Вујовић: Херцегновски зимски салон потврђује да култура није затворен систем

Херцегновски зимски салон потврђује да култура Црне Горе није затворен систем, већ отворено поље дијалога између генерација, различитих поетика, искуства и експеримента, као и да је простор у којем се индивидуални таленат сусреће са заједницом.

То је поручила министарка културе и медија др Тамара Вујовић на отварању 59. Херцегновског зимског салона, наводећи да је та манифестација континуитет идеје која траје од 1967. године.

„Основан 1967. године, у времену када се у Херцег Новом снажно обликовао ликовни идентитет захваљујући Умјетничкој школи, Салон је настао као продужетак једне педагошке и стваралачке енергије. Та школа је била простор формирања естетске свијести, мјесто гдје се учило да умјетност није украс стварности, него њен критички и стваралачки одговор“, навела је Вујовић.

Према њеним ријечима, Херцег Нови је, можда природније од многих других градова, изњедрио такву манифестацију.

„Град слојева и сусрета, град који живи на ивици копна и мора, увијек је био простор прелаза између култура и поетика. Овдје хоризонт никада није затворен, он стално подсјећа колико је умјетност отворен процес. Управо зато је Херцегновски зимски салон постао мјесто свједочења човјековог преиспитивања и надограђивања“, истакла је министарка.

Казала је да ова изложба под називом „(Не)припадање“, како је у каталогу истакнуто, не проматра (не)припадање као једноставну опозицију између укључености и искључености, већ као сложен, унутрашњи процес сталног помјерања.

„Умјетници окупљени на овогодишњем Салону полазе од искуства савременог човјека који више не живи у чврстим центрима, него у мрежи прелаза између простора, језика, култура и личних сјећања. Њихови радови не нуде коначне дефиниције идентитета, већ граде ситуације у којима се идентитет изнова испитује. Припадање се тако показује не као задато стање, него као чин, као свјесна одлука да се буде присутан, да се обликује простор у којем стојимо и да се у том простору преузме одговорност за властити израз“, навела је Вујовић.

Сматра да тема (не)припадања, која обиљежава ову изложбу, поставља једно од темељних питања савременог човјека: шта значи припадати?

„Да ли припадамо онда када се уклапамо у већ постојеће обрасце, или онда када стварамо властити израз? Тамо гдје су системи мишљења, класификације и теорије снажно присутни, човјек се често налази унутар мреже очекивања и норми. Логика стварности нуди објашњења, али ријетко нуди смисао. Она уређује, али не ослобађа“, рекла је Вујовић.

Истакла је да умјетност настаје управо у том процјепу.

„Она доводи у питање традиционалне законитости и чврсту подложност готовим теоријским оквирима, не зато да би негирала разум, него да би проширила простор могућег. Човјек је биће које је приморано да се суочи са оним несхватљивим у властитом постојању, са празнином, са сумњом, са унутрашњим раслојавањем. Управо кроз умјетност он успијева да изађе изван оквира које му намеће логика стварности, која је често ограничена и безнадежна у својој затворености“, казала је Вујовић.

У овим радовима, како је додала, видимо тај напор уздизања.

Поручила је да Херцегновски зимски салон 59 година потврђује да култура Црне Горе није затворен систем, већ отворено поље дијалога.

„Дијалог између генерација, између различитих поетика, између искуства и експеримента. То је простор у којем се индивидуални таленат сусреће са заједницом, а заједница добија прилику да се преиспита и обнови“, рекла је Вујовић.

Херцегновски зимски салон трајаће до краја марта у Градској галерији „Јосип Бепо Бенковић“, а своје радове представља 34 умјетника из Црне Горе и држава бивше Југославије.

Селектор овогодишњег салона је Давид Делибашић. Прва награда салона припала је Ратку Одаловићу за слику “Путник”, друга награда Марку Петровићу Његошу за скулптуру “Фоссил језгра”, док је добитница треће награде Лидија Никчевић за слику “Три стабла”.

Стручни жири чинили су: музејска педагошкиња Анита Шимић, сликар, Иван Ђуришић, кустоскиња и предсједница жирија, Шпела Страмшек.

Традиционално, Херцегновски зимски салон претходи званичном отварању Празника мимозе, који почиње за викенд.