- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Трговина услугама
Трговина услугама
Отвореност тржишта услуга за иностране пружаоце услуга дефинише се ЛИСТОМ СПЕЧИФИЦНИХ ОБАВЕЗА У УСЛУГАМА. Иста се састоји од хоризонталних обавеза и обавеза по појединачним секторима при чему су Општим споразумом о трговини услугама (ГАТС) дефинисана четири начина пружања услуга.
ХОРИЗОНТАЛНЕ ОБАВЕЗЕ прописују ограничења која се односе на све секторе у понуди, најчешће на комерцијално присуство и присуство физицких лица, што знаћи да се приликом евалуације обавеза по појединачним секторима мора узети у обзир оно шта стоји у хоризонталним обавезама. Правни акти којима се регулишу наведене области у Црној Гори могу се наћи овдје.
ЧЕТИРИ НАЧИНА ПРУЖАЊА УСЛУГА:
1. начин (моде 1): Пружање услуге преко државне границе или прекогранична трговина (енгл. цросс-бордер траде) - настаје кад услуга пређе државну границу, а потрошач не;
2. начин (моде 2): Коришћење услуге у иностранству (енгл. цонсумптион аброад) – настаје када потрошач путује у земљу пружаоца услуге гдје услугу купује;
3. начин (моде 3): Пружање услуге кроз комерцијално присутство или комерцијално присуство (енгл. цоммерциал пресенце) - настаје тако што пружалац услуге остварује комерцијално присуство, кроз директно страно улагање, на иностраном тржишту, а са циљем пружања услуга на том тржишту;
4. начин (моде 4): Пружање услуге путем присуства физичког лица или присуство физичких лица (енгл. пресенце оф натурал персонс) – подразумијева привремено присуство појединца (који није правно лице као у претходном случају) са циљем пружања услуге на страном тржишту..
Листа спечифицних обавеза у услугама се састоји од 4 колоне :
а. Сектор или подсектор (енгл. Сецтор ор суб-Сецтор ),
б. Ограничења која се односе на приступ тржишту (енгл. Лимитатион он маркет аццесс)
ц. Ограничења која се односе на национални третман (енгл. Лимитатион он натионал треатмент) и
д. Додатне обавезе (енгл. Аддитионал цоммитментс ).
а. У колони која се односи на секторе или подсекторе, стоји назив сектора односно подсектора. Поред назива сектора такодје постоји и тзв. ЦПЦ, односно Централ Продуцт Цлассифицатион (Централна класификација производа) Уједињених нација, која нам детаљно објашњава обухват услуга. Гдје то није могуће, уноси се прецизни назив услуге, да би се избјегла недоумица у томе ста се подразумијева под том услугом.
СТАНДАРДНА КЛАСИФИКАЦИЈА УСЛУГА садржи 12 сектора и то:
-Грађевинарске и сродне инжењерске услуге
-Услуге заштите животне средине
-Здравствене и социјалне услуге
-Рекреационе, културне и спортске услуге
б. Ограничења која се односе на приступ тржишту су квантитативна ограничења дефинисана Чланом XВИ ГАТС-а и то као:
(а) ограничења броја пружалаца услуга било у форми нумеричких квота, монопола, ексклузивних пружалаца услуга или захтјева за примјену тестова економских потреба (ецономиц неедс тестс);
(б) ограничења укупне вриједности услужних трансакција или средстава у форми нумеричких квота или захтјева за примјену тестова економских потреба;
(ц) ограничења укупног броја услужних трансакција или укупне количине услужног оутпута израженог у утврђеним нумеричким јединицама у форми квота или захтјева за примјену тестова економских потреба;
(д) ограничења укупног броја физичких лица која могу бити запослена у конкретном услужном сектору или које може да запосли пружалац услуга и који су потребни и директно, повезани са пружањем конкретне услуге, у форми нумеричких квота или захтјева за примјену тестова економских потреба;
(е) мјере којима се ограничава или захтијева посебна форма правног лица или јоинт вентуре кроз који пружалац услуга може да пружа услугу; и
(ф) ограничења учешћа страног капитала у облику ограничења, максималног процентуалног учешћа страног удјела у акцијама или укупне вриједности појединачног или укупног страног инвестирања.
ц. Ограничења која се односе на национални третман су дискриминаторне мјере на штету страних пружалаца услуга и дефинисана су Чланом XВИИ ГАТС-а.
д. Додатне обавезе односе на додатне гаранције за стране пружаоце услуга. Додатним обавезама треба да се пружи либералнији приступ тржишту.
КАКО СЕ ОБАВЕЗЕ ЕВИДЕНТИРАЈУ У ЛИСТИ?
Да ли постоје ограничења у приступу тржишту или националном третману у било која од 4 начина пружања услуга, зависиће од тога шта стоји у понуди. За то се користи јединствена терминологија и то:
• Када нема ограничења у приступу тржишту или националном третману у одредјеном сектору или начину пружања услуге, у понуди стоји НОНЕ,
• Уколико ограничења постоје, стоји УНБОУНД и
• У одредјеним ситуацијама пружање одредјене врсте услуге, као што је нпр. прекогранична градња моста, није технички могуће и изводљиво. Тада у понуди стоји УНБОУНД ДУЕ ТО ЛУЦК ОФ ТЕЦХНИЦАЛ ФЕАСИБИЛИТY.
ЛИСТА ИЗУЗЕЋА ОД ТРЕТМАНА НАЈПОВЛАШЋЕНИЈЕ НАЦИЈЕ (МФН третман)
МФН третман је општа обавеза која се примјењује на све мјере које се тичу трговине услугама и у пракси значи да мора бити обезбијеђен исти третман држављанима свих земаља чланица СТО. Међутим, договорено је да поједине мјере које нису у складу са МФН третманом могу бити задржане, у принципу не више од десет година, и под условом да се преиспитају најкасније након пет година.
Свака земља треба да осигура пет врста података за свако изузеће: опис једног или више сектора на које се оно односи; опис мјере и објашњење зашто није у складу са чланом ИИ ГАТС-а (МФН третман); земљу или земље на које се мјера односи; очекивано трајање изузећа; и услове који су изазвали потребу за њим.
И-ТИП БАЗА ПОДАТАКА О УСЛУГАМА подразумијева скуп повезаних база података које пружају информације о обавезама СТО чланица у складу са ГАТС-ом, обавезама у дијелу трговине услугама у регионалним трговинским споразумима (РТА), мјерама у услугама које чланице примјењују у складу са важећим законоватсвом и статистичке податке о трговини услуга.