Заједнички приступ, солидарност и дипломатија једино рјешење за ублажавање кризе

Савјетник предсједника Владе за вањску политику Ђорђе Радуловић учествовао је данас на ВИИ Регионалном форуму Уније за Медитеран (УзМ) који се одржава у Барселони.

На догађају чији су домаћини министар вањских послова, ЕУ и сарадње Краљевине Шпаније Хозе Мануел Албарес, у сарадњи са копредсједавајућим УзМ - високим представником ЕУ за вањску политику и безбједност и потпредсједником Европске комисије Жозепом Борељом и потпредсједником Владе и министром за вањске послове и исељенике Хашемитске Краљевине Јордан Ајманом Сафадијем, присуствовали су представници 42 државе чланице Уније за Медитеран (ЕУ, Блиски исток, Сјеверна Африка), међу којима и министри вањских послова Словеније, Малте, Монака, Луксембурга, Бугарске, Сјеверне Македоније, Босне и Херцеговине, Палестине, Португала, као и комесар ЕУ за  проширење и сусједску политику Оливер Вархељи.

На Форуму је поручено да је сарадња и партнерство ЕУ са њеним јужним сусједима од посебног значаја за суочавање са глобалним посљедицама руске инвазије на Украјину. На тој линији, истакнут је, између осталог, значај заједничког рада на рјешавању економских питања, осмишљавању енергетске политике и стварању већих могућности за младе.

Током овогодишњег Форума усвојена је Декларација о приступању Сјеверне Македоније Унији за Медитеран, на чему је Радуловић честитао савезничкој и пријатељској држави.

На тему посљедица руске агресије на Украјину, Радуловић је казао позиција Црне Горе од почетка инвазије јасна и недвосмислена, као и да једино заједничким приступом, солидарношћу, дијалогом и  дипломатијом можемо радити на ублажавању посљедица кризе. Наводећи да рат у Украјини представља једно од највећих хуманитарних криза у свијету по броју људи који су избјегли или расељени, Радуловић је истакао да је Црна Гора угостила највећи број држављана Украјине у региону, углавном жена и дјеце.

Говорећи на тему енергетике, Радуловић је навео да је Црна Гора као чланица Енергетске заједнице достигла добар ниво припремљености у овој области, те да не зависи од руске нафте и гаса. Истакао је да је потребно наставити рад на изналажењу рјешења која ће одговорити енергетским потребама Црне Горе. На тој линији, поздравио је недавно најављену подршку Европске комисије од милијарду еура за државе Западног Балкана која је намијењена ублажавању посљедица енергетске кризе.

Када је ријеч о спрјечавању поремећаја у ланцима снабдијевања, подсјетио је да су Црна Гора, Албанија и Италија у септембру потписале Меморандум о успостављању Плавих трака, како би се побољшао поморски саобраћај у региону Јадранског мора, на начин што ће приближити регион Европској унији.

Суочени са новом геополитичком ситуацијом, оцијенио је да би млади могли имати значајну улогу у помирењу, те да би њиховим активним учешћем могао да се заустави одлив мозгова, што представља велики изазов за регион.

Радуловић је поздравио иницијативу именовања Пријестонице Медитерана, наводећи да је Црна Гора као дио медитеранске породице спремна активно да учествује у промоцији насљеђа градова и међусобног разумијевања. На тој линији казао је да је Европска комисија прихватила апликацију Црне Горе за проглашење Будве за европску пријестоницу културе за 2028. годину.