Саопштење за јавност поводом одржане 27. сједнице Националног савјета за одрживи развој и климатске промјене

Данас је одржана 27. сједница Националног савјета за одрживи развој и климатске промјене којом је предсједавао предсједник Филип Вујановић.

На сједници су размотрена питања од значаја за спровођење политике одрживог развоја Црне Горе као што су: Нацрт Детаљног просторног плана за Термоелектрану у Пљевљима, Нацрт Националне стратегије интегралног управљања обалним подручјем Црне Горе, Нацрт Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја 2014-2020, као и концепт Националне стратегије у области климатских промјена до 2030. године. Такође, размотрени су и усвојени предлози за измјене и допуне Одлуке о образовању Националног савјета у циљу даљег јачања његових капацитета.


На данашној сједници Националног савјета Нацрт Детаљног просторног плана Термоелектране у Пљевљима (ДПП) са Извјештајем о стратешкој процјени утицаја на животну средину размотрен је као питање од приоритетног значаја за економски развој општине Пљевља. Позитивним је оцијењен приступ сходно коме су планска решења заснована на анализи и оцјени могућих технолошких решења, те избору оптималних у складу са ЕУ Референтним документом о најбоље доступним техникама за велика индустријска постројења на сагоријевање. Исказано је очекивање да ће тако постављен плански концепт омогућити не само привредни раст, већ и рјешавање горућих еколошких проблема у Општини. У том смислу оцијењена је неопходном изградња другог блока Термоелектране у Пљевљима и топлификација Пљеваља што ће обезбиједити бољи квалитет живота у Пљеваљима, али и значајно побољшање социјалног амбијента.

Национални савјет је оцијенио да Национална стратегија интегралног управљања обалним подручјем Црне Горе представља стратешки оквир којим се омогућава интеграција просторних, заштитних и развојних рјешења и успостављају инструменти и оперативна рјешења за спровођење приоритетних циљева и мјера од значаја за одрживи развој обалног подручја Црне Горе. С тим у вези препоручено је да се ова упути Влади Црне Горе на усвајање. Национални савјет је подржао успостављање Координационог механизма за интегрално управљање обалним подручјем у циљу јачања институционалних капацитета за одржив развој обалног подручја Црне Горе. У том контексту позитивним је оцијењен и предлог да у оквиру Координационог механизма Национални савјет убудуће дјелује као Национални савјет за одрживи развој, климатске промјене и интегрално управљање обалним подручјем.

Национални савјет је размотрио Нацрт Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја 2014-2020. Подржано је опредјељење да се овим стратешким документом дефинишу циљеви, приоритети и пут развоја пољопривреде и руралних подручја у контексту приоритета у процесу приступања Црне Горе Европској Унији. Посебно је акцентован значај документа као мјерила за отварање преговора у поглављу 11, те са аспекта хармонизације националног законодавтсва и институционалног оквира са правном тековином ЕУ у области пољопривреде и руралног развоја. Међу најзначајнијим се издвајају предлози од значаја за снажење подршке пољопривредним произвођачима, синергију пољопривреде и туризма у оквирима руралног развоја, као и увезивање мјера одрживог руралног развоја и очувања животне средине, те предузимање одговарајућих мјера адаптације пољопривреде на климатске промјене. Посебно је оцијењено да се је уз Стратегију неопходно припремити Акциони план којим ће се детаљно планирати усаглашавање црногорске политике са Заједничком пољопривредном политиком (ЗПП) ЕУ у периоду 2014-2020.

Национални савјет је размотрио и подржао концепт Националне стратегије у области климатских промјена до 2030. године у оквиру које ће, између осталог, бити дата пројекција гасова са ефектом стаклене баште, планиране мјере митигације, дате пројекције нискокарбонског развоја, а у одређеном опсегу и мјере за ублажавање утицаја климатских промјена. Поред евидентног негативног утицаја на екосистеме и животну средину у ширем контексту и здравље човјека, посебно је наглашена сложеност утицаја климатских промјена на секторе туризма и пољопривреде. Зато је предложено да у оквиру Стратегије климатских промјена, посебну пажњу треба посветити јачању система прилагођавања на промјене климе.

Питање управљања отпадом у Црној Гори је једна од приоритетних тема Националног савјета. Зато је размотрен Предлог извјештаја о спровођењу Државног плана управљања отпадом у 2013. години. Оцијењено је да нијесу остварени задовољавајући резултати у реализацији Државног плана обзитом на и даље изражене проблеми као што су: недовољна покривеност услугама сакупљања отпада, незадовољавајући прогрес у контексту изградње објеката и постројења за управљање отпадом, као и неадекватни резултати по питању рециклаже и успостављања посебних токова отпада. И поред напретка у унапрјеђивању законског оквира доношењем значајног броја подзаконских аката, имплементација Закона о управљану отпадом и даље није довољно ефикасна. У том смислу нарочито је приоритетно појачати инспекцијски надзор не само надлежних инспекцијских органа на државном нивоу, већ и на нивоу локалних самоуправа. Указано је на значај санације и рекултивације депонија које су до сада коришчене за одлагање комуналног отпада. Посебно је наглашен значај текућих активности у оквиру сарадње са Свјетском банком по питању санације локација на којим је одлаган индустријски отпад. Наглашен је значај посебне анализе изградње спалионица отпада као еколошки најприхватљивијег модела управљања отпадом.

У овој години посебан изазов представљаће учешће у преговорима на међународном нивоу о развојној агенди послије 2015. године. Указано је на значај активности које треба предузети у циљу адекватне презентације развојних приоритета Црне Горе у преговорима о финансирању одрживог развоја под окриљем Уједињених нација. Значајан улазни елемент представљају резултати консултација о развоју псолије 2015. године које је спровео УНДП и који индицирају очекивања грађана Црне Горе.


Сједница је завршена у 15,15 х.