Управа израдила Студију заштите културне баштине за ПУП Општине Пљевља

Управа за заштиту културних добара израдила је Студију заштите културне баштине за потребе Измјена и допуна Просторно урбанистичког плана Општине Пљевља.

Као што је препознато законом, планским документима обезбјеђује се заштита културних добара и њихове околине, као интегралног дијела савременог друштвеног, економског и урбаног развоја, на начин којим се поштује њихов интегритет и статус и досљедно спроводе режим и мјере заштите.

У том контесту, радна група Управе је, у циљу израде овог веома важног документа, извршила истраживања документације, као и теренска истраживања Општине Пљевља, како би остварила увид у стање баштине једне од највећих општина у Црној Гори.

Пљевља имају дугу и значајну историју, културу и традицију. Баштине бројна материјална и нематеријална добра, од праисторије преко антике, средњег и новог вијека, па све до насљеђа антифашизма, као и архитектуре XX вијека. Баштине све врсте материјалног насљеђа и културних добара, укључујући археолошке локалитете, дјелове и објекте урбаних и руралних цјелина, некрополе и појединачне објекте на њима, сакралне објекте као и предмете везане за наведена добра,за традиционално привређивање, народне ношње, фолклорно насљеђе и др.

Како је наведено у Студији, концепт заштите културног насљеда, важног ресурса за развој Општине Пљевља, подразумјева очување, заштиту и унапрјеђење стања, нарочито културних добара и њихове заштићене околине, која представља основ за развој одрживог туризма на подручју општине. Такође, указано је да је при изради Измјена и допуна Просторно-урбанистичког плана општине Пљевља, потребно поштовати основна конзерваторска начела, који очување културних вриједности темеље на максималном уважавању стања у моменту успостављања заштите, односно на очувању аутентичности културног добра.

У Студији су детаљно обрађени и остали сегменти културног насљеђа, којима је потребно посветити посебну пажњу: потенцијални археолошки локалитети, простори са израженим амбијенталним вриједностима, потенцијална културна добра за које се основано претпоставља да имају културно историјске вриједности, евидентирании објекти, као и простори који посједују вриједности културног пејзажа.

У општини Пљевља има 47 непокретних културних добара, од којих велики број има статус културног добра од националног значаја. То су, између осталог, Археолошки локалитет Комини, познат и као Муниципиум С, на коме је пронађена веома ријетка сталена посуда Диетрета, У овом граду и његовој околини налази се изузетно скарлано насљеђе од националног значаја, Хусеин пашина џамија и Манастир Свете Тројице. Ту су и Манастири Дубочица, Довоља, Светог Архандјела Михаила на Ђурђевића Тари...

Респектабилно насљеђе, које има статус културних добара, посвећено је и стардалим борцима у Другом свјетском рату: То су Меморијални центар на Стражици, као и други споменици, спомен плоче и спомен чесме у знак сјећања на погинуле у НОБ-у.

У општини Пљевља више је заштићених покретних културних добара, а осим Завичајног музеја они се налазе и у Манастиру Свете Тројице и Хусеин-пашиној џамији.

У Студији су обрађена и нематеријална културна добра која се практикују на цијелој територији Црне Горе, па и у Пљевљима: црногорски оро (изводацка умјетност, фолклорна игра), културно добро Израда гусала (традиционални занат) и културно добро Свирање и пјевање уз гусле или Гуслање, такође извођачка умјетност. Нематеријално културно насљеђе, сачувано живо насљеђе пљеваљског краја дијелом је евидентирано 2012. године у Првом попису нематеријалних добара Црне Горе. За нека од добара поднијета је и прихвацена иницијатива за даљу културно-историјску валоризацију.

Несумњиво да израђена Студија, са којом треба да буде усаглашен План измјена И допуна ПУП-а општине Пљевља, представља квалитетну основу за очување и унапрјеђење културног наслеђа, као и остварење планова развоја ове општине.