Вујовић: Поштовање културног диверзита ствара државу задовољних грађана

Објављено: 14.12.2023. 13:40 Аутор: Министарство културе и медија

Нематеријална баштина доказ је културне разноликости и гарант одрживог развоја, а различитости и добра управа стварају државу задовољних грађана, који слободно могу испољавати и практиковати своје обичаје, навике и ритуале.

То је поручила министарка културе и медија, др Тамара Вујовић, на промоцији публикације "20 година Конвенције о заштити нематеријалне културне баштине" у издању Министарства, која је организована у Владином дому на Цетињу, подсјећајући да је до данас законом заштићено 20 нематеријалних културних добара, да је Управа за заштиту културних добара прихватила иницијативу за успостављање заштите за још 18 добара, а да је Бокешка морнарица због својих универзалних вриједности уписана на УНЕСЦО Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човјечанства.

"Нематеријална културна баштина обухвата предања, легенде, обичаје, инструменте, фолклор, гастрономију, различита удруживања грађана - све оно што чини нашу заједницу посебном", поручила је Вујовић.

Подсјетила је да је УНЕСЦО на Скупштини одржаној у Паризу 17. октобра 2003. године усвојио Конвенцију о заштити нематеријалне културне баштине, а да је Црна Гора исту усвојила 2009. године.

"А у периоду од 2010-2012. Црна Гора је донијела низ прописа којима се уређује област културне баштине. Први пут је уређена и област нематеријалне културне баштине доношењем Закона о заштити културних добара, то се уједно може и сматрати почетком формалне валоризације нематеријалне културне баштине Црне Горе", рекла је Вујовић.

Да су вриједности црногорскг нематеријалног насљеђа препознатљиве и на глобалном нивоу показује примјер Бокељске морнарице, која је 2021. године због универзалних вриједности уписана на УНЕСЦО Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човјечанства као прво нематеријално културно добро Црне Горе.

Важно је истаћи да кандидатура за упис на УНЕСЦО листу представља крајњи корак у заштити и валоризацији нематеријалног културног добра. Прије тога, неопходно је препознати нематеријална добра адекватно их заштитити и валоризовати на националном нивоу, поручила је Вујовић.

"Док листамо странице ове публикације, свејдоци смо разноврсности и богатства нематеријалне баштине Црне Горе - од традиционалних вјештина и заната, усмених предања, обичаја и легенди, али и извођачких вјештина који су до данашњих дана задржали аутентичност. Чувајући на тај начин срж нашег идентитета, мултиетничност и мултикултуралност, највеће вриједности нашег друштва" објаснила је Вујовић.

Узимајући у обзир важност нематеријалне баштине као доказа културне разноликости и гаранта одрживог развоја, ова публикација представља доказ посвећености овог ресора и Владе Црне Горе прије свега у поштовању међународних конвенција, али нас и обавезује да дамо пуни допринос у очувању и промоцији наше нематеријалне баштине .

Вујовић је захвалила свима који су допринијели стварању ове публикације, посебно Директорату за културну баштину, стручњацима у институцијама цултуре И невцладиним организацијама који се у свом свакодневном раду баве заштитом културне баштине, ентузијастима и чуварима/носиоцима нематеријалне баштине, онима који се старају да нематеријална културна баштина буде живо наслеђе, и да се неко труди да одржи традицију живом.

"Уживајмо заједно, и будимо поносни на Црну Гору и њене слободне и креативне људе" закључила је Вујовић

Добрила Влаховић, генерална директорица Директората за културну баштину, и ауторка публикације, нагласила је да ова публикација није само хроника богатства и разноликости црногорске нематеријалне културне баштине, већ и "доказ односа и посвећености Министарства и Директората у очувању и унапређивању стања наше нематеријалне баштине, али и њеној промоцији".

''Ово је друга публикација у овој години чији је изводјач Министарство културе и медија, што потврђује нашу опредијељеност у поштовању и примјени међународних стандарда", истакла је Влаховић.

Она је нагласила да овим приступом показујемо да смо дио глобалне заједнице која примјењује Конвенцију, која омогућава заједницама широм свијета да очувају свој културни идентитет и аутентичност, чиме се спрјечава губитак традиција посебно услед глобализације.

У склопу догађаја одржан је панел о нематеријалном насљеђу Црне Горе, у којем су учествовали Денис Вукашиновић, представник Бокељске морнарице, Нада Радовић, чувар вјештине израде Добротске чипке, и Марко Брновић, чија породица његује традицију израде чунова на Скадарском језеру.

У оквиру промоције представљени су производи традиционалних вјештина и заната заштићених као национална или локална културна добра Црне Горе, а изведено је "Предање о Пави и Ахмету", из књиге Вранешка легенда, аутора Веселина Коњевића, Црногорски оро у изведби КУД "Његош" и пјевања уз гусле "Суђење сердару Шћепану Радојевићу" у изведби гуслара Милана Марковића.

Током програма приказан је видео материјал о нематеријалним добрима, након чега је услиједио и свечани коктел.

Бројним гостима из политичлог и друштвеног живота који су на Цетињу присуствивали догађају, МКМ је поклонило издања које су у току претходних година штампале установе културе из области музичке, позоришне, архивске, филмске, музејске и других дјелатности.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?