Уводно излагање министра економије др Владимира Каварића на В економској конференцији Југоисточне Европе – Берлин, 15. јун 2011.

Поштовани домаћини, уважени гости

Црна Гора је постала држава кандидат за чланство у ЕУ, што представља суштински корак у интеграционом процесу и признање и потврду уложених напора Владе на остварењу свеоубухватних реформи друштва. Једно од значајних постигнућа наше државе је и либерализација визног режима са ЕУ – корак који је прибилижио црногорске грађане Европи, омогућио слободу кретања, отворио могућности за унапређење економске и политичке сарадње, стицање нових знања, слободну размјену идеја, информација. Такође, успјешно је реализован пројекат емисије еуро обвезница који је представљао ’’први излазак’’ Црне Горе на међународно тржиште капитала и потврду да инвеститори имају повјерења у јавне финансије и наш економски систем. Покренут је низ структурних реформи по чијем броју предњачимо у региону. Захваљујући спроведеним унутрашњим реформама и испуњавању обавеза из Партнерства за мир, прешли смо у нову фазу процеса атлантских интеграција и прикључили се Акционом плану за чланство – МАП.
Црна Гора није дио еуро зоне, али користи бенефите заједничке валуте и заједничког тржишта. Наш највећи спољнотрговниски партнер је Европска Унија. Зато имамо и заједничке економске интересе, а то је у првом реду очување фискалне и финансијске стабилности. Црна Гора ће допринијети европској економској стабилности тако што неће бити једна у низу земаља са проблемима који захтијевају помоћ наднационалних институција.
Црна Гора је данас тржишна економија на самом крају транзиције. У посљедњим годинама прије кризе привредни раст је био виши од свих земаља у региону, а бруто домаћи производ по глави становника је премашио све државе у окружењу, изузев Хрватске.
Због велике зависности од иностраних извора финансирања, свјетска економска криза погодила је и црногорску економију. Предузели смо одлучне антикризне мјере које су ублажиле неповољне ефекте и омогућиле очување економске стабилности и животног стандарда.
Економија Црне Горе се опоравља и у својим виталним секторима биљежи оживљавање. Стабилизацију економских прилика и перспективе економског раста препознали су Европска комисија и Међународни монетарни фонд. Имајући у виду јачину економске кризе ово није мало достигнуће. У наредном двогодишњем периоду реално је очекивати да ће црногорска економија расти око 2,5% у 2011. години и 4% у 2012. години.
Црногорска економија има потенцијал да оствари дугорочни економски раст у наредним декадама у просјеку од 5% годишње. Остварењем овако високих стопа раста Црна Гора би се убрзано приближила просјеку нивоа развијености чланица Европске Уније. За остваривање високих стопа економског раста у континуитету и у дугом року потребно је наставити са значајним економским реформама, прије свега, кроз смањење буџетске потрошње и уз капиталне издатке који ће омогућити веће инвестирање у инфраструктурне пројекте. Остварење овако зацртаних фискалних циљева ће ојачати повјерење међународне инвестиционе заједнице.
Динамичан приватни сектор, са компанијама које инвестирају, које отварају нова радна мјеста и повећавају конкурентност, промовише раст и шири могућности за смањење сиромаштва. Са добрим бизнис правилима мање је сиве економије, а више оних који су спремни да преузму ризик и инвестирају. Регулаторном реформом створили смо основе за развој предузетништва, отварање и развој малих и средњих предузећа, нове инвестиције, нова запошљавања у приватном сектору, све у правцу смањивања бизнис баријера.
Мале економије морају остати отворене и флексибилне како би одговориле промјенљивим економским околностима. Инвеститори су препознали да су кључни сектори економије у којима Црна Гора има компаративне географске и друге, за локацију везане предности: енергетика, туризам, саобраћај и транзит. Развојем ових сектора Црна Гора би убрзала економски раст и истовремено допринијела смањењу регионалних разлика
Црна Гора је, током протеклих година, направила значајне помаке у развоју туризма, унапређивању енергетске ефикасности уз све веће ослањање на обновљиве изворе енергије. Јачамо капацитете у области пољопривреде, руралног развоја, безбједности хране, рибарства, шумарства и водопривреде, како би наставили процес усклађивања са европским законодавством.
У области саобраћаја, најважнији пројекат је аутопут између Бара и Бољара. Ријеч је о пројекту који није значајан само у контексту транзитног промета, већ чак и више у контексту унутрашње инфраструктурне интеграције територије Црне Горе.
Велики инфраструктурни пројекти, пројекти приватизације и јавно-приватних партнерстава, у кратком року треба да утичу на раст инвестиција, агрегатне тражње, запослености и продуктивности.
Да резимирам: Црна Гора је за кратко вријеме стекла завидну међународну репутацију. Влада ће наставити са остваривањем стратешких спољнополитичких приоритета, који су добро постављени. Зато ћемо и даље водити спољну политику у складу са потребама унутрашњег развоја и реалним могућностима, полазећи од државних интереса и геостратешког положаја, како би што квалитетније остварили кључне циљеве – чланство у НАТО и у Европској Унији. Предуслов за то је политика добросусједства и регионална сарадња. И кроз билатералну сарадњу и кроз бројне регионалне иницијативе, афирмисаћемо Црну Гору као земљу која даје допринос стабилности Западног Балкана. Чињеница је да немамо отворених питања са сусједима, да смо препознати као мултиетничка оаза и политички и социјално стабилна земља и инвестиционо и туристички привлачна дестинација, отворена за регионална и шира повезивања у свим сферама привреде и друштва.

Хвала на пажњи