Трећи координациони донаторски састанак на тему образовања

Данас је у Подгорици, у организацији Министарства просвјете и Представништва UNICEF-а у Црној Гори, одржан Трећи донаторски координациони састанак за сектор образовања у циљу подршке текућим и дугорочним потребама за унапређење нивоа квалитета, правичности и доступности образовања у Црној Гори.

Састанак је отворио премијер Дритан Абазовић  истичући да су реформа образовног система, његово унапријеђење и стратешко планирање у сектору образовања, али и неопходност његове децентрализације, постављени као приоритети 43. Владе.    

Од квалитета образовања директно зависи исход учења наше дјеце, и зато ова Влада интезивно пружа подршку свим напорима министарства просвјете да интезивира реализацију образовних инвестиционих циклуса, рекао је премијер Абазовић.

Према ријечима премијера Абазовића, наредна година ће бити година реализације бројних пројеката изградње и адаптације прешколских и школских објеката и директног улагања у побољшање образовне инфраструктуре, а тиме и квалитета услова за образовање дјеце у Црној Гори. 

Црногорски сектор образовања је одговоран за шестину популације или око 120.000 дјеце, и управо ту су сконцентрисане све наше наде и перспективе да Црну Гору позиционирамо као друштво знања, као стабилну и иновативну економију, са снажном привредом и кредибилним институцијама, закључио је премијер Абазовић.

Хуан Сантандер, шеф представништва UNICEF-а у Црној Гори, истакао је да хитно треба обезбиједити средства за финансирање нових школских објеката и адекватно опремање свих школа новим технологијама, као и редовно стручно усавршавање свих наставника. “За смањење сиромаштва у Црној Гори, мора се пружити квалитетно образовање свој дјеци из сиромашних породица, ромској и дјеци са сметњама у развоју и то од првих година живота. Да би се ове препоруке спровеле, неопходно је ефикасније трошити буџет образовања. Улагање у образовање није трошак, већ најбоља инвестиција у развој једне земље”.

„Образовање је темељ демократије и кључно је за економски раст и запошљавање. ЕУ је снажан партнер и највећи донатор Црне Горе када је у питању модернизација образовног система“, истакао је Yngve Engstrom, шеф Сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Црној Гори. „Обезбиједили смо милионе еура подршке из Инструмента претприступне помоћи, као и других програма попут Западнобалканског инвестиционог оквира, Еразмуса, Европске фондације за обуку итд. Сада је вријеме да Црна Гора усвоји план за широки низ образовних реформи с фокусом на унапређење инклузивног образовања и приступа квалитетном образовању, на свим образовним нивоима. ЕУ ће наставити да подржава реформске процесе у земљи, у сарадњи с UNICEF-ом и другим међународним партнерима“,  нагласио је Engstrom.

Министар просвјете Миомир Војиновић је нагласио да су инвестиције у инфраструктуру, обуку и средства за рад у Црној Гори на нивоу од 15 посто укупног буџета опредјелјеног за образовање. „То је оно што морамо да мијењамо, јер је недостатак инвестиција у корелацији са лошим образовним исходима, исходима испод очекивања и потенцијала ученика. Како бисмо нашу образовну инфраструктуру унапријеђивали, потребно нам је да знамо у каквом је она стању, гдје нам недостаје школа и вртића, гдје се постојећи капацитети могу унапријеђивати и дограђивати, а гдје се неискоришћени могу боље употријебити“, казао је министар Војиновић. Зато је Министарство просвјете у овој буџетској години одлучило да започне процес процјене школске инфраструктуре, што је директна препорука Анализе сектора образовања и за иницијалну фазу издвојило 300.000 еура, што је мало мање од половине неопходног финансијског оквира. Ово је стратешки искорак у правцу који образовном сектору треба да омогући системско, на чињеницама засновано планирање инвестиционих циклуса, да омогући ефективно и рационално задуживање у сврху унапрјеђења квалитета образовања, али и да програмски планира буџетске контрибуције.

Министар Војиновић је подсјетио да нас очекује израда стратегије свеобухватне реформе образовања у Црној Гори, за чију квалитетну имплементацију ће бити потребно укључење цјелокупне јавности и свих кључних заинтересованих страна, од образовних институција, Универзитета, наставника, родитеља, дјеце, невладиног сектора и привреде, али и подршка међународних организација.