Вујовић: Темељи за јачање друштва граде се кроз активно прихватање разноликости и промовисање инклузивности

Темељи за јачање друштва у цјелини граде се кроз активно прихватање разноликости и промовисање инклузивности, а на јавним функционерима је да теже дијалогу, прихвате различите перспективе и буду отворени за конструктивну критику.

То је саопштила министарка културе и медија др Тамара Вујовић на догађају који је организовао Центар за истраживачко новинарство Црне Горе у оквиру међународног пројекта Мрежа за извјештавање о различитости.

Вујовић сматра да је на јавним функционерима посебна одговорност у сузбијању говора мржње, јер они нису само појединци у јавном простору, већ носиоци јавне ријечи и имају моћ да утичу на ставове и понашање шире јавности.

“У том контексту, није довољно само препознати проблем - ми морамо активно дјеловати. То захтијева не само храброст да се суочимо са изазовима, већ и дубоку спремност да прихватимо различите перспективе и да будемо отворени за конструктивну критику. Нарочито важно је да не игноришемо или одбацимо мишљења која се разликују од наших, већ да тежимо ка дијалогу и континуираном напретку. Само кроз овакав приступ можемо изградити заједницу која је истински инклузивна, која почива на принципима поштовања и уважавања различитости”, јасна је Вујовић.

“Кеирали Фонд за медијски плурализам, како би се кроз овај механизам промовисали различити садржаји којима скрећемо пажњу јавности на различите теме од општег друштвеног интереса, на рањиве групе.”, подсјетила је Вујовић.

Новим законским нормама ћемо креирати политике и мјере које ће значајно допринијети борби протов говора мржње, додала је Вујовић и посебно истакла креирање нове линије посвећене овој теми у оквиру Фонда за медијски плурализам.

Нагласила је и да се Медијском стратегијом, која садржи 104 мјере снажно подстиче принцип слободе изражавања и осигурава амбијент за професионално и слободно новинарство.

“Стратегијом је предвиђено формирање Мреже за борбу против говора мржње, онлине узнемиравања и дезинформација. Задатак мреже ће бити евидентирање случајева говора мржње, онлајн насиља и дезинформација, као и вођење базе података о томе из којих извора се најчешће и у континуитету шири говор мржње и дезинформације, као и вођење СОС линије за помоћ жртвама онлајн насиља и говора мржње, дефинисања говора мржње као кривичног дјела, успостављања сарадње са глобалним интернетским компанијама и друштвеним мрежама са циљем дефинисања одговорности за пласирање информација на овим каналима”, појаснила је Вујовић.

Новина у Закону о медијима нормира да, како је рекла, хитан судски поступак због говора мржње путем медија може инцирати и онај ко је мета говора мржње, а не само државни тужилац. “Наравно, посебну пажњу обраћамо на медијску писменост, којој је посвећено чак 15 мјера у Акционом плану за спровођење Медијске Стратегије. Све ово је допринос администрације коју предводим томе да превазиђемо границе политичких или идеолошких подјела и да препознамо заједнички циљ: изградњу друштва у којем сваки појединац може да се осјећа уваженим и прихваћеним”, рекла је Вујовић.

Указала је да смо се у посљедњих неколико мјесеци суочили са случајевима у медијима који су се тицали наводног говора мржње или подстрекивања на нападе који су изазвали снажну реакцију у јавности.

“Као што као друштво не смијемо толерисати говор мржње, тако не смијемо допустити да границе слободе изражавања буду смањене испод оних којима је то законом јасно, и то као изузетак, прописано. Зато је на тужилаштву и судству да врло пажљиво примјењују законе. Слобода мисли и изражавања је фундаментални принцип сваког слободног друштва И основни услов за приступање Црне Горе Европској унији. А за свако друштво износити другачији став је не само допуштено него и благотворно. С друге стране, недопустиво је новинаре застрашивати кривичним пријавама како би их ућуткали”, казала је Вујовић.