Саопштење са 99. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 99. сједници којом је предсједавао премијер мр Милојко Спајић, утврдила Предлог закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима. Закон о међународној правној помоћи је леx специалис који представља важан сегмент области међународне правне помоћи у кривичним стварима. Иако је ова област у значајној мјери регулисана билатералним уговорима које је Црна Гора потписала са другим државама, те потврђеним мултилатералним конвенцијама, овај закон представља дио свеукупног система међународне правне помоћи на основу којег поступају домаћи правосудни органи како у погледу тражења правне помоћи од иностраних земаља за потребе кривичних поступака, односно предмета, тако и у односу на пружање правне помоћи по захтјеву страних надлежних органа. Потреба за прилагођавањем система међународне правне помоћи савременим изазовима, промјенама и динамиком у овој области на европском и међународном нивоу, као и тежња ка модернизацији правних инструмената, условили су, такође, доношење овог закона. У циљу постизања ефикасности, за разлику од постојећег закона, новим рјешењем је предвиђено да притвор у циљу изручења, одређен од стране суда, остаје на снази током цијелог поступка изручења све до момента извршења правоснажног рјешења суда или рјешења министра правде о изручењу, односно до предаје окривљеног и његовог преузимања од стране државе молиље у ситуацијама када је дозвољено изручење. На овај начин ће се обезбједити адекватно спровођење правоснажних и извршних одлука у екстрадиционом поступку и реализација изручења, а тиме обезбјеђење поштовања преузетих међународних обавеза Црне Горе и европских и међународних стандарда у области екстрадиције. Поред тога, примјена појединих важећих законских рјешења у пракси је изазивала недоумице и нејасноће, па се из тих разлога јавила потреба за прецизирањем и детаљним регулисањем одредби које се односе на надлежности органа и процедуре код тих органа, како би се отклонили проблеми примјене појединачних института у пракси које су од суштинског значаја за ефикасно поступање надлежних органа у оквиру система међународне правне помоћи. У том смислу, Закон треба да постигне виши ниво усклађености са општим и кључним инструментима важећих конвенција Савјета Европе чија је Црна Гора потписница, а ради њихове ефикасније примјене, те међународном праксом у пружању међународне правне помоћи у кривичним стварима.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о финансирању локалне самоуправе. Основни разлог за доношење овог закона је увођење додатног критеријума на основу кога се стиче право општине за коришћењем средстава из Егализационог фонда. Наиме, као услов за остваривање овог права, поред степена развијености општине, предлаже се да проценат учешћа текућих прихода поједине општине у укупним текућим принодима свих општина, искључујући средства из Егализационог фонда, буде испод 10 %. Предложено рјешење има за циљ да се средства Егализационог фонда усмјере на општине са мањим фискалним капацитетом, са мањим могућностима за генерисање сопствених прихода, чиме би се правичније алоцирала средства из овог Фонда, у складу са принципима фискалне равнотеже, регионалне кохезије и одрживости локалних буџета. Увођење додатног критеријума омогућава да се механизам Егализационог фонда фокусира на општине којима је таква врста подршке најпотребнија, чиме се јача одрживост и стабилност система финансирања локалне самоуправе. Из истог разлога, предложене су измјене Закона којима се укида аконтативна исплата средстава Фонда. Осим повећања транспарентности, повећава се ефикасност и скраћују административне процедуре.

Влада је донијела Одлуку о расподјели добити ,,Аеродроми Црне Горе“ АД Подгорица. Тим поводом, задужени су „Аеродроми Црне Горе“ АД Подгорица да остварену добит за 2021, 2022, 2023, и 2024. годину утврђену у износу од 22.915.410 еура расподијеле тако што ће опредијелити 15.905.124 еура за покриће губитака из ранијих година, док се износ од 7.010.286 еура распоређује на следећи начин:

− 70 % Оснивачу у износу од 4.907.200 еура односно 4.171.120 еура након умањења износа од 736.080 еура на име пореза по одбитку од 15 %;

− 30 % као нераспоређена добит Друштва у вриједности од 2.103.085 еура.

Износ добити која се исплаћује Оснивачу умањује се за износ од 182.009 еура, на име више уплаћених средстава по основу расподјеле добити за 2019. годину, а увећава за износ 134.756 еура који се у пословној евиденцији "Аеродроми Црне Горе" АД Подгорица води као обавеза према Оснивачу за учешће у добитку из ранијих периода, те ће се Оснивачу пренијети средства у висини од 4.123.867 еура.

Средства која припадају Буџету Црне Горе у износу од 70 %, односно 4.123.867 еура опредјелјују се за финансирање програма унапређења авио-доступности Црне Горе, у складу са планом који ће утврдити Министарство финансија и Министарство саобраћаја, уз спровођење мјера усклађених са правилима о државној помоћи.

Усвојена је Информација о неопходности изградње граничних контролних мјеста за ветеринарске и фитосанитарне прегледе на шест локација у Црној Гори, на којима ће се обављати ветеринарски и фитосанитарни прегледи роба, живих животиња, биљака сјемена садног матеијала, свјежег воћа и поврћа и сл. Сходно европским препорукама, неопходно је изградити по једно овакво контролно мјесто према свакој сусједној држави, као и једно гранично контролно мјесто на аеродрому и једно у луци. Уколико не постоји гранични прелаз изграђен по стандардима и ЕУ препорукама примјеном нове легистлативе која даном уласка Црне Горе у ЕУ ступа на снагу, гранични прелаз по сили закона укида се за транспорт прехрамбених производа, биљака и живих животиња.

Дакле, сходно досадашњем искуству и подацима о промету са постојећих граничних прелаза, неопходно је изградити следећа гранична контролна мјеста:

• ГКМ Добраково прелаз према Србији
• ГКМ Илино брдо прелаз према Босни и Херцеговини
• ГКМ Божај према Албанији
• ГКМ Кула према Косову, као и
• ГКМ Аеродром Голубовци и
• ГКМ Лука Бар

С тим у вези,  Влада је дала сагласност за предузимање свих потребних радњи у циљу што брже и ефикасније реализације изградње наведених граничних контролних мјеста.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.