Вујовић: Измјенама закона јачамо позоришну умјетност и кинематографију

Одбор за просвјету, науку, културу и спорт једногласно је подржао Предлог закона о измјенама и допунама Закона о позоришној дјелатности и Предлог закона о измјенама и допунама Закона о кинематографији, којима је предвиђено унапређење нормативног и институционалног оквира за развој позоришне умјетности и стварање ефикаснијег и стимулативнијег система развоја филмске индустрије у Црној Гори.

Министарка културе и медија др Тамара Вујовић је, говорећи о Предлогу закона о измјенама и допунама Закона о позоришној дјелатности на 43. сједници Одбора за просвјету, науку, културу и спорт, појаснила да је циљ нових рјешења унапређење нормативног и институционалног оквира за развој позоришне умјетности у Црној Гори.

Вујовић је навела да је потррба за измјенама проитекла из анализе досадасње примјене закона као и дијалога са представницима институција умјетницима и струцном јавносцу.

„Пракса је показала да постоје одређене нормативне непрецизности и недовољно разрађени институти који су отежавали ефикасно функционисање система, као и јасно разграничење надлежности унутар позоришних установа“, рекла је Вујовић.

Према њеним ријечима, предложеним измјенама јача се функционалност система, посебно у дијелу професионалне аутономије позоришта.

„Јасније су дефинисане умјетничке и репертоарске функције, као и односи између умјетничких и управљачких структура.Циљ нових законских рјешења је стварање стабилнијег, предвидивијег и професионално утемељеног оквира који ће омогућити несметан развој позоришне умјетности и унаприједити положај позоришних институција и умјетника“, казала је Вујовић.

Како је појаснила, кључне измјене односе се на прецизирање појединих појмова и израза у закону ради усклађивања са развојем савремене позоришне сцене, као и на могућност да народна позоришта, поред основне дјелатности, обављају и припрему и извођење балета и опере.

„Тиме се стварају предуслови за развој музичко-сценске умјетности и јача сарадња између установа културе“, додала је Вујовић.

Указала је да је Предлогом закона предвиђено и унапређење система управљања позориштима кроз јачање улоге позоришног савјета у процесу усвајања годишњег умјетничког плана са концепцијом и репертоаром, као и прецизније разграничење надлежности између директора и умјетничког директора, посебно у дијелу управљања буџетским средствима.

Вујовић је додала да је прописана и могућност образовања стручног савјета као савјетодавног умјетничког тијела, у циљу унапређења квалитета програма, умјетничке изврсности и стратешког развоја позоришног репертоара.

Такође, како је додала, уређен је поступак додјеле звања драмским умјетницима, како би се обезбиједила већа правна сигурност и уједначена пракса кроз обавезу доношења подзаконског акта за највиша звања у области позоришта – доајен и првак.

„Предложене измјене имају за циљ јачање професионалних стандарда, институционалне стабилности и умјетничког квалитета позоришне дјелатности, уз пуно уважавање јавног интереса“, поручила је Вујовић.

Говорећи о Предлогу закона о измјенама и допунама Закона о кинематографији, министарка је казала да је циљ тог актастварање ефикаснијег и стимулативнијег система развоја филмске индустрије у Црној Гори.

Како је истакла, измјене су резултат досадашње примјене закона, током које је уочена потреба за прецизирањем одређених рјешења, уклањањем административних препрека и усклађивањем са савременим европским праксама.

„Посебан акценат стављен је на унапређење домаће кинематографије и привлачење међународних филмских продукција“, рекла је Вујовић.

Појаснила је да се филм овим измјенама афирмише као област од јавног интереса, али и као значајан економски ресурс који доприноси запошљавању, развоју креативних индустрија, јачању локалних економија и међународној промоцији Црне Горе.

„Једна од кључних новина је прецизирање јавног интереса у области кинематографије. Умјесто досадашњег Националног програма развоја кинематографије уводи се План развоја кинематографије као средњорочни у програмско-оперативни документ који ће доносити Филмски центар Црне Горе у сарадњи са релевантним актерима из области кинематографије“, навела је Вујовић.

Указала је да се Предлогом закона прецизније дефинише домаће кинематографско дјело ради јаснијег разграничења између домаћих и копродукционих остварења, док се надлежност за издавање одобрења за инострана снимања преноси са Министарства културе и медија на Филмски центар Црне Горе.

„Циљ је уклањање административних баријера и убрзавање процедура за стране продуценте. Предвиђено је и увођење јединствене контакт тачке у свакој локалној самоуправи, односно особе задужене за пружање информација продуцентима о потребној документацији и процедурама“, казала је Вујовић.

Указала је да је међу најважнијим измјенама повећање подстицаја за филмске продукције са 25 на 30 одсто укупних оправданих трошкова, чиме се, како је појаснила, подстичу улагања и јача локална економија.

Говорећи о финансирању Филмског фонда Црне Горе, Вујовић је подсјетила да су обвезници издвајања средства јавни сервис у износу од 5 одсто укупног годишњег прихода оствареног од маркетинга, комерцијални емитери ( ТВ Вијести, ПРВА ТВ, НОВА М, АДРИА) са националном покривеношћу који издвајају 0,8% од оствареног годишњег прихода, оператори кабловске, сателитске и интернет дистрибуције, радио и телевизијског програма издвајају 2% од оствареног годишњег прихода, биоскопски приказивачи 3% од свакр продате биоскопске улазнице (Центри за културу Црнр Горе који имају биоскопе, Цинеплеxx, Хелада), оператори јавних комуникацијских мрежа (Црногорски Телеком, Теленор/ОНЕ, М-тел, Телемацх, Wимаx, Радио дифузни центар, Орион, АСП, као и пружаоци услуга изнајмљивања кинематографских дјела (Нетфлиx, ХБО) на захтјев, који би требало да издвајају 3% од оствареног годишњег прихода.

Вујовић је навела да оператори попут Црногорског Телекома, Оне Црна Гора, МТЕЛ-а и Телемацх-а издвајају 0,9 одсто прихода остварених од интернет услуга за Филмски фонд, истичући да се не ради о „двоструком опорезивању“, већ о доприносу развоју домаће кинематографије.

Према њеним ријечима, од 2018. до 2025. године обвезници издвајања средстава за Филмски фонд уплатили су око 4,5 милиона еура, док је заједно са буџетским средствима у истом периоду укупно око 10 милиона еура усмјерено на развој кинематографије у Црној Гори.

Министарка је казала и да глобалне платформе попут Нетфлиx-аи ХБО-а тренутно не издвајају средства у Црној Гори јер нијесу регистроване на домаћем тржишту, за разлику од појединих европских држава гдје таква пракса постоји.

Вујовић је оцијенила да улагање у домаћу кинематографију доприноси очувању домаћих прича и културног идентитета, подсјећајући да је посљедњих година повећан број домаћих филмских остварења, фестивалских награда и биоскопских пројекција широм Црне Горе.