Интервју министарке Секулић дневном листу Побједа

СЕКУЛИЋ: Раскид са чешком компанијом Шкода Праха донио је потпуно нови приступ реализацији овог пројекта, али наш суштински и стратешки циљ остаје исти: Црној Гори је потребан нови, већи производни објекат, али јој је потребан и постојећи блок ТЕ Пљевља у свом пуном капацитету. Први кораци након прекида сарадње са Шкодом Праха су већ направљени – ЕПЦГ је расписала нови тендер за отворени поступак јавне набавке за израду Идејног пројекта еколошке реконструкције постојећег блока, али и кренула у коначно формулсање предлога алтернативног рјешења за изградњу новог производног објекта у Пљевљима, које ће Влади доставити до краја овог мјесеца. Дакле, радимо на еколошкој реконструкцији блока И како би најкраћем року, а то су наредне три године, град Пљевља био топлификован и имао термоелектрану која ће радити по свим еколошким стандардима, а Црна Гора стабилан извор енергије који ће радити још 20 година. То значи да ће нови производни објекат радити паралелно са постојећим блоком и бити гарант сигурности снабдијевања и стабилности нашег електроенергетског система.

ПОБЈЕДА: Да ли ће до краја ове године бити завршен енергетски кабл до Италије?

СЕКУЛИЋ: Како ЦГЕС и Терна раде у складу са планираним роковима, крај ове године је оптимални термин за завршетак овог комплексног и значајног пројекта. Реализује се фазно, а завршетак трафостанице и далековода до Чева планиран је за другу половину ове године. Изградња кабла подразумијева грађевински захтјевну инфраструктуру на нашој територији. Само далековод од Ластве до Пљеваља је дуг око 194 километра и има 670 стубова и дио је трансбалканског коридора који ће спојити Црну Гору, Србију и Румунију, како би се обезбиједило спајање тржишта Западног Балкана са Западном Европом.

ПОБЈЕДА: Да ли сте задовољни радом жељезаре, КАП-а и Рудника боксита након стечаја?

СЕКУЛИЋ: Жељезара Тошчелик, КАП и Рудници боксита данас послују самостално, не траже помоћ од државе и редовно плаћају порез. Дакле, из компанија које не би могле опстати да није било државне помоћи, захваљујући добрим приватним инвестицијама претвориле су се у компаније које доносе приходе држави. У прилог наведеном довољно је рећи да су у прошлој години у структури извоза доминирали алуминијум и боксити, а производња у рударству је повећана 147 посто. Бројке, дакле, потврђују да су ове три компаније стале на своје ноге и да можемо очекивати веће инвестиције у овим секторима, што значи и веће запошљавање и веће приходе држави.

ПОБЈЕДА: Да ли ће се у 2018. наставити са подршком привреди? Какви су ефекти те подршке били у 2017?

СЕКУЛИЋ: Министарство економије ће наставити реализацију програма подршке привредницима, и то у већој мјери него лани. Буџетом за ову годину опредијељено је два милиона еура за ту намјену, стоје пола милиона више него у 2017. То значи да смо појединачне буџете сваког програма повећали за 50 до 100 посто, вођени прошлогодишњим интересовањем привредника и одличном искоришћеношћу буџета сваког од њих. Лани смо подржали 60 предузећа, а ове године очекујем да ће их бити више. Наставићемо Бизнис караван и посјетити преосталих девет општина у којима није било у прошлој години. Независно од тог пројекта, Министарство економије увијек је на располагању привредницима, а рад ћемо унаприједити кроз новоформирани Директорат за инвестиције, развој малих и средњих предузећа и управљање ЕУ фондовима, који ће на једном мјесту генерисати сву техничку и финансијску подршку предузећима.

Купујте домаће

ПОБЈЕДА: Кад ћете реализовати најаву да ћете обезбиједити бољу видљивост домаћих производа у трговинским танцима?

СЕКУЛИЋ: Слушајући привреднике током Бизнис каравана препознали смо да је најчешћи проблем, нарочито микро предузећа и предузетника, пласман производа, односно њихова мала видљивост усљед велике конкуренције. Пошто држава, због поштовања правила тржишне конкурентности не може да фаворизује произвођаче, може да кроз додатна залагања и иницијативе допринесе њиховом позиционирању на тржишту и подизању свијести потрошача о домаћим производима и услугама. Зато смо одлучили да, у сарадњи са УНДП-ом покренемо пројекат промоције домаћих производа. Тренутно припремамо базу података произвођача из свих општина, а након тога ћемо урадити модел на основу којег ће се бирати производи који ће бити подржани пројектом. Једна од идеја је да се у највећим трговинским ланцима обезбиједи посебна позиција гдје ће сви домаћи производи бити позиционирани наједном мјесту и обиљежени ознаком националног бренда. У том случају не само да ће бити више доступни потрошачима, већ ће утицати и на њихову свијест да треба да купујемо домаће.

С.ПОПОВИЋ