Вујовић: Министарство културе и медија честита Дан позоришта свим поштоваоцима умјетности

Министарство културе и медија настоји да подстиче и развија позоришну дјелатност, како у институцијама тако и на независној сцени, али да би се адекватно одговорило савременим потребама позоришне продукције, неопходна су континуирана улагања у људске ресурсе, техничко-технолошки развој, модернизацију опреме.

То је поручила др Тамара Вујовић, министарка културе и медија, поводом 27.марта - Свјетског дана позоришта.

Традиционална порука Свјетског дана позоришта нас подсјећа да је умјетност кључни инструмент за спајање посебног и универзалног, наглашавајући богатство разноликости и јединство људског искуства. Стога, у име Министарства културе и медија Црне Горе, позивам све грађане да цијене и подржавају позориште као извор инспирације, разумијевања и мира у нашем друштву.

Буџети националних институција за позоришну дјелатност, Краљевско позороште Зетски дом и Црногорско народно позориште, се у континуитету повећавају, а продукциона и умјетничка политика која се води у овој дјелатности задовољава стандарде неопходне за њен успјешан развој.

Са друге стране, конкурсима за умјетничко ствараштво МКМ настоји афирмисати и ванинституциналну и алтернативну сцену, енергију независног духа, на којој се афирмишу млади позоришни ствараоци и обрађују савремене теме које провоцирају и покрећу. У том правцу је и МКМ је подржло напоре Зетског дома да у току мјесеца марта буде дом независне позоришне сцене.

Не треба заборавити допринос и активности центара за културу, који се труде да имају сопстевену продукцију и да организују гостовања других позоришта у својим градовима, али и гостују у цијелој Црној Гори, посебно у градовима на сјеверу.

Такође, иницијативе за оснивање позоришта у општинама треба да буду одлуке општина и заједнице у којима ће их министарство подржати.

Јубилеји Зетског дома и Никсићког позоришта указују на укоријењеност позоришног израза у тада младој држави.

Покренули смо процес унапређења постојећег Закона о позоришту, а са мојом администрацијом водим системски и стратешки приступ планирању културе који, између осталог, значи и више садржаја и већу доступност, и умрежавање са образовним институцијама, али и едукацију о значају културе за развој креативног и критичког мишљења. Али ни данас не заборавимо да је на нама одговорност да дјеци и младима омогућимо да што је више могуће искусе умјетност, културу.

Живјећи кроз умјетности, градимо мостове који превазилазе границе и стварамо бољу будућност за сваког грађанина, наводи се у поруци Вујовић.

Ове године, традиционалну поруку упутио је Јун Фосе, норвешки писац и драматург, добитник Нобелове награде за књижевност, који је између осталог поручио:

"Умјетност не чини то изједначавајући наше разлике и чинећи нас све истима, већ, напротив, показујући нам нешто што је другачије од нас, необично или страно. Сва добра умјетност садржи управо то: нешто страно, што не можемо у потпуности да разумијемо, а у неку руку, ипак и разумијемо. Она садржи, да тако кажемо, тајну. Нешто што нас фасцинира и гура преко наших граница, стварајући при томе изврсност коју сва умјетност мора да садржи у себи, али и до које мора да нас доведе", навео је Фосе.

"Не знам бољи начин да спојим супротности. То је супротан приступ насилним сукобима које пречесто виђамо у свијету, приступу који подлијеже деструктивном искушењу да уништи све страно, све што је јединствено и другачије, често користећи најокрутније изуме које нам технологија нуди", додао је он.

Нобеловац своју поруку закључује: "Спајајући посебно и универзално и изражавајући то у умјетности: не елиминишући њену специфичност већ је наглашавајући, допушта да оно што је страно и непознато јасно засија.

Рат и умјетност су супротности, баш као што су рат и мир супротности - једноставно је. Умјетност је мир.”