Жижић: ППЦГ 2023- 2024 – путоказ нашег двогодишњег рада на путу ка ЕУ

„Програмом приступања Црне Горе Европској унији 2023- 2024. имамо јасан путоказ шта желимо да урадимо у двогодишњем периоду како бисмо се приближили чланству у ЕУ. Изради овог документа смо приступили веома одговорно и посвећено. Влада Црне Горе и све институције које су задужене за спровођење обавеза у конкретним преговарачким поглављима су одлучне да започете реформе приведемо крају и да их реализујемо на најбољи могући начин“, казала је државна секретрака у Министарству европских послова Милена Жижић на округлом столу поводом израде Нацрта тог документа.

„Овај свеобухватни документ, који је резултат посвећеног рада Министарства европских послова и чланова преговарачке структуре који су на документу радили претходних мјесеци, пружа детаљан преглед обавеза и динамике њихове реализације, али и представља ефикасан механизам за праћење спровођења реформи, посебно у дијелу усклађивања домаћих прописа са правном тековином ЕУ, али и планирања административних капацитета неопходних за ефикасно и квалитетно испуњавање задатака на европском путу“, казала је Жижић.

Она је казала да се, приликом израде документа водило рачуна о компатибилности са програмом рада Владе, препорукама ЕК из посљедњег Извјештаја за Црну Гору, као и обавезама које воде испуњавању завршних мјерила за преговарачка поглавља.

 „Двогодишњим Нацртом програма приступања Црне Горе Европској унији планирано је око 534 обавеза, од чега 109 у стратешком и 425 у дијелу законодавног оквира. У 2023. смо планирали утврђивање 308 закона, а у 2024. години 117 закона. Када је ријеч о стратешком дијелу, у 2023. је предвиђено усвајање 90 стратегија, а у 2024. години 19“, казала је Жижић. Додала је да је, према пристиглим подацима, у дијелу административних капацитета, планирано 884 запошљавања за период од двије године, а од тога 493 у 2023, а 391 у 2024.

Како је појаснила, највише обавеза у стратегијском дијелу, планирано је у у поглављима  23 - Правосуђе и темељна права; 20 - Предузетништво и индустријска политика; 28  - Заштита потрошача и здравља. Кад је ријеч о законодавном дијелу, највећи број закона и подзаконских аката је планиран у поглављима 1 - Слобода кретања робе; 14 - Саобраћајна политика; и 12 - Безбједност хране, ветеринарство и фитосанитарни надзор.

Скуп, на којем су учествовали чланови преговарачке структуре представници невладиних организација, је био прилика за размјену мишљења, односно консултације у циљу што квалитетније финализације овог стратешког документа.

Представници цивилног сектора, имали су питања и коментаре у вези са планираним обавезама у поглављима 6. Привредно право, гдје су представници струковног удружења указали на важност већег степена укључености струке у област рачуновођства и ревизије; у поглављу 26. Образовање и култура, у дијелу Предлога закона о високом образовању и измјенама и допунама Општег закона о образовању и васпитању; као и у оквиру поглавља 19. Социјална политика и запошљавање, у погледу примјене промоције једнакости особа с инвалидитетом, доношења Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању лица са инвалидитетом, као и функционисања Савјета за права особа са инвалидитетом.

Размијењена су мишљења и изнијете сугестије у правцу унапређења политика у области занатства у поглављу 3. Право оснивања предузећа и слобода пружања услуга, гдје су представници цивилног сектора указали на потребу унапређења положаја занатлија и додатну промоцију занатства, као и на потребу за оснивањем коморе медицинских сестара и бабица.

На скупу су разматране и обавезе из поглавља 10. Информатичко друштво и медији; и 23. Правосуђе и темељна права, у дијелу Закона о измјенама и допунама Закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу и Закона о лустрацији, као и о утврђивању сета медијских закона и медијске стратегије.

Учесници округлог стола су разговарали и о раду преговарачке структуре и сагласили се о потреби за унапређењем рада радних група и већим учешћем заинтересованих струковних и невладиних удружења у изради законских и стратегијских докумената.

Оцијењено је да су консултације добра прилика да се, кроз дијалог, заједнички дође до квалитетног стратешког документа.