Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.

Архива

Интервју министарке Секулић за НД "Вијести"

Објављено: 10.11.2017. • 16:45 Аутор: Министарство економије

Основни модел плаћања акција, предвиђен уговором са А2А, подразумијева исплату 250 милиона еура у седам једнаких годишњих рата. Уговор омогућава и неколико подваријанти, али коначна одлука о њиховој евентуалној примјени још није донесена", казала је у интервјуу "Вијестима" министарка економије Драгица Секулић.

Када ће Влада почети са исплатом власничког улога А2А у Електропривреди и на који начин планирате то да урадите у ратама или одједном уз одређени дисконт?

Крајњи рок за исплату најмање једне седмине, првог у низу уговореног износа, је мај 2018. године и Влада ће до поменутог рока размотрити све расположиве опције. Коначна одлука биће у потпуности заснована на закону и поштовању договора двију стране утврђених акионарским уговором из августа прошле године, а у најбољем интересу црногорског енергетског сектора.

Има ли бојазни за црногорски банкарски систем у случају да цјелокупан износ са рачуна ЕПЦГ у Првој и осталим банкама буде једнократно исплаћен за акције А2А и колико је уопште реалан тај сценарио?

Влада се врло одговорно односи према овом питању и користи расположиво вријеме како би донијела најбољу могућу одлуку. Дакле, нема мјеста исхитреним одлукама јер морамо пажљиво направити анализу сваког од могућих сценарија. До сада су у медијима на разне, често и погрешне начине тумачени и интерпретирани ставови Владе када је откуп акција А2А у питању и већ сада чујемо критике, а да коначна одлука није донесена. Дозволите да размотримо могућности које имамо, јер исплатити 35 милиона или преко 200 милиона у једној години апсолутно није исто. У другој варијанти оптерећење на буџет би било 6 пута веће и та опција мора бити помно анализирана како не бисмо имали било какве негативне посљедице такве одлуке. Дакле, у овом тренутку не отписујем, нити фаворизујем било коју опцију, само одговорно кажем да анализирамо све могућности и тврдим да одлука о начину откупа акција А2А не смије ни на који а начин да поремети ста* билност нашег буџета, нити развојни потенцијал ЕПЦГ.

Како гледате на тврдње аналитичара и представника НВО сектора да ИИ блок ТЕ Пљевља неће бити грађен након верификације Паришког споразума?

Ја бих на ово питање одговорила питањем: Да ли мислите да би Влада усвојила, а парламент верификовао документ који се коси са њеним кључним политикама и приоритетима из области енергетике и заштите животне средине? Да ли мислите да се свјетска политика у овим областима усаглашава са приоритетима Владе, или смо ми у обавези да наше пројекте усагласимо са међународним захтјевима?

Да не остављам дилему у одговорима: пратимо, поштујемо и константно се усклађујемо са оним што су европски захтјеви, а Паришки споразум јесте један од корака које као чланица Енергетске заједнице и будућа чланица ЕУ морамо направити. Наши постојећи планови и стратегије, као и пројекти које реализујемо, нису у супротности са поменутим стандардима. Паришки споразум не искључује, нити забрањује потписницама, које су махом чланице ЕУ, валоризацију термо потенцијала, већ само захтијева употребу таквих технологија које ће негативне утицаје ТЕ свести на минимум. Реализација новог производног објекта у Пљевљима ће дати свој конкретан допринос у заједничкој борби против негативног утицаја климатских промјена тиме што ће постепено елиминисати негативан утицај постојећег начина валоризације угља и радити по највишим европским стандардима када је у питању заштита животне средине. Самим, тим, усвајање Закона о потврђивању Паришког споразума исказ је одговорног односа наше државе према животној средини и покушај, макар и скромног доприноса глобалним напорима за очување животне средине.

Зашто још нема црногорских нафтних резерви и зашто се стало са реализацијом тог пројекта?

Формирање стратешких резерви нафте је наша обавеза као чланице Енергетске заједнице и кандидата за приступање ЕУ, посебно имајући у виду да је ово један од услова за затварање поглавља 15 Енергетика.

Додатно, сигурно снабдијевање нафтним дериватима је питање националне сигурности и друштвено одговорног понашања за које морамо створити све потребне предуслове, без обзира на међународно преузете обавезе. Нацрт закона о снабдијевању нафтним дериватима у случају поремећаја у снабдијевању је у припреми. Није се стало са процедуром, већ смо вршили одређене измјене у тексту Закона које тренутно међуресорно усаглашавамо.

Очекујем да ће документ врло брзо ући у владину процедуру, након чега ће ићи и на разматрање у парламенту.

Да ли имате информацију због чега Електропривреда мимо свих задатих рокова и даље крије од акционара и шире јавности процјену вриједности акција пијеваљског Рудника угља? Да ли је Вама позната процијењена вриједност коју је утврдио ангажовани консултант ЕПЦГ?

Дефинитвно не можемо рећи да се ради о било каквом скривању информација. Напротив, до сада су прелиминарни документи добијени од Деллоита детаљно анаизирани у Електропривреди. Сматрам да је рок за израду Студије био доста кратак, јер је Рудник угља прилично комплексна компанија, али свакако да је најважније да добијемо квалитетан документ, и поред мањег пролонгирања рока. Дакле, према информацијама које Министарство економије има, Студија оправданости улагања и процјена предузећа Рудник угља Пљевља је у завршној фази, након интензивне размјене потребних докумената и информација. Када поменути документ буде завршен, свакако да ће бити представљен надлежним структурама на упознавање.

М. МИЛОШЕВИЋ

Интервју министарке Секулић за НД "Вијести"

Везани чланци:

Извјештај о спроведеној јавној расправи

Nik Gjeloshaj састао се са британском амбасадорком у Црној Гори, Дон Мекен

Регистар занатлија почиње са радом 1. марта 2026. године

МЕР припремило Предлог закона о измјенама и допунама Закона о заштити конкуренције