Влаовић: Унапријеђивати положај електронских медија и јачати улогу регулатора

Положај електронских медија у Црној Гори потребно је константно унапријеђивати, а само активна сарадња државе са медијима, јачање њихове заштите, поштовање независности и стабилан законодавни оквир, те подстицање транспарентности и професионалног приступа у раду, могу довести до тог циља.

То је порука министарке културе и медија, Маше Влаовић, са конференције „Положај електронских медија у Црној Гори“ коју је организовао Медиа центар.

Влаовић је рекла да анализа медијског сектора у Црној Гори указује на слабо и поларизовано медијско тржиште, са недосљедним правним и институционалним оквиром који не пружа прави одговор за независност и ефикасност регулатора, са саморегулацијом која није заживјела у пуном капацитету и ризицима везаним за интегритет и безбједност новинара.

“Обезбјеђивање услова за слободан рад медија, са једне стране, а са друге стране, изазовна регулација медија и растућа злоупотреба медија и њихових платформи за ширење увредљивог и говора мржње, све учесталији напади на новинаре, изазови су за које ће Министарство културе и медија понудити ефикасна и брза системска рјешења”, поручила је Влаовић.

Истакла је да су у првој медијској стартегији Црне Горе 2022-2026 сагледани изазови и баријере тога сектора, са понуђеним сетом мјера, чија реализација може обезбиједити повољно окружење за слободу информисања, проток идеја и мишљења у остваривању јавног интереса, као и за уређено медијско тржиште.

“Паралелно, Министарство интензивно ради на измјенама и допунима сета медијских закона, прије свега на измјенама и допунама Закона о медијима и Закона о националном јавном емитеру РТЦГ. У процесу је Израда новог Закона о аудиовизуелним медијским услугама, који ће представљати резултат усклађивања с правном тековином ЕУ, и као такав, замијенити постојећи Закон о електронским медијима”, навела је Влаовић.

Чињеница да, како је рекла, многе медијске куће нису финансијски одрживе има негативан утицај на квалитет извјештавања и професионализам.

“Вјерујем да можемо бити задовољни што је, у односу на ранији период, у којем је Европска комисија и замјерала нетраспарентну и недосљедну државну помоћ медијима, обезбијеђено да помоћ медијима буде свеобухватна, објективна и транспарента. Током кризе изазване пандемијом расписано је и спроведено неколико конкурса у циљу санирања економских посљедица. Овај ресор, кроз два јавна конкурса, којима је подржао медије са 312 хиљада еура и још једним пакетом помоћи за комерцијалне медије, који емитују сигнал преко Радио дифузног центра у износу од 400 хиљада еура, спроводи свеобухватну на објективним начелима засновану државну помоћ медијима”, истакла је Влаовић.

Појаснила је да Радна групе за израду Медијске стратегије била става да је у наредном периоду неопходно законским интервенцијама повећати минимални проценат сопствене продукције код емитера од укупног времена емитовања, а који мора бити у вези са информативним садржајима, садржајима из области културе и образовања.

“Ово би обезбиједило боље остваривање јавног интереса и побољшало конкурентност домаћих у односу на медије који су дио регионалних групација. Читајући извјештај који данас представљате, радује ме што смо дошли до исте препоруке”, порука је Влаовић.

Указала је да медији у свакој кризи постају неотпорнији на злоупотребе и манипулације, што не нарушава само медијске етичке кодексе, већ често медије претвара у “нимало безазлене пропагандне и дезинформативне платформе”.

“Агенција за електронске медије је дужна да осигура развој конкуренције и плурализма, остваривање јавног интереса и примјену утврђених начела, те слободе, професионализма и независности. И Европска комисија у посљедњем извјештају о напретку препоручила је јачање положаја Агенције, што подразумијева могућност изрицања низа мјера, почев од упозорења, новчаних казни, па све до суспензија и одузимања лиценци емитерима”, рекла је Влаовић.

Сматра да и грађани треба да постану свјесни да су и они својеврсни регулатори медијске сцене, да имају право да Агенцији за електронске медије упуте приговор на било који садржај који сматрају увредљивим, или за који вјерују да није у складу са професионалним начелима.