- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Интервју генералног директора за индустрију и пред...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју генералног директора за индустрију и предузетништво Горана Николића
Објављено: 06.11.2017. • 16:01 Аутор: Министарство економије
Министарство економије интензивно ради на припреми Предлога закона о привредним друштвима на чији нацрт, иако је јавна расправа формално завршена, коментари још увијек пристижу. У Министарству су веома задовољни одзивом привреде са којом, како кажу, о овом закону разговарају више од годину, а све са циљем креирања набољег могућег законоског рјешења.
Генерални директор за индустрију и предузетништво у Министарству економије Горан Николић казао је у разговору за Портал Аналитика да ће нацрт, прије него што буде просљеђен Влади на разматрање, бити послати и Европској комисији на мишљење."Јавна расправа је предложени текст додатно унаприједила, с обзиром на чињеницу да нам је стгло нешто више од 310 коментара од 20 привредних субјеката и удружења", навео је он.
АНАЛИТИКА: Јавна расправа о Нацрту Закона о привредним друштвима трајала је 80, умјесто уобичајених 40 дана. Колико коментара, примједби и сугестија је стигло на нацрт закона и од колико привредних субјеката?
НИКОЛИЋ: Јако смо задовољни одзивом привреде када је овај законски акт у питању. Тачно је да је јавна расправа трајала пуних 80 дана, али смо ми и прије ње интензивно разговарали са привредницима како би у сам нацрт инкорпорирали оно што су њихове сугестије. Током израде нацрта закона имали смо у виду све оно на што су привредници указивали као на проблем и то смо покушали уградити у текст нацрта, ако није у супротности са неким другом законима и легислативом ЕУ.
Дакле, нацрт је прије јавне расправе био у великој мјери усаглашен са захтјевима привреде, а јавна расправа је предложени текст додатно унаприједила, с обзиром на чињеницу да нам је стгло нешто више од 310 коментара од 20 привредних субјеката и удружења.Имајући у виду да се ради о једном од најважнијих системских закона, а свакако најзначајнијем закону за пословање привредних друштава, јако је важно што је привреда препознала шансу да кроз изношење својих ставова и искустава, дā конкретан допринос у креирању закона.
АНАЛИТИКА: На шта се коментари углавном односе?
НИКОЛИЋ: Коментари се углавном односе на новине у закону, а прије свега на увођење дводомног система и независних директора. Такође, имајући у виду да се сада детаљније разрађује друштво са ограниченом одговорношћу (ДОО), велики број коментара се тиче чланова који се односе на овај дио закона, а прије свега Скупштину као обавезни орган ДОО. Друштво од јавног интереса је, такође, изазвало велики број коментара, као и обавезност ДОО која имају статус друштва од јавног интереса, или спадају у велика друштва, да морају имати структуру органа управљања, односно структуру чланова органа управљања акционарских друштава ако имају статус друштава од јавног интереса.
АНАЛИТИКА: У фази сте обраде пристиглих коментара. Да ли већ сада можете рећи у којој мјери ће сугестије привреде бити прихваћене?
НИКОЛИЋ: И прије почетка јавне расправе смо имали коментаре од привредних удружења, гдје бих посебно похвалио активно учешће Привредне коморе Црне Горе, која је била и члан радне групе, и Америчке привредне коморе, чије коментаре и сугестије смо већином већ укључили у Нацрт закона. На основу тога, можемо рећи да ће вели број коментара пристиглих током јавне расправе и након ње бити уврштен у Предлог закона о привредним друштвима.Важно је напоменути да простим усвајањем коментара добијених од привреде ми не завршавамо наш посао. Кључна компонента рада након израде закона биће да се обезбиједи да све групе које су на било који начин укључене у имплементацију буду обучене или информисане. Неке од тих активности, посебно у вези са едукацијом јавности, ће бити у координацији са Привредном комором и другим удружењима, као и путем других канала информисања у склопу реформи.
АНАЛИТИКА: Које су најзначајније новине у новом закону?
НИКОЛИЋ: Најзначајнија новина је увођење тзв. дводомног система управљања, што је и пракса већине земаља ЕУ. У садашњем закону не постоје одредбе о прекограничном спајању, што је логична посљедица чињенице да је прекогранично спајање заправо осмишљено као концепт разраде јединственог тржишта ЕУ. Тако да ће одређена правила која се односе на прекогранично спајање бити нова у црногорском привредном окружењу и усклађивање у том смислу је представљало изазов приликом писања новог закона.Та правила укључују: поједностављена правила о прекограничном спајању путем преузимања од стране друштва које посједује све акције друштва које је предмет преузимања, темељно испитивање легалности прекограничног спајања, као и учешће запослених. Размотриле су се злоупотребе оснивача друштва са ограниченом одговорношћу или директора и покушало се законом дефинисати могућности за санкционисање ових злоупотреба.Додатна вриједност закона ће бити и то што су уврштене препоруке ЕУ које нијесу обавезујуће, али које ће знатно побољшати закон. Материја, односно правна тековина привредних друштава Европске уније обухвата бројне директиве гдје су садржана правила о оснивању, регистрацији, подјели акционарских друштава, домаћим и прекограничним спајањима, преузимању акционарских друштава, правима акционара, повезивање регистара, захтјевима у погледу капитала и захтјевима за транспарентношћу пословања.
Сегмент права привредних друштава обухвата и препоруке о политици накнада за директоре котираних акционарских друштава, те препоруке о улози независних директора и чланова надзорног одбора котираних друштава, као и комисија одбора ових друштава. Ове препоруке, за разлику од директива, нијесу формално обавезујуће за државе чланице, али представљају пожељна регулаторна рјешења одређених односа у областима која регулишу.
АНАЛИТИКА: Када ћете сачинити Предлог закона и послати Влади на усвајање?
НИКОЛИЋ: Сад нам престоји рад на корекцији Нацрта закона, у коме ће се уврстити све сугестије које смо прихватили кроз јавну расправу и онда се закон шаље према Секретаријату за законодавство на усклађивање.Након тога нас чека слање Европској комисији и провјера усклађености Предлога закона са директивама ЕУ. Имајући у виду обимност директива са којима се закон усклађивао нико не може са сигурношћу да каже кад ћемо добити одговор од Европске комисије. Тек након тога се Предлог закона шаље Влади на усвајање.
Синиша ГОРАНОВИЋ
Везани чланци:
Извјештај о спроведеној јавној расправи
05.03.2026. Да ли вам је садржај ове странице био од користи?