Поступање по захтјевима за појашњење тендерске документације

Овим упутством ближе се уређује начин поступања наручиоца по захтјевима привредних субјеката за појашњење тендерске документације, са циљем правилне примјене члана 95 Закона о јавним набавкама(„Сл. лист ЦГ“, бр. 74/19, 3/23 и 11/23, 84/2024, 98/2026 и 132/2026) и спрјечавања злоупотребе института појашњења.

Институт појашњења тендерске документације има за циљ да привредном субјекту омогући јасно разумијевање онога што је наручилац већ прописао тендерском документацијом, како би могао припремити и поднијети одговарајућу понуду.

Међутим, исти не представља механизам за вођење дијалога са наручиоцем о својим пословним, стручним или другим разлозима за садржину тендерске документације. Наведено наручилац нема обавезу да образалаже и појашњава.

Чланом 95 овог закона прописано је да привредни субјект има право да писаним захтјевом тражи од наручиоца појашњење тендерске документације, односно њених измјена и/или допуна, док је наручилац дужан да појашњење објави, односно достави преко ЕСЈН у прописаном року.

Истовремено, члан 95 Закона изричито прописује да се појашњењем тендерске документације не смију вршити измјене и/или допуне тендерске документације.

Појашњење може бити потребно нарочито када је одређени елемент нејасан или двосмислен, међусобно неусаглашен са другим елементом тендерске документације, недовољно прецизан у погледу начина доказивања испуњености одређеног захтјева, нејасан у погледу начина достављања одређеног податка, односно документа или такав да код разумно пажљивог привредног субјекта може изазвати различито разумијевање услова за припрему понуде.

Наручилац није дужан да кроз институт појашњења образлаже или оправдава своје опредјељење приликом припреме тендерске документације.

Стога се захтјевима за појашњење, у смислу члана 95 Закона, не сматрају питања којима се од наручиоца тражи да образложи зашто је одредио одређени услов, критеријум или захтјев, образложи зашто одређени услов, критеријум или захтјев није прописао, образложи зашто је тражио одређену количину, карактеристику, рок, доказ, капацитет или други елемент, образложи своје потребе или начин на који је утврдио предмет набавке, оправдава зашто је одређени захтјев строжи или блажи него што привредни субјект сматра потребним и др.

Таква питања, зависно од њихове садржине, могу представљати евентуално захтјев за измјену и/или допуну тендерске документације, указивање на евентуалну неправилност или жалбу, али нијесу по својој природи захтјеви за појашњење.

Привредни субјект има законом предвиђене механизме за указивање на неправилности и предлагање измјена тендерске документације.

Наведено је у складу са Директивом 2014/24/ЕУ, односно иста полази од тога да је „процуремент доцументс“ скуп докумената којима наручилац описује или одређује елементе набавке и поступка, укључујући техничке спецификације, услове уговора и обрасце за подношење понуде. Истовремено, члан 18 Директиве захтијева једнак третман, транспарентност и пропорционалност.

Европски оквир јавних набавки не претвара комуникацију између наручиоца и привредних субјеката у обавезу наручиоца да сваком заинтересованом субјекту образлаже зашто је своје потребе дефинисао управо на одређени начин. Напротив, полази се од тога да уговорни орган унапријед утврђује захтјеве набавке, док транспарентност захтијева да ти захтјеви буду јасно и недвосмислено доступни свим потенцијалним учесницима.

Зато се и са становишта европских начела разликује појашњење садржине тендерске документације од захтјева да наручилац мијења, оправдава или поново одређује елементе набавке.

Члан 95 Закона треба тумачити тако да појашњење служи отклањању нејасноће у већ утврђеном садржају тендерске документације, а не преиспитивању разлога због којих је наручилац тај садржај утврдио.

Наручилац је дужан да обезбиједи јасну, прецизну и разумљиву тендерску документацију и да појасни њену садржину када за то постоји потреба. Закон, међутим, не успоставља обавезу да наручилац кроз поступак појашњења оправдава своје потребе, образлаже сваки појединачни захтјев који је поставио, образлаже зашто нешто није захтијевао или води дијалог о томе како би, према мишљењу привредног субјекта, тендерска документација требало да изгледа.

Таквим приступом наручилац истовремено штити начела јавних набавки и спрјечава да се институт појашњења претвори у средство за неоправдано оптерећивање наручиоца питањима која по својој природи нијесу захтјеви за појашњење.