Непосредне реакције нису потребне кад надлежне институције поступају у оквиру закона

Непосредне јавне реакције Владе и Министарства културе и медија на емитовани садржај филма „Референдум – прича о измишљеној слободи“, нијесу потребне онда када надлежне институције поступају у оквиру законских овлашћења, поручила је министарка културе и медија, др Тамара Вујовић.

Она је, одговарајући на посланичко питање посланика Јевта Ераковића истакла да је држава не брани политичким саопштењима, већ институцијама које имају снагу, независност и законску обавезу да реагују, одлучују и штите грађанке и грађане Црне Горе у складу са европским стандардима, а да је Црна Гора схватила оно што препознају и многе демократије да дезинформационе кампање нијесу само медијски проблем, већ и безбједносни и демократски изазов који захтијева реакцију државе.

“Закони о медијима, које је предлажила Влада и ресорно Министарство, а усвојила Скупштина Црне Горе, усклађени су са европским стандардима и имају јасан циљ: да заштите грађане од говора мржње, подстицања националне нетрпељивости, дискриминације и других штетних медијских садржаја, уз пуно поштовање независности регулаторних тијела. Управо зато је важно да институције раде свој посао. Савјет Агенције за аудиовизуалне медијске услуге, као надлежни регулатор, реаговао је по службеној дужности и на сједници саопштио све што је у овом тренутку релевантно за јавност”, истакла је министарка.

Указала је да је Агенција за аудиовизуалне медијске услуге, поступајући у складу са чланом 15 и чланом 23 Закона о аудиовизуелним медијским услугама, донијела рјешења којима се емитерима ТВ Адриа и ТВ Прва изричу максималне новчане казне од по 10.000 еура због емитовања документарног филма „Референдум – прича о измишљеној слободи“.

“То је најважнија порука коју као друштво и држава можемо послати: да постоје јасна правила, да су институције одговорне за њихову примјену и да одлуке независних регулаторних тијела треба поштовати без политичког притиска. У таквом амбијенту, додатни јавни коментари извршне власти нијесу неопходни, јер би могли бити протумачени као политизација процеса и, по мом личном мишљењу, умањити значај одлуке независног регулаторног тијела”, поручила је Вујовић.

Сматра да су контекст и начин на који је питање постављено политички погрешни.

“Када се изнова инсистира на предвидљивим и већ много пута поновљеним наративима који друштво враћају у исте ровове подјела, легитимно је запитати се да ли је то заиста политика коју нудите грађанима или политичка инерција која је изгубила додир са савременим изазовима и реалним приоритетима црногорског друштва. Када се унапријед претпоставља да ћутање значи сагласност или недостатак храбрости, не тражи се одговор, већ потврда унапријед постављене политичке тезе”, навела је Вујовић.

Сматра да је јасно да ДПС своју политику и даље заснива на митолошкој одбрани нације и на борби за симболе.

“Међутим, та политичка битка је добијена 21. маја 2006. године: Црна Гора је независна држава, међународно призната и на прагу чланства у Европској унији. Једина могућа и суштинска промјена у међународно-правном и политичком статусу Црне Горе, након обнове независности, биће њено пуноправно чланство у Европској унији, на којем Влада и Министарство културе и медија активно раде као кључном стратешком и завршном циљу европских интеграција”, поручила је Вујовић одговарајући на питање Ераковића о референдуму.

Вујовић је јасно поручила да сматра "важним да одговорим јасно, одговорно и без подгријавања подјела, да осудјем овакве медијске садржаје и дијелим став из рјешења АМУ".

"Емисија ТВ Адриа није имала велику гледаност, и мислим да су грађани управо адекватно реаговали, игнорисали су и нису дали значај ово теми", јасна је Вујовић.

Даље је у излагању рекла да је “посебно проблематично када се легитимне демократске одлуке грађана и међународно признате политичке чињенице представљају кроз интерпретативне обрасце који релативизују њихову легитимност или доводе у питање право Црне Горе на самостално политичко одлучивање.

”Посебно је озбиљан дио који се односи на жене Цетиња, а који представља школски примјер бруталне стигматизације, мизогиније и историјског ревизионизма. Кроз потпуно неутемељене и доказима непоткријепљене инсинуације, женама Цетиња се колективно приписују морално компромитујуће везе са окупатором, чиме се не вријеђа само достојанство жена већ и антифашистичко наслеђе Црне Горе”, истакла је Вујовић.

Сматра да забрињава и што се овакви наративи интензивирају у периоду када Црна Гора улази у завршну фазу европских интеграција и припрема се за наредни изборни циклус.

“Управо зато Влада и Министарство културе и медија успостављају Националну мрежу за борбу против дезинформација и говора мржње, чији ће задатак бити да препознаје, анализира и јавно раскринкава дезинформације, говор мржње и манипулативне наративе, јачајући отпорност друштва на покушаје политичке и информационе манипулације, уз пуно поштовање слободе изражавања и највиших европских стандард”, истакла је Вујовић.

Она је подсјетила да је Влада на последњој сједници усвојила инофрмацији о добијању медјународних средства од УНЕСЦО-а за формирање Мреже, а да је на владином нивоу основано Координационо тијело за заштиту од страног информативног утицај, које у своју структуру укључује надлежности безбједносних, дипломатских и медијско-регулаторних институција

"Дезинформације нијесу само медијски проблем, већ безбједносни и демократски изазов", јасна је Вујовић.

Црна Гора не смије остати заробљена у идентитетским сукобима, већ мора јачати европске вриједности засноване на плурализму, чињеницама и одговорној јавној комуникацији, поручила је Вујовић, истичући да дезинформационе кампање представљају безбједносни и демократски изазов који захтијева системски одговор државе.

„Наш циљ је очување јавног простора у којем се чињенице провјеравају, а аргументи сучељавају. Зато ове садржаје треба читати критички“, поручила је Вујовић.

Према ријечима Вујовић, Црна Гора је схватила оно што препознају и многе демократије да дезинформационе кампање нијесу само медијски проблем, већ и безбједносни и демократски изазов који захтијева реакцију државе.

„Црна Гора не смије остати заробљена у идентитетским сукобима, већ треба да јача вриједности Европе, засноване на плурализму и чињеницама. У Црној Гори данас нема поражених, јер је наша будућност заједничка у породици европских народа“, истакла је Вујовић.

Она је поручила да та будућност подразумијева досљедну заштиту од говора мржње, али и од наратива који могу допринијети поларизацији друштва.

Вујовић је нагласила да грађани имају право на слободан приступ информацијама и увид у контроверзне и различите медијске садржаје, али да се то право не смије користити као параван за ширење пропаганде.

„Док слобода изражавања омогућава јавности да чује различите ставове, независни регулатор, Агенција, има законску обавезу да реагује. Ако могу себи да дозволим слободу да коментаришем став независног регулатора, у овом случају дијелим њихов суд“, казала је Вујовић.