Саопштење са 85. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 85. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о измјенама Закона о буџету Црне Горе за 2025. годину. Измјене се доносе у циљу техничког усаглашавања усљед доношења и примјене нове Уредбе о измјенама и допунама Уредбе о организацији и начину рада државне управе. Наиме, Предлогом закона укупни издаци увећавају се за 7 еура, усљед техничких корекција у вези са потребом отварања одговарајућих буџетких позиција код одређеног броја потрошачких јединица у циљу исправног евидентирања потрошње. У складу са наведеном промјенама се врше корекције табела у дијелу расходне стране буџета и повезаних позиција, као и у табели примитака у дијелу коришћења депозита. У члану 2 Предлога закона врше се измјене у складу са измјенама на расходној страни буџета, тако да се  примици у износу од 4,026,835,029.68 еура распоређују на:

• Текући буџет 1,508,481,087.99 еура,
• Фондови 1,304,949,635.05 еура,
• Капитални буџет 280,000,013.00 еура,
• Резерва 43,132,144.94 еура,
• Трансакције финансирања 890,272,148.70 еура.

У односу на Закон о буџету за 2025. годину, извршене се техничке измјене, у складу са измјенама Уредбе о измјенама и допунама Уредбе о организацији и начину рада државне управе, те је дошло до увећања текућег буџета за 409,855.06 еура и за исти износ умањена Текућа резерва, док су капитални буџет, буџет државних фондова и трансакције финансирања остали непромјењени. Такође, код одређених потрошачких јединица је дошло до рекласификације појединих буџетских позиција унутар буџета тих потрошачких јединица без укупног увећања, у циљу несметаног финансирања њихових обавеза.

Утврђен је Предлог закона о издавању покривених обвезница и надзору покривених обвезница са Извјештајем са јавне расправе. Законом је извршено унапређење регулаторног и надзорног оквира путем јачања сарадње између два важна регулаторна органа на финансијском тржишту Црне Горе, Комисије за тржиште капитала Црне Горе и Централне банке Црне Горе, чиме је над кредитним институцијама које издају успостављен систем двоструког надзора, што доприноси заузимању повољније позиције потенцијалних инвеститора, због чега су такве покривене обвезнице један од најсигурнијих инструмената који би стога засигурно требао наћи своје мјесто на домаћем тржишту капитала. Покривене обвезнице представљају релативно сигуран облик финансирања, што може допринијети стабилности тржишта капитала, чиме се смањује ризик ликвидности и повећава отпорност финансијског система. Успостављањем регулативе која се односи на покривене обвезнице, ствара се окружење од повјерења за све учеснике на тржишту, што може резултирати већим обимом пословања и развојем тржишта. Доношењем закона, држава се усклађује са међународним стандардима и праксама у области емисије и надзора покривених обвезница односно усклађује се са Директивом (ЕУ) 2019/2147 Европског парламента и Вијећа, чиме се обезбјеђује хармонизација правног оквира са европским стандардима и олакшава приступ страним тржиштима и инвеститорима. Покривене обвезнице су често повезане са финансирањем непокретности, па доношење закона може допринијети развоју сектора непокретности, омогућавајући лакши приступ капиталу за пројекте изградње и обнове.

Влада је утврдила Предлог закона о рачуноводству са Извјештајем с јавне расправе. Доношењем новог Закона о рачуноводству омогућиће се побољшање текста Закона, прецизније дефинисање свих одредби, као и лакше праћење усаглашености Закона са евентуалним новим измјенама ЕУ директива из области рачуноводства и финансијског извјештавања. Закон је у потпуности усаглашен са релевантним директивама и политикама Европске уније из области рачуноводства и финансијског извјештавања, осим у дијелу који се односи на извјештавање о одрживости. Наиме, Европска комисија је отпочела процедуру измјене Директиве (ЕУ) 2022/2464 о корпоративном извјештавању о одрживости, тако да у овом тренутку неће оцјењивати усклађеност нашег законодавног оквира са одредбама ове директиве, већ је издала упуте да исте не транспонујемо у наше законодавство док се не усвоје измјене у оквиру пакета „Omnibus“, након чега ће Црна Гора приступити усклађивању националног законодавства у дијелу извјештавања о одрживости и ревизије/верификације извјештаја о одрживости. Доношењем овог закона обезбјеђују се предуслови за затварање завршног мјерила 4, у оквиру преговарачког поглавља 6 – Привредно право.

Утврђен је Предлог закона о ревизији са Извјештајем с јавне расправе. Имајућу у обзир значај квалитетних финансијских извјештаја за добро функционисање тржишта, као и да се велики број корисника финансијских информација ослања на квалитет рада овлашћених ревизора и друштва за ревизију, за које се из тог разлога може рећи да испуњавању посебно значајну друштвену функцију, извршене су измјене постојеће легислативе из области ревизије. У том смислу најважнија подручја реформе су даља усклађивања са легислативом ЕУ а посебно са ЕУ Директивом 2014/56/ЕУ и Уредбом ЕУ бр. 537/2014, а односе се на боље дефинисање система изадавања лиценци за овлашћене ревизоре и дозвола за обављање ревизије друштвима за ревизију, увођење строжијих захтјева везаних за независност овлашћених ревизора и друштава за ревизију, побољшање организационих захтјева ревизорских друштава, унапређење норми које се односе на садржај ревизорског извјештаја, повећање улоге ревизорских одбора, даље јачање надзора над радом овлашћених ревизора и друштава за ревизију и успостављање ефикаснијег система санкционисања. Доношењем новог Закона испуњавају се предуслови за затварање завршног мјерила 4, у оквиру преговарачког поглавља 6 – Привредно право.

Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о занатству. Законом се врши суштинско унапређење нормативног оквира у области занатства, са посебним фокусом на усклађивање са правном тековином Европске уније, што представља једну од кључних обавеза у оквиру Преговарачког поглавља 3 – Право оснивања предузећа и слобода пружања услуга. Предметно рјешење има за циљ да обезбиједи примјену Директиве 2006/123/ЕЗ о услугама на унутрашњем тржишту, у погледу уклањања правних и административних баријера које отежавају прекогранично пружање услуга и подстицања конкуренције на европском тржишту, кроз инкорпорирање појединих њених одредби, укључујући и успостављање и вођење Регистра занатлија у електронском облику, што представља важан корак ка дигитализацији и ефикаснијем управљању сектором занатства. Такође, овим измјенама прецизно се дефинише ко може обављати сложене занате, али и надлежно тијело за признавање професионалних квалификација. Додатно, велика новина у Предлогу закона односи се на обавезно чланство у Занатској комори Црне Горе, путем плаћања чланског доприноса. Доношење овог закона значајан је искорак ка јачању занатског сектора у Црној Гори, повећању мобилности радне снаге, као и стварању модерног и ефикасног административног оквира, у складу са европским стандардима.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Општег закона о образовању и васпитању. У дискусији је истакнуто да се унапређењем законског оквира у областима безбједности у образовно-васпитним установама, дигитализације, каријерног усмјеравања и транспарентности запошљавања ствара савременије, функционалније и правичније образовно окружење. Уводи се могућност онлајн наставе у ванредним околностима, као и коришћење дигиталних уџбеника и образовних садржаја, док Министарство стиче обавезу да подзаконским актом прецизира организацију дигиталног образовања. Законом се прецизније уређује избор директора образовно-васпитних установа тако што је министар дужан да изабере кандидата који је први на ранг листи, чиме се повећава транспарентност и спречава произвољност. Уведена су јасна правила за запошљавање и процјену рада наставника, укључујући могућност привремене забране рада наставнику против кога је покренут поступак због сексуалног узнемиравања. Закон успоставља институционалну подршку каријерном усмјеравању кроз посебну организациону јединицу Министарства у сарадњи са Заводом за запошљавање. Текст је усклађен с обавезама из ЕУ законодавства и елиминише претходне баријере за запошљавање грађана ЕУ као наставника. Закон омогућава прилив средстава у буџет кроз лиценцирање продужених боравака и обнављање лиценци за установе за образовање одраслих (на сваких пет година), што представља предвидив и контролисан приход (Законом прописана такса за лиценцирање 1000,00 еура и за измјену лиценце 500,00 еура). Укидањем буџетског финансирања приватних образовно-васпитних установа доприноси се рационалнијем трошењу јавних средстава, уз истовремено очување једнаких услова на тржишту образовања.

Влада је усвојила Извјештај о раду Комисије за анализу и праћење уговора о дјелу и уговора о обављању привремених и повремених послова у потрошачким јединицама које се финансирају из буџета државе у периоду од 26. фебруара до 30. маја 2025. године.  У Извјештају се наводи да је Комисија у овом пероду рада одржала 12 сједница и размотрила 159 захтјева за сагласност за 2320 уговора привремених и повремених послова у потрошачким јединицама које се финансирају из буџета државе. Сагласност је дата за 1862 уговора. Од њих је укупно 1629 постојећих уговора. Сагласност је одбијена за 452 уговора. На 2 захтјева, за 6 уговора, Комисија се огласила ненадлежном. На основу достављених података од стране потрошачких јединица које се финансирају из буџета државе, а сходно утврђеним критеријумима Комисије, у децембру мјесецу 2024. године, број уговора о дјелу био је 1885, док је у мају 2025. године, било 1668 уговора, што је за 217, односно за 11,51 % уговора мање. Број уговора о обављању привремених и повремених послова је са 63 смањен на 28, односно за 55,56%. У дискусији је исказана одлучност да се број предметних уговора смањи за 20 % до краја године, што је и био циљ оснивања Комисије.

Донијета је Уредба о утврђивању исплате обештећења бившим власницима одузетих имовинских права у новчаним средствима за 2025. годину.

Влада је донијела Одлуку о доношењу измјена и допуна Просторно – урбанистичког плана Општине Херцег Нови. Кроз Измјене и допуне ПУП-а Херцег Нови извршена је допуна услова, правила и смјерница на следећи начин:

• одређена је директна примјена ПУП-а на цијелој територији општине гдје нема детаљних планова.
• повећано је подручје насеља на основу до сада уочених недостатака и потреба, а уједно и према тражењима грађана и привредника. Предложено повећање површине насеља је свега око 300 ha што је приближно 1,3 % површине општине. Такође, предложено повећање је дато по принципу „једнаких шанси“ и не очекује се његова реализација у планском периоду већа од 10 %.
• преиспитани су досадашњи урбанистички параметри и смјернице за издавање УТУ и прилагођени су реалним односима броја становника и површина насеља. Урбанистичко-технички услови ће се формирати на основу смјерница из овог Плана и слике града, одређене према локалним амбијеталним особинама и планском концепту који је дат овим Планом. На тај начин, ПУП као стратешки план, преузима на себе и улогу регулационог плана.

Усвојен је Извјештај о завршеним преговорима за закључивање Уговора између Владе Црне Горе и Владе Републике Хрватске о поклањању непокретости – Дома културе „Јосип Марковић“ у Доњој Ластви, Тиват. Усаглашени Уговор предвиђа да Влада Црне Горе Влади Републике Хрватске, без икаквих додатних сагласности и одобрења, поклања наведену непокретност, сходно чему ће бити извршен упис у одговарајућим регистрима. Влада Републике Хрватске се обавезује да ће поклоњену непокретност користити за окупљање и промоцију културних садржаја, и очување насљеђа аутохтоне хрватске мањине у Црној Гори, чиме се додатно јачају билатерални односи између двију пријатељских држава и њихових грађана.

Влада је усвојила Програм подршке инвестицијама за 2025. годину. Министарство регионално-инвестиционог развоја и сарадње са невладиним организацијама је у циљу побољшања приступа изворима финансирања, креирало Програм подршке инвестицијама за 2025. годину, који има за циљ снажење привредне активности, уз јачање конкурентности домаћих производа и услуга кроз подршку инвестицијама у опрему. Инвестиције обухватају све врсте улагања у нове капацитете, као и за проширења, доградњу, модернизацију постојећих или замјену застарјелих, истрошених или случајном штетом уништених капацитета. Програм подршке инвестицијама за 2025. годину са укупним буџетом од 1.2 милиона еура обухвата двије програмске линије, којима се кроз увећане износе подршке наглашава значај равномјерног регионалног развоја, уз задржавање посебних подстицајних механизама подршке за економско оснаживање младих и жена у бизнису.

1. Програмска линија за подршку кључним инвестицијама – 700.000 еура и
2. Програмска линија за мала и одржива улагања – 500.000 еура.

Интензитет подршке је дефинисан у висини до 50 % износа оправданих трошкова без ПДВ-а, док ће се уз примјену разврставања јединица ЈЛС према степену развијености, примјењивати увећана подршка, која може износити и до 80 % износа оправданих трошкова без ПДВ-а. Програмом се подржавају дјелатности на основу Закона о класификацији дјелатности, у оквиру свих сектора дефинисаних Законом, док право учешћа имају микро и мала предузећа и предузетници. Крајњи рок за подношење захтјева од стране привредних субјеката је до утрошка опредијељених средстава, а најкасније до 18. јула 2025. године до 15:00h, док је крајњи рок за подношење финалних извјештаја/захтјева за рефундацију одобрених активности 14. новембар 2025. године до 15:00h.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.