- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Саопштење: ИИ дан Конференције о националном бренд...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење: ИИ дан Конференције о националном брендирању: Издвојени бројни потенцијали
Објављено: 20.09.2017. • 23:48 Аутор: м
Мост на Ђурђевића Тари, као један од највећих и најљепших објеката ове врсте у Европи и шире, може бити значајан елемент националног бренда, закључено је другог дана ИВ Конференције о националном брендрању која се одржава у Колашину.
Дванаест општина и двије организације представиле су другог дана Конференције све потенцијале за које сматрају да могу постати дио националног бренда Црне Горе.
Три црногорске општине, и то Пљевља, Жабљак и Мојковац, предложиле су, поред осталих потенцијала, да мост на Ђурђевића Тари има све предуслове да постане препознатљив дио бренда државе Црне Горе.
Представљајући потенцијале Пљеваља, менаџерка Општине Емина Салиховић казала је да су Пљевља град који представља раскршће између запада и истока, хришћанства и ислама, што му даје посебну специфичност.„Тамбура и Пљеваљски тамбураши, Милет башта, пљеваљске рукописне књиге, Гиманзија, Музеј хумора и сатире и наравно, мост на Тари, само су неки од пљеваљских ресурса који могу бити дио националног бренда. Незаобилазно је поменути Пљеваљски сир, чијом производњом се бави чак 4.000 домаћинстава, а дневно се произведе око 5 и по тона“, казала је Салиховић.
Општина Мојковац је као најзначајније потенцијале за процес националног брендирања, осим моста на Тари и њеног канјона, препознала средњовјековни град Брсково, Сињајевину као будући регионални парк природе, еко и етно кампови и насеља.
Дурмиторски сир прљо, дурмитоски кајмак и дурмиторска јагњетина, мед кромпир и пршута препознати су као квалитетни гастро брендови у општини Жабљак.
„Ту је и културно-историјско насљеђе: стећци (надгробни споменици), средњовјековни град Пиритор и музички инструмент чобанске двојенице. Од природних потенцијала издвајамо Црно језеро са прашумом Млински поток, ледник Дебели намет и Ледену пећину“, казала је директорица Туристичке организације Жабљак Вања Крговић Шаровић.
За Главни град, најзначајнији потенцијал Подгорице је археолошко налазиште Дукља из првог вијека нове ере.
„За ово налазиште је Туристичка организација у оквиру пројекта прекограничне сарадње који се финансира из ИПА фондова већ обезбиједила одређена средства за даљу туристичку валоризацију. Осим тога, ту су и археолошки локалитети Медун и Музеј 'Марка Миљанова', као и археолошко налазиште 'Златица'“, казала је Нина Пајовић из Туристичке организације Подгорице.
Дворски комплекс Крушевац, Сахат кула, мост на Саставцима као најстарији мост у Подгорици, национални парк Скадарско језеро, као и два ледничка језера – Букумирско и Рикавачко, имају значајан потенцијал да буду дио бренда државе. Од компанија наведена је „13.јул Плантаже“ са највећим виноградарским комплексом у једној цјелини у Европи и винским подрумом Шипчаник, а из области спорта издвајамо ЖРК Будућност који је најтрофејнији црногорски клуб.
Општина Даниловград је, према ријечима савјетника предсједника Општине Светозара Домазетовића, већ препознатљив по повољном пословном амбијенту.
„Производња здраве хране је стратешки приоритет, а богатство општине Даниловград су још и архитектонско-грађевински камен, који отвара широке могућности за бављење бизнисом, запошљавање и извоз, манастир Острог као духовни светионик Балкана, Умјетничка колонија, као и ријека Зета“, казао је Домазетовић.
Општина Тиват, како је казао професор Бојан Јоксимовић, највише је урадила у погледу развоја бренда града. То је први град у Црној Гори који је кренуо у процес брендирања.
„Припремљена је Стратегија, изабран визуелни идентитет. Кључне вриједности које дефинишу Тиват као заједницу су разноврсност и отвореност", казао је Јоксмовић, који је предсједник Одбора директора Бранд Неw Тиват.
Ђурђеви ступови, манастир Шудикова, манифестација шлауфијада, Тхундер фест – фестивал електронске музике, берански корзо као центар свих дешавања у Беранама, дјечији позоришни фестивал Лимско срце, као и традиционално јело јардум као важне потенцијале препознала је Општина Беране.
За Будву то су, између осталог, Стари град, Свети Стефан, Будва Град театар, хотел Сплендид и манастир Стањевићи.
Канјон Невидио најврједнији је потенцијал општине Шавник, за Херцег Нови то су Празник мимозе, Луштица, стари град, Вила Галеб (Титова вила), манастир Савина, планина Оријен. Цетиње је као највеће потенцијале издвојио историјско језгро Цетиње, Црногорски ликовни салон „13. Новембар“, КУД „Његош“, РК „Ловћен“ и ФК „Ловћен“.
За представнике Котора читав град може бити национални бренд. „Бренд мора бити јединствен, непоновљив, аутентичан, различит и постојан. Такав је Котор. Налази се у једном од најљпших залива у свијету, има 650 споменика културе, 107.000 артефаката. Котор је град културе, умјетности и поморства“, казала је потпредсједница Општине Љиљана Поповић Мошков.
Институт за биологију мора узгој шкољки и каменица препознаје као важан потенцијал за процес националног брендирања, док су за Регионалну развојну агенцију Бјеласица, Комови, Проклетије то национални и регионални паркови и ботаничке баште, глечерска језера, сеоски туризам и катуни.
ИВ Конференција о националном брендирању, коју организује Министарство економије, а финансира њемачка фондација „Ханс Зајдел“, окупља представнике бројних црногорских општина и неколико министарстава, као и организација из области туризма, културе и привредног развоја.
КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ
МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ
Везани чланци:
Извјештај о спроведеној јавној расправи
05.03.2026. Да ли вам је садржај ове странице био од користи?