Министар економије др Владимир Каварић у интервјуу за Агенцију МИНА, 10.12.2011.

1. Да ли ће на Министарској конференцији 17. децембра бити потписан документ о приступању Црне Горе Свјетској трговинској организацији?
Преостала нам је само формална церемонија пријема. 17. децембра у Женеви. Црна Гора је досадашним ангажовањем доказала да јој је мјесто у најеминентнијој глобалној породици слободне трговине. Ово је још једна потврда наше отворености и спремности да послујемо по принципима развијеног свијета и то у релативно кратком року, ако се има у виду да је Словенија преговарала седам година а Русија 18 за пријем у СТО…
Подсјетићу да је Црна Гора је преговоре за чланство у Свјетску трговинску организацију (СТО) почела децембра 2004. године, када је Влада поднијела Захтјев за самостално приступање Генералном секретаријату СТО-а. У процесу приступања, водили смо мултилатералне преговори, на састанцима Радне групе за приступање Црне Горе СТО-у, као и билатералне преговоре са заинтересованим чланицама Организације.
Закључење преговора са Украјином било је неопходан предуслов за наставак процедура за пријем Црне Горе у СТО, јер су ти преговори представљали посљедње отворено питање цјелокупног процеса приступања. Почели су децембра 2008. године, а закључени су 18. новембра 2011. године, истовременим потписивањем Споразума о слободној трговини (ФТА) и билатералног споразума у контексту приступања Црне Горе СТО-у.


2. Шта за Црну Гору, са међународног аспекта, значи учлањење у Свјетску трговинску организацију? Да ли ће то подићи углед државе код страних инвеститора?
Отвореност је основно цивилизацијско достигнуће глобалних процеса, међу којима је СТО најзначајније. Значај отворености су сагледале и велике економије, Америка, Кина а сада и Русија, док је за мале економије као што је Црна Гора, отвореност од суштинског значаја. За нашу државу, чланство у СТО је један од најважнијих корака интеграције земље у модерне међународне економске токове.
Искуство је показало да су основне предности чланства рјешавање спорова на конструктиван начин, систем заснован на правилима, смањени трошкови живота, већи избор роба и услуга и њихов бољи квалитет, раст спољнотрговинске размјене. У пракси, то значи побољшање квалитета живота наших грађана јер у условима отворености можете да производите и трошите више него у »аутистичним« економијама.
Чланство у СТО је и један од неопходних предуслова за чланство у ЕУ.
Пријемом Црне Горе у ову организацију, наша држава шаље још један позитиван сигнал страним инвеститорима о поштовању међународно прихваћених правила пословања, што ће за њих представљати додатан подстицај. Инвеститори све више доживљавају нашу државу као мјесто одакле имају јефтин приступ глобалном тржишту, сада и чланством у СТО а и раније, кроз споразуме о слободној трговини са ЕУ, са ЦЕФТА земљама, Турском. Такође, потписани су и са Украјином и земљама ЕФТА-е, а у завршној фази су преговори за закључивање ФТА са Русијом, Бјелорусијом и Казахстаном. У трговини са овим земљама примјењује се висок ниво либерализације, а чини око 90 одсто укупне робне размјене Црне Горе са иностранством. Све су то компаративне предности на спољном плану које, поред унутрашњих напора на смањењу бизнис баријера, нашу државу чине конкурентном у глобалној тржишној утакмици.


3. Шта чланство значи за црногорске извознике? Да ли су они довољно конкурентни да би могли да извозе на страна тржишта?
У условима глобалне трговине, компаративне предности долазе до изражаја. Ништа се не дешава само по себи али су на овај начин потрвђени напори Владе Црне Горе да обезбиједи нашим привредницима исте стартне позиције које имају све чланице СТО-а. Наша бавеза је да омогућимо равноправан третман наших предузећа у иностранству било да се ради о извозу роба или услуга, а њихова конкурентност највише зависи од њих самих и њихових капацитета за такмичење на ширем тржишту. Мислим да првенствено морају водити рачуна о повећавању конкурентности својих производа на домаћем да би могли размишљати о ширем тржишту. Неки су то благовремено препознали па већ имамо препознатљиве црногорске фирме на регионалном, а и ширем тржишту.
Имплементација СТО Споразума обезбјеђује раст тржишних могућности за све чланице. У том смислу, црногорски извозници ће бити у могућности да пласирају своје прозводе на тржишта чланица по унапријед утврђеним условима, а исто ће важити и за извознике чланица. СТО не представља систем »слободне трговине«, већ систем правила која промовишу отворену и коректну конкуренцију. То значи обавезу функционисања по принципу недискриминаторног трговинског система, којим су прописана права и обавезе свих чланица ове организације. У оквиру СТО свака земља има гаранцију да ће њени извозници бити третирани по тачно утврђеним правилима на тржиштима других земаља.
Сматрам да се потписивањем споразума о слободној трговини (ФТА) и придруживањем Црне Горе СТО-у отвара могућност за привлачење инвестиција у Црну Гору кроз отварање тржишта за извоз робе из Црне Горе на територији читаве Европе без плаћања царине. Истовремено, то је јасан сигнал да се у Црној Гори примјењују општеприхваћена правила СТО-а. која нуде препознатљивост пословања свим чланицама СТОа, којих ће након 17 децембра бити 157.