Интервју министра финансија Дарка Радуновића у дневном листу "Побједа" објављеном 31. децембра 2017. године

Рестриктивна калкулација Министарства финансија показује да це повећање стопе ПДВ-а са 19 на 21 одсто од 1. јануара цијене повећати 0,9 одсто. Свјетска банка има оптимистицкију прогнозу која подразумијева једнократни просјечни раст од пола процента, казао је у интервјуу Побједи министар финансија Дарко Радуновиц и нагласио да је заблуда да се повећање стопе ПДВ-а линеарно пројектује на раст цијена. До једнократног раста цијена це доћи, али ће то бити знатно мање од два одсто, колико је повећан ПДВ. Не треба заборавити да се од 1. јануара повећава само виша стопа овог пореза. Непромијењена остаје нижа од седам одсто која се примјењује код основних намирница са доминантним утицајем на цијену потрошацке корпе. Вођени социјалном одговорношћу, задржали смо принцип ниже и више стопе ПДВ-а, иако се у свијету, због административне комплексности, прелази на јединствену стопу ПДВ-а за сву робу и услуге казао је министар.

РАДУНОВИЦ: Изворно, раст буџетских прихода мора потицати од раста економије. Због тога је економска политика Владе усмјерена на стимулацију улагања, првенствено у базне привредне секторе и у развој предузетништва. Ово опредјељење мора бити праћено фискалном дисциплином и ширењем базе пореских обвезника, као и рационалном и добро избалансираном буџетском потрошњом. По свим овим факторима и параметрима имамо конкретне планове и очекивања. Уколико се ти планови премаше, природно је да размотримо амортизовање, па и укидање неких мјера финансијске консолидације. Лично, чак и уз пословичну опрезност, вјерујем да ће та тема ускоро бити на дневном реду, ако сви релевантни субјекти буду потпуно посвећени имплементацији актуелног плана, првенствено у односу на санацију буџетског дефицита и на смањење јавног дуга.

РАДУНОВИЦ: Као и друге државе и Црна Гора има озбиљан проблем сиве економије, дакле и обавезу да се тој појави супротстави и да је минимизује, превентивним, али и репресивним механизмима. Јавности је познато да је, у циљу минимизовања неформалног тржишта, формирана Комисија за сузбијање сиве економије. Она је препознала тржиште дуванских производа као посебно сензитивно када је ријеч о нелегалном промету И покренула активности за строжије санкционисање прекршилаца, укључујући кривично гоњење и одузимање лиценци. Стално анализирамо амбијенталне услове да бисмо открили и елиминисали системске слабости које омогућавају ову појаву. У том смислу, сигуран сам да актуелне промјене акцизне политике неће значајније утицати на ниво нелегалног промета роба. Што се тиче борбе против сиве економије, за наредну годину планирамо велики пројекат електронске фискализације, којим ћемо успоставити контролу над свим новчаним трансакцијама у промету робе и услуга, укључујући безготовинска и готовинска плаћања. Успостављањем таквог функционалног надзора над укупним прометом стварају се услови за огроман напредак у ефикасности пореских контрола.

РАДУНОВИЦ: Пошто настојим да се, као професионалац, бавим искључиво чињеницама, нећу улазити у анализу политикантских мотива за паушалну и неутемељену атрибуцију опозиције, каква је и ова у Вашем питању. А чињенице су очигледне. Доступни подаци за девет мјесеци 2017. године показују да је економија расла пореалној стопи од 4,5 одсто, пола процента више од Владине пројекције од средине године, што је једна од највиших стопа у Европи. Буџетске приходе смо у односу на 2016. повећали за 93 милиона еура, што је 28,4 милиона више и од нашег плана, који су многи квалификовали као сувише оптимистичан. Истовремено, буџетска потрошња повећана је за 130 милиона еура усљед повећаних издатака за капитални буџет, док је текућа буџетска потрошња смањена за 63,8 милиона, што је утицало да се дефицит буџета смањи за 1,9 одсто. Поправили смо имиџ код обје реномиране агенције за утврђивање кредитног рејтинга, обезбиједили буџетску подршку Свјетске банке у форми гаранције од 80 милиона еура, интензивирали сарадњу са ММФ-ом и осталим важним финансијским институцијама. По свему, јасно је да је Влада водила економску и фискалну политику врло одговорно и балансирано. 

РАДУНОВИЦ: Веома пажљиво смо радили на плану консолидације. У контексту актуелних параметара и фактора које можемо предвидјети, чини ми се да ће план као цјелина морати да остане какав јесте и у наредној години. Изузетно је важно да се његовим спровођењем осигура фискална стабилност. Важно је и да сви грађани разумију због чега ово радимо и да, независно од својих политичких ставова, подрже ове напоре јер су циљеви консолидације независни од политичких опција. Ове мјере су, дакле, неопходне ако желимо убрзани развој, повећану конкурентност економије, динамичнији раст и бољи стандард. Не сумњам да сви грађани то очекују. С друге стране, план консолидације и његова примјена је предмет сталних анализа и мониторинга. Кад год се укаже простор могуће оптимизације, ми га разматрамо. Тако смо, недавно, сагледавали могућности смањења доприноса на зараде, односно повећања минималне зараде. Резултати су показали да се, претходно, мора проширити база обвезника са тржишта рада, да не би био угрожен пројектовани ниво прихода по овом основу. 

РАДУНОВИЦ: Након пажљивих и свеобухватних анализа, ове године смо дефинисали прави смјер ка пуној стабилности и одрживости система јавних финансија и формулисали га Фискалном стратегијом. Показало се да је у питању кредибилан и ефикасан план, који је већ дао добре резултате, па са његовом реализацијом настављамо у 2018. Јавне финансије за наредну годину смо пројектовали полазећи од два постулата - даља подршка економском развоју и повећању конкурентности економије, уз наставак финансијске консолидације. У односу на буџетску потрошњу, фокусираћемо се на подршку здравству, науци и образовању, даљу оптимизацију социјалних фондова, односно њихово усмјеравање ка онима којима је ова подршка најпотребнија. Планирани сценарио це првенствено зависити од динамике реализације инвестиционих пројеката, који имају кључан утицај на убрзање раста. Не мањи значај има и успјешност мјера финансијске консолидације. При томе, треба бити свјестан фактора на које не можемо утицати. Наиме, економски системи малих држава попут Црне Горе изложени су утицајима глобалних економских и других кретања на међународној сцени, која се тешко могу предвидјети. У таквим околностима ми морамо да будемо максимално посвећени повећању отпорности и аутономности наше економије и фискалног система. 

РАДУНОВИЦ: Тачно, у наредне три године нам стижу на наплату значајне транше дуга по основу еурообвезница И дугорочних кредита. Управо у том смислу је значајно што смо успјели да од Свјетске банке добијемо гаранцијску подршку буџету, коју можемо користити као основ за рефинансирање тих обавеза, без значајнијег раста апсолутног износа дуга. Очекујемо да ће, управо због ових финансијских доспјеца и капиталних инвестиционих издатака, у 2018. години јавни дуг достићи свој максимум од 67,4 одсто БДП-а, да би затим кренуло опадање, тако да у 2020. буде 60,5 одсто. Тај проценат је, практично, на нивоу критеријума ЕУ из Мастрихта по којима ниво јавног дуга не треба да прелази 60 одсто БДП-а. Ако се имају у виду актуелна макроекономска кретања и очекивани раст БДП-а, ниво стабилности државних финансија који смо успјели да достигнемо, реално је да ћемо већ 2018. И 2020. имати опипљиво смањење буџетског дефицита, а 2020. суфицит у буџету.

Мира ПОПОВИЦМИЛОВИЦ

РАДУНОВИЦ: Израда стратегије је у финалној фази и треба да буде усвојена до краја марта 2018. У припреми стратегије користили смо консултантску помоћ експерата Свјетске банке. Техничка мисија ММФ-а је оцијенила да смо одабрали концепт и рјешења која гарантују квалитет документа. Стратегија ће садржати оптималне одговоре на сва критична питања сервисирања обавеза и механизме за успостављање силазне путање јавног дуга. Нацрт програма економских реформи је урађен и Влада га је подржала, па је упућен на јавну расправу. Програм је кључни стратешки докуменат земље за макроекономско и фискално програмирање за период 2018-2020, а садржи и агенду структурних реформи, важних за отклањање препрека привредног раста и за јачање конкурентности земље. Осим интерног значаја, програм представља најважнији докуменат Црне Горе у економском дијелу дијалога о приступању ЕУ. У том смислу битна је чињеница да смо уважили препоруке Европске комисије. Ових дана се очекује студија Делоита за Монтенегро ерлајнз.

РАДУНОВИЦ: Студија треба да сагледа све аспекте дугорочне одрживости Монтенегро ерлајнза, који је од изузетног значаја за туризам и привреду. Због тог значаја и комплексности пословно-финансијске ситуације у овој компанији, за израду студије је ангажована компетентна консултантска кућа. Ових дана очекујемо презентацију и примопредају студије. лако у јавности има доста критика, значај компаније, очигледно, није оставио простор за неки индолентнији приступ Владе овом проблему. Увјерен сам да има пуно оправдања за то што је Влада уложила велике напоре и средства да се МА сачува. Према петогодишњем пословном плану фирме, који је урадио извршни менаџмент, а усвојио одбор директора, одрживост компаније није упитна ако се ријеши проблем акумулираних дугова. У том случају МА би од примаоца државне помоци могао да постане нето давалац буџету, уз уредно сервисирање обавеза према Аеродромима Црне Горе, контроли летјења и добављачима. Влада не жели да држава тривијално преузме дуг, вец хоће јасну и дугорочну визију будућности компаније и модалитете пословања који подразумијевају да се нови "минуси" и проблеми овог нивоа неће поновити. Исплата плата, пензија и социјале сигурна.

РАДУНОВИЦ: Без дилеме, плате, пензије и социјална давања су приоритет. Сасвим је извјесно да ћемо обезбиједити њихово уредно сервисирање. Буџет за 2018. је и пројектован тако да ове обавезе буду гарантоване, али и да се осигурају све остале функције државе, укључујући финансијске обавезе и подршкупривредним процесима који генеришу нова радна мјеста. За 2018. смо планирали раст пензија од три одсто. плате у јавном сектору ће бити на овогодишњем нивоу, уз ванредно награђивање запослених у здравству и просвјети, који остваре изузетне резултате. Програми социјалне заштите су проширени, а кроз редефинисање основног пакета социјалних давања, обезбиједили смо и конкретна повећања, уз праведнију расподјелу и квалитетнију идентификацију најрањивијих категорија прималаца. Сами се можемо изборити са изазовима.

РАДУНОВИЦ: И Свјетска банка и ММФ су стратешки партнери Црне Горе са којима имамо интензивну сарадњу. Са Свјетском банком се не ради само о оперативним финансијским аранжманима. Бројни су пројекти на којима радимо заједно, уз значајну стручну и техничку подршку експертских тимова ових институција. Непроцјењива нам је надзорна и стручна помоћ ММФ-а у домену пореске и политике управљања дугом, као и узајамне консултације о јавним финансијама. Влада, за сада, процјењује да нема потребе за формалним станд-бy или сличним финансијским аранжманом са ММФ-ом. Можда је то необично с обзиром да готово све земље региона периодично закључују такве аранжмане, али вјерујемо да се, уз примјерену дисциплину, можемо самостално изборити са актуелним економским изазовима.