Водич кроз реформу јавне управе

Шта је реформа јавне управе?

Реформа јавне управе је реформа саме државе, односно државне и локалне управе. Сложеност процеса огледа се управо  у чињеници да све активности које се спроводе морају имати директне користи за грађане и привреду. Из тих разлога јавна управа, која је увијек била унутрашње питање држава чланица Европске уније, постала је једно од три кључна стуба у процесу проширења ЕУ.

Циљ је да се обезбиједи пуна примјена права ЕУ, али и осигура једнак третман свих грађана. Реформа јавне управе, у оквиру општих реформских процеса у Црној Гори, представља један од кључних сегмената. Министарство јавне управе уз квалитетну координацију и сарадњу са другим институцијама које су укључне у овај процес, снажно и посвећено ради на спровођењу реформе јавне управе у Црној Гори.

Који је циљ реформе јавне управе?

Стратегију реформе јавне управе у Црној Гори 2016-2020. усвојила је Влада Црне Горе у јулу 2016. године и она представља кључни стратешки документ за унапређење јавне управе у Црној Гори. Стратегијом је дефинсано да је „општи циљ реформских активности до 2020. године стварање ефикасне и сервисно опредијељене јавне управе коју карактерише раст повјерења грађана у њен рад”.

У току је припрема Стратегије реформе јавне управе 2021-2025. којом ће се на основу резултата екстерне евалуације о спровођењу Стратегије реформе јавне управе 2016-2020. дефинисати даљи правци реформе јавне управе, области и циљеви реформе, индикатори успјеха, начин праћења и спровођења стратегије, као и сва друга питања која су од значаја за процес реформе јавне управе за наведени период.

Које области обухвата реформа јавне управе?

Стратегијом реформе јавне управе 2016-2020. године коју је Влада донијела у јулу 2016. године, дефинисано је седам реформских циљева, односно области које се односе на јачање законитости рада органа државне управе, квалитетнију организацију државне управе, унапређење пружања услуга и успостављање система редовног мјерења задовољства грађана, јачање службеничког система уз успостављање мерит система запошљавања, квалитетније механизме планирања и координације јавних политика, али и кључних питања за развој локалних самоуправа у Црној Гори.

Ко је задужен за процес реформе јавне управе?

Активности реформе јавне управе координира Министарство јавне управе.

Када су у питању носиоци активности Стратегије реформе јавне управе 2016-2020, Министарство јавне управе било је носилац највећег броја – тридесет четири. Осим Министарства, Управа за кадрове је имала планираних десет активности, Генерални секретаријат Владе шест, те Центар за обуку у судству и државном тужилаштву једну, Министарство финансија шест, Министарство одрживог развоја и туризма једну, Заједница Општина Црне Горе двије, Агенција за слободан приступ информацијама једну.

На који начин ЕУ помаже реформу јавне управе?

Европска унија континуирано улаже у Црну Гору и највећи је донатор, а једна од кључних области поред владавине права и економских реформи, је реформа јавне управе. Одговорним радом и добрим резултатима у претходном периоду створени су предуслови да Европска комисија, прије свега, препозна, а затим и пружи и финансијску подршку процесу реформе јавне управе кроз секторску буџетску подршку.

Подршка реформи јавне управе у Црној Гори има за циљ да унаприједи капацитете државе у области јавне управе како би се постигли специфични циљеви програма који се поклапају са опредјелјенјем Владе да створи ефикасну, сервисно орјентисану и транспарентнију јавну управу.

Шта је секторска буџетска подршка?

Додатни подстицај и подршку спровођењу реформе јавне управе представља Финансијски споразум између Владе Црне Горе и Европске комисије о Годишњем акционом програму за Црну Гору за 2017. годину, дио ИИ који се односи на Секторску буџетску подршку.

Овај програм реализује се у оквиру сектора Демократија и управљање, а подразумијева финансијску подршку ЕУ у вриједности од 15 милиона еура, од чега 12 милиона еура директне буџетске подршке и 3 милиона еура техничке подршке.

До сада је посредством директне буџетске подршке исплаћено 6,1 милиона еура. Почетком децембра 2018. године исплаћена је прва фиксна транша за секторску буџетску подршку у износу од 4 милиона еура што представља додатни подстрек приликом реализације реформских активности у предстојећем периоду, а у децембру 2019. године 2,1 милиона еура.

У претходном периоду средствима ЕУ, посредством техничке подршке у оквиру програма Секторске буџетске подршке, подржане су активности које се односе на унапређење и доношење нових законских рјешења која представљају окосницу законодавног оквира у процесу реформе јавне управе, како у погледу стварања одрживе јавне управе са одговарајућим бројем запослених која ц́е бити у стању да одговори, како на потребе грађана и привреде, тако и на побољшање јавних услуга.

Средствима ЕУ подржан је и пројекат успостављања јединственог информационог система за електронску размјену података између државних регистара, што је резултирало успостављањем 12 кључних регистара између којих се врши размјена података (Централни регистар становништва, централни регистар привредних субјеката, Централни регистар пореских обавезника, регистар запослених/осигураника, регистар образовања, регистар казнене евиденције, регистар непокретности, регистар фонда здравства, регистар пензионог осигурања, регистар социјалног рада и старања). Ово представља основу за повећање броја електронских услуга и унапређење квалитета и приступачности јавних услуга, уз смањење или поједностављивање административних процедура, али и смањење трошкова за грађане и привреду.

Подршком је подстакнута и дигитална трансформација друштва и пружање електронских услуга на порталу еУправе. Такође, напори су уложени у области јачања механизама еДемократије и процеса јавних консултација приликом усвајања закона и стратегија, а покренут је и пројекат „Глас грађана - еПетиције“ којим је грађанима омогућено да са 3 000 потписа учествују у креирању јавних политика. Поред тога, покренут је портал отворених података дата.гов.ме.