а у малим трговинама на 7 %. Истовремено, констатовано је да су престали разлози да се продужава ограничавање цијена пелета, јер је тренутно његова тржишна вриједност нижа од максимално одређене малопродајне цијене, па је Влада донијела измјену Одлуке којом је ова мјера укинута.

Дата је сагласност на Статут ЈУ Музеј савремене умјетности Црне Горе. Доношењем овог акта врши се нормативно усклађивање са Законом о култури и Одлуком о организовању Јавне установе Музеј Савремене умјетности Црне Горе, како би установа стекла статус правног лица, чиме ће се испунити услови за обављање дјелатности за које је и основана.

Влада је усвојила Годишњи извјештај о реализацији Акционог плана 2021-2023 за спровођење Програма за борбу против HIV/AIDS за период од 2021. до 2023., за 2022 годину и донијела Акциони план за спровођење Програма за борбу против HIV/AIDS за 2023. годину. У Извјештају се наводи да је реализовано 30 од укупно 64 планираних активности, дјелимично реализовано 13, док је 21 активност нереализована због непостојања финасијских средстава, јер су активности планиране да се реализују кроз пројекте/донације, који се нијесу оствариле. Акциони план за 2023. годину је обухватио активности које су нереализоване и дјелимично реализоване у претходном Акционом плану, за чију имплементацију је потребно 362.278 еура. Средства је потребно обезбиједити из донација Глобал Фонда, UNODC-а и других донатора.

Дата је сагласност Управи за саобраћај за извођење припремних радова за грађење сложеног инжењерског објекта, тј. реконструкцију магистралног пута М2, дионица Тиват-Будва (Јаз) и изградњу новог регионалног водовода, по уговору о грађењу бр. 01-12423/1, чиме су се стекли услови за почетак радова на овој важној саобраћајници. Планирана реконструкција подразумијева изградњу саобраћајнице булеварског типа са двије коловозне траке (са по двије саобраћајне траке) међусобно раздвојене раздјелним острвом. Предвиђена је изградња и пјешачких стаза, бочних зелених појасева, водовода, атмосферске канализације, јавне расвјете. Уговор о извођењу радова потписан је 29. марта 2023. године са „Joint Venture of Shandong Foreign Economics & Technical Cooperation Co. Ltd. and Shandong Luqiao Group Co. Ltd“, а вриједност пројекта је 53.915.261 еура без ПДВ-а.

Влада је донијела Одлуку о висини и распореду средстава пописним комисијама за финансирање пописа становништва, домаћинстава и станова у 2023. години. У складу са Законом о попису становништва, домаћинстава и станова, Одлуком се распоређује дио средстава обезбијеђених у буџету који се преноси пописним комисијама. За ову намјену предвиђено је укупно 3.207.279 еура.

Усвојен је Програм развоја руралног туризма Црне Горе 2023 – 2025. године с Акционим планом. Стратешки циљ развоја руралног туризма је усмјерен ка развоју диверзификоване и аутентичне руралне туристичке понуде Црне Горе која ће створити основ за побољшање животног стандарда становништва у руралном подручју и заустављање депопулације руралних подручја. Новим Програмом се обезбјеђују свеобухватне информације о свим релевантним питањима које треба ријешити у дугорочном периоду, како би се створили предуслови за туристичку валоризацију руралног подручја Црне Горе. Документ ће послужити као основа за реализацију визије у смислу имплементације политике развоја руралног туризма, што значи да ће се примјеном мјера из Акционог плана обезбиједити и прикупљање средстава за спроводење конкретних активности, како из донаторских, тако и из домаћих буџетских фондова. Програмски циљеви руралног туризма дефинисани су у правцу формирања туристичког производа у руралном подручју Црне Горе, затим као мјере и активности за развој производа, за унапређење маркетиншких активнности, а све ради побољшања квалитета понуде и подизања нивоа услуге, развоја људских ресурса и успостављања оптималне организационе структуре на подручјима општина.

Влада је усвојила Информацију о организацији 37. фестивала Град театар Будва и прихватила Уговор о сарадњи на организацији овог фестивала. У Информацији се наводи да манифестације и фестивали имају вишеструке бенефите за промоцију Црне Горе као туристичке дестинације, што ће се рефлектовати на остварени број туриста и ноћења, те приходе од туризма. Фестивал Град театар од свог оснивања, 1987. године обнавља медитерански дух Старог града и неизоставни је дио туристичке понуде Будве и Црне Горе, о чему свједочи и чињеница да га сваке године посјети око 15.000 људи. Замишљен као пресјек савремених остварења, прије свега позоришног, а потом и ликовног, музичког и књижевног стваралаштва, Град театар квалитетом програма потврђује свој реноме не само као домаћин бројним трупама и ствараоцима, већ и квалитетом продукцијске дјелатности којом преиспитује аутентично културно наслијеђе Будве и Црне Горе и његово имплементирање у савремене моделе умјетничког дјеловања. Овогодишње 37. по реду издање фестивала Град театар одржава се од 5. јула до 22. августа, а наступиће преко 620 учесника драмског, књижевног, музичког и ликовног програма. Тим поводом, Влада је задужила се Министарство финансија да за ову намјену обезбиједи 150.000 еура.

Усвојена је Информација о краткорочној подршци активностима Амбасаде Црне Горе у Републици Србији у циљу јачања економске дипломатије. Имајући у виду да Влада Црне Горе интензивно ради на креирању повољнијих услова за привлачење страних директних инвестиција и отварања нових тржишта, као и да је у Београду сједиште преко тридесет амбасада које су на нерезидентној основи акредитоване за Црну Гору, препознат је потенцијал Амбасаде у циљу промовисања економско-културне дипломатије. Одржавањем периодичних презентација економских и инвестиционих потенцијала Црне Горе се отварају могућности за потенцијалне инвеститоре из земаља које су на нерезидентној основи акредитоване за Црну Гору, а посебно за државе које су географски удаљене. Такође, препознају се потенцијали за релизацију пројеката на билатералном и регионалном нивоу у области инфраструктуре, пољопривреде, иновација и дигитализације, енергетике, с акцентом на диверсификацију енергетског снадбијевања. Стога, потребно је да Амбасада Црне Горе у Београду додатно интензивира активности у том правцу, а за реализацију постављених задатака је обезбијеђено 40.000 еура из текуће буџетске резерве.

На данашњој сједници је, поред осталог, донијета и Одлуку о утврђивању јавног интереса за експропријацију непокретности ради изградње приступног пута до излазне станице „Кук“ - жицаре Котор Ловћен, чиме се испуњавају формални услови за ефикасну реализацију овог најзначајнијег инфраструктурног пројекта за унапређење туристичке понуде.

Поред осталог, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.