Министар Шеховић за Дан: НИЈЕСАМ ДОШАО НА МЈЕСТО МИНИСТРА ДА БИХ ОДЛАГАО, НЕГО ДА БИХ РЈЕШАВАО ПРОБЛЕМЕ

1. Најављивали сте да ће у циљу унапређења рада школа услиједити смјене директора у 2018. години. Да ли сте до сада обавили такве анализе, односно у колико случајева можете најавити кадровске промјене због лошег рада?

Мој циљ је био да дамо времена људима у систему да се прилагоде, и да себи дамо времена да правилно процијенимо ситуацију у образовању. Претенциозно је сада говорити о конкретним примјерима, али сматрамо да би за одређени број случајева добро дошло кадровско освјежење, што не значи по аутоматизму и лош рад. Понекад је просто потребна промјена у систему да би се нешто покренуло. У сваком случају ће промјена на челним мјестима у образовним институцијама бити, а о свакој од њих ће јавност бити информисана.

2. Из Синдиката просвјете тврде да су измјенама закона у области образовања направљене само „козметичке” промјене у дијелу децентрализације и деполитизације образовног система, јер министар и даље именује директоре школа и вртића, с тим што сада постоји и комисија коју Ви именујете. Како можете знати ко је најбоље кадровско рјешење за 240 школа?

Након спроведене законодавне реформе, вашим рјечником казано, систем је знатно деполитизованији него што је био, јер о избору директора не одлучује само министар, него и трочлана комисија, док о избору наставника у школама не одлучје само директор, него вишечлана комисиЈа која се тим поводом мора такође формирати. Са кандидатима за директоре упознајемо се на исти начин на који то чини сваки челник институције, установе или компаније: преко програма развоја институције који кандидати морају доставити, радне биографије, директног, детаљаног и отвореног разговора са свима који су се пријавили на оглас, као и на основу предлога од стручне комисије. Поменуту комисију смо увели као нови ниво контроле. Притом, треба да знамо да је финансирање образовног система у Црној Гори потпуно централизовано, па је самим тим и централизована и персонализована одговорност. А кад је већ министар просвјете одговоран за цјелокупан систем, потпуно је природно да он даје коначну ријеч о кадровским рјешењима унутар система, за који је иначе одговоран.

3. Просвјетни радници су огорчени због чињенице да ни у 2018. години неће добити повећање плата, иако је, како тврде, сав терет реформе на њиховим леђима. Како коментаришете податак да је просјечна плата у просвјети 485 еура, на државном нивоу 512, а у државној управи 593?

Током 2017. године смо створили претпоставке за побољшање статуса просвјетних радника у наредном периоду, учешћем у рјешавању стамбених питања, награђивањем најбољих и вођењем рачуна да реформа не утиче на радна мјеста. Тако ће у наредне три године за рјешавање стамбених питања просвјетних радника бити издвојено читавих 1,8 милиона еура, што је готово пола милиона више него што је то био случај до сада. За најбоље ученике, али и наставнике, преко Фонда за квалитет и таленте биће издвојено око 2 милиона еура годишње. Знате да је било јавно исказаних бојазни да ће реформа оставити људе без посла, а на крају је било како смо и обећали: успјели смо да је спроведемо, а да притом не само сачувамо радна мјеста, него да повећамо број радних мјеста у просвјети. Ове године су повећана издвајања за образовање за неколико милиона, Универзитет ће 2018. имати највећи буџет од његовог оснивања, пола милиона годишње издвајамо више за рјешавање стамбених питања, два милиона за награђивање најбољих, а у наредном периоду ћемо у зависности од економских прилика у земљи, са синдикатом разговарати и о осталим начинима за унапређење статуса просвјетних радника, што је за мене лично, али и за Владу у цјелини, један од најважнијих приоритета.

4. Да ли сте задовољни резултатима прошлогодишње реформе, чије је одлагање тражио Синдикат?

Ја нијесам дошао на мјесто министра да бих одлагао, него да бих рјешавао проблеме, којих у нашем образовном систему свакако има. Дакле, кад сам почињао мандат у просвјети, био сам пред избором да чекам да мандат прође на начин што бисмо с времена на вријеме спроводили козметичке легислативне промјене које ћемо стално пилотирати, или да се храбро ухватимо укоштац са реалним проблемима за које сам знао да ће изазвати полемике. И нијесам имао дилеме којим темпом и у ком правцу треба ићи. Знам да свака реформа, а посебно реформа у образовању, има доста изазова, али сам потпуно увјерен да ће наши просвјетни радници знати на квалитетан начин да је изнесу, на задовољство наше дјеце којој преносе знање. За озбиљне анализе о њеним резултатима треба да прође неколико година. Јер лоше праксе попут предавачког типа наставе и меморисања умјесто разумијевања, дуго су се и постепено укорјењивале у наш образовни систем, и треба их исто тако превазилазити. Ипак, реформа је већ дала мјерљиве резултате у многим сегментима: већ су почеле да се примјењују бесплатне основне студије за све студенте прве године државног Универзитета; дуално образовање је заживјело након пуних десет година и сада имамо 100 реномираних послодаваца који обучавају око 250 дјеце која пригом добијају новчану накнаду; двадесет посто је више дјеце која су уписала трећи степен; стручне школе полако постају први избор ученицима, што.је огроман корак напријед у промјени погрешне перцепције дјеце и родитеља о стручним школама, а тиме и у правцу њиховог бржег запослења након школовања; подзаконски акт за Фонд за квалитет и таленте је претходних дана завршен, па је отворен простор да се први пут на организован и конкретан начин награђују најбоји ученици и наставници, енглески језик се од ове године већ изучава од најранијег узраста у вртићима, ријешено је питање асистената у настави, почела је са радом Агенција за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања и сл. Имајући све ово у виду, мислим да без устезања можемо устврдити да је 2017. година једна од важнијих за наш образовни систем.

5. Да ли су све школе донијеле нове акте о систематизацији радних мјеста, што су биле обавезне да учине након доношења нових закона?

Акти о систематизацији школа су донијети. Ријеч је о послу који је врло захтјеван јер подразумијева правилну процјену и контролу потреба за кадровима у систему и усклађивање са новодонесеним законима. Но, како сам рекао, у том дијелу нема ништа спорно.

6. Колико је диплома ове године нострификовано? Колико је поднесено кривичних пријава због нерегуларности образовних исправа са универзитета и факултета ван Црне Горе?

Од укупно 2.300 поднијетих захтјева за признавање иностраних образовних исправа у 2017. години, донијето је 2.061 рјешење о признавању и 7 рјешења о одбијању захтјева за признавање иностране образовне исправе. Остала 232 захтјева су у процедури. У овој години није поднијета ниједна кривична пријава због фалсификовања иностране образовне исправе јер су разлози одбијања били друге природе, попут статуса установе са које долази диплома. Дакле ситуација у вези са признавањем диплома у свим земљамаје прилично јасна: уколико је установа акредитована, а диплома уредна, диплома се признаје. Ипак, квалитет установа са којих долазе дипломе су друга, али јако важна тема, а њоме ће се бавити Агенција за контролу квалитета у високом образовању.

7. У случају избора диреитора ЈПУ „Ђина Врбица” у Подгорици кандидаткиња за то мјесто и бивша помоћница директора је тужбом тражила поништење Ваше одлуке због дискриминације на политичкој основи?

Кад водите систем са 13.000 запослених и имате обавезу координације око 300 школских објеката, жалбе на избор директора, посебно од кандидата који нијесу изабрани, нијесу ништа неочекивано. По тужби одлучује суд, а ја вршим изборе кандидата у скпаду са законом, али и са пуном свијешћу да те особе морају бити квалитетне, јер треба да воде образовне установе. Све који су незадовољни мојим избором упућујем на суд, односно на надлежне државне органе, јер времена за полемику са сваким од њих заиста немам.

8. Како коментаришете оптужбе у вези са избором директора Завода за школство Решада Сијерића, кога сте именовали на то мјесто у току афере око преписивања програма од стране Завода, док је он био в.д.?

Ниједан избор који направим не чиним под притиском или пак популистички. Да сам планирао да радим популистички, давно сам могао да профитирам на томе, а нијесам.

9. Какви су Ваши планови за 2018. годину у дијелу унапређења стања у просвјети? Да ли ће бити улагања у инфраструктуру?

Наша је процјена била да се на почетку мора завршити нормативни дио, ако мислимо да „засучемо рукаве" и да радимо на отклањању суштинских проблема образовног система који се не мијењају легислативом: предавачки тип наставе умјесто интерактивног, репродукција умјесто функционалног знања, улога школе која мора бити васпитна а не само образовна, препознавање индивидуалних сколоности дјеце, јачање академског интегритета и сл.

Зато сам и у неком од претходних одговора нагласио да реформа није пребрзо спроведена, јер заправо, њено спровођење није ни завршено. Она је тек почела измјенама закона, а њен најважнији дио правилна примјена, је пред нама.

Када је ријеч о улагањима у инфраструктуру, важно је нагласити да је ове године буџет за текуће одржавање био 1,7 милиона еура, док је за наредну годину за 20% већи. Ријеч је о значајним средствима, али када узмете у обзир да имамо око 300 образовних објеката од којих су неки прилично стари или на непогодним локацијама, имамо велику одговорност да радимо по правилно постављеним приоритетима.