Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Зоонозе и болести које се преносе храном у порасту, али још увијек испод нивоа прије пандемије

Објављено: 26.12.2022. 14:00 Аутор: УБХВФП

ЕФСА (Европска агенција за безбједност хране)и ЕЦДЦ (Европски центар за превенцију и контролу болести) су објавиле годишњи извјештај ЕУ Оне Хеалтх о зоонозама за 2021. годину у коме је забиљежен је пораст пријављених случајева зооноза и болести које се преносе храном у поређењу са претходном годином, али је број случајева још увијек знатно мањи у односу на период прије пандемије (више информација на линку: хттпс://www.ефса.еуропа.еу/ен/ефсајоурнал/пуб/7666).

Смањен број пријављених случајева и болести у поређењу са годинама прије пандемије је вјероватно повезан са мјерама контроле против ЦОВИД-19, које су још увијек биле на снази и током 2021. године.

Међутим, у односу на период прије пандемије било је више случајева јерсиниозе и листериозе.

Салмонелла спп. је била најчешћи узрок болести које се преносе храном и чинила је 19,3% (773) од укупног броја пријављених случајева. Болести које се преносе храном разликују се од осталих пријављених случајева болести по томе што су то догађаји код којих најмање двије особе оболе са истим симптомима, а притом су конзумираили исту контаминирану храну. Најчешћи извори избијања салмонелозе била су јаја, производи од јаја и “мјешовита храна”, односно оброци састављени од различитих састојака.

Број случајева болести узрокованих бактеријом Листериа моноцyтогенес (23) највећи је икада забиљежен. То би могло бити повезано с повећаном употребом техника секвенционирања цијелог генома, које научницима омогућује боље откривање и дефинисање појаве болести (више информација на линку: хттпс://www.ефса.еуропа.еу/ен/топицс/топиц/молецулар-тyпинг).

Извјештај покрива све пријављене случајеве зооноза, који нијесу нужно повезани са избијањем болести.
Кампилобактериоза је и даље најчешће пријављивана зооноза, а број пријављених случајева се повећао на 127.840 у поређењу са 120.946 у 2020. години. Пилетина и ћуретина су били најчешћи извор појаве болести. Салмонелоза је била друга најчешће пријављена зоонотска болест, која је захватила 60.050 људи у поређењу са 52.702 у 2020. години. Сљедеће најчешће пријављене болести биле су јерсиниоза (6.789 случајева), инфекције узроковане Е. цоли која производи шигатоксин (6.084 случаја) и листериоза (2.183 случаја) .

Поред овога, у извјештају су укључени и подаци о туберкулози преживара (Мyцобацтериум бовис/цапрае), бруцелози (Бруцелла), трихинели  (Трицхинелла), ехинококусу (Ецхиноцоццус), токсикоплазмози (Тоxопласма гондии), бјеснилу, Q грозници, болестима узрокованим вирусом Западног Нила и туларемији.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?