Интервју министра културе Александра Богдановића "Побједи"

Народни музеј Црне Горе налази се у изузетно лошем стању, у свим сегментима музејске дјеланости, о чему свједоче и посљедње контроле Министарства културе. Многи од Министарства очекују изрицање казни и спасоносна рјешења. Шта заправо Министарство може да уради у ситуацији када се у установама, које је основала држава, констатује кршење најосновнијих принципа, сврхе и циљева пословања?

Најприје се не бих сложио са тврдњом са су сви сегменти дјелатности Народног музеја у лошем стању. Сви редовни, годишњи послови Музеја могу се пратити кроз извјештаје о раду, у којима можете видјети зачајне ативности на, најприје прикупљању музејског материјала, а затим и његовој презентацији кроз изложбе и публикације, учешћа у државним и иностраним пројектима и слично. Када је у питању ревалоризација културних добара која је евидентирала предмете у музејским збиркама који недостају, важно је да истакнем да је у питању вишедеценијски проблем чије узроке најприје можемо тражити у чињеници да је ранијим законским прописима начин евидентирања покретних културних добара био значајно другачији од модела који предвиђају нова законска рјешења. Уважавајаћи различите законске одредбе, као и чињеницу да у музеју деценијама није урађена ревизија музејског материјала и документације, јасно је да подаци који се посљедњих мјесеци представљају јавности не могу бити узети као референтни.
Министарство културе, у складу са законом, врши контролу над радом јавних установа чији је оснивач држава, па тако и Народног музеја, о чему постоји документација доступна јавности. Министарство је у више наврата посебно истицало проблеме у вођењу музејске документације, току ревизије музејског материјала и захтијевало утврђивање чињеница о броју и стању покретних културних добара у његовом власништву. Сходно утврђеном стању, Министарство је прописало одговарајуће мјере и рокове за њихову реализацију. Наш циљ је да у сарадњи са руководством Музеја, рјешавамо проблеме и заједничким капацитетима радимо на њиховом превазилажењу. Поштовање свих прописа који уређују обављање музејске дјелатности је наш приоритет, стога ћемо, уколико не добијемо одговарајуће резултате, предложити Влади одређене мјере.

Шта је циљ контролног саслушања, које ћете, како сте недавно изјавили, затражити након извјештаја државне комисије која прати процес ревизије у Музеју?

У више наврата сам рекао, а понављам и сада, да ће процес утврђивања стварног стања у музејским поставкама у Народном музеју бити доведен до краја и да нико неће бити аболиран одговорности. У складу са тим сам и најавио да ћу, на основу прелиминарног налаза Државане комисије, затражити и контролно саслушање свих релевантних субјеката. Циљ саслушања је да утврдимо да ли су, и због чијег су чињења, односно нечињења нестали музејски материјали из Народног музеја.

На који начин ће Министарство културе поступати након тих контролних саслушања?

Након контролних саслушања, којима ће, како сам већ рекао претходити прелиминарни налаз Државне комисије, сви подаци до којих дођемо биће достављени на поступање Министарству унутрашњих послова и другим надлежним органима. Сада је најважније да што прије утврдимо стварно стање, а након тога и евентуалну одговорност.

Процес ревизије у Народном музеју одмиче, а државна комисија се још није састала. Зашто још није сазван први састанак комисије?

Влада Црне Горе донијела је Одлуку о образовању Државне комисије на сједници од 1. фебруара 2018. године. У складу са процедурама, осам дана након објављивања Одлуке у Службеном листу она ступа на снагу и стичу се услови за заказивање првог састанка Комисије. Већ на првој сједници Комисија ће утврдити методологију и динамику рада како би свој посао завршила у што краћем року.

У саставу државне комисије за праћење поступка ревизије у Народном музеју налазе се чланови који су у некој врсти конфликта интереса, будући да је Александар Чиликов члан Савјета Музеја (његова оставка не може бити потврђена, до избора новог Савјета), Анђа Капичић је бивша руководитељка Музеја краља Николе, учествовала је у пројекту ревалоризације у НМЦГ и мајка је директорице Етнографског музеја, а Надежда Јабучанин је радила на пројекту ревалоризације у Народном музеју. Зар није било могуће саставити комисију која нема (или није имала) никакве директне везе (сродничке или пословне) са Народним музејом или његовим руководиоцима?

Формирајући ову комисију водили смо се најприје стручним компетенцијама чланова, који ће пратити поступак ревизије музејског материјала и музејске документације свих организационих јединица Народног музеја. Комисија има мандат да даје смјернице уколико дође до застоја у раду ревизионих комисија, као и да, на крају поступка утврди стање, број и вриједности музејског материјала. Сходно томе, сматрали смо да формирање Комисије која нема директне везе са овом установом, не би произвело жељени ефекат, будући да је ријеч о стручњацима који су афирмисани у пословима музејске дјелатности и чије богато искуство може бити од помоћи. Такође, осим наведених, у Комисији се налазе представици Министарства унутрашњих послова, Министарства правде и Министарства јавне управе, који немају искуства у обављању музејских послова, али је њихово присуство важно са аспекта доношења релевантних мјера на нивоу државе, а у складу са надлежностима органа које представљају.

На челу Народног музеја тренутно се налази Вјера Борозан која, по сопственом признању, наредне двије године по пола мјесеца неће моћи на борави на свом радном мјесту на Цетињу,већ у Чешкој. Да ли сматрате да установу са оваквим проблемима ваљано може да води особа са тако комплексним радним ангажманом у двије државе?

Сигуран сам да је др Вјеру Борозан, историчарку умјетности за ово радно мјесто предложила најприје њена богата биографија и знање и искуство које је стекла у својој професионалној каријери. Имајући у виду чињеницу да је у овој области стекла и показала знање и искуство ван граница Црне Горе, истакла се у пословима музејске дјелатности, као и да може пренијети међународна знања и искуства и тиме унаприједити стање у музејској дјелатности. Сматрам да повјерени посао може ваљано обављати, али за такву врсту ангажмана који јесте јако комплексан, неопходно је пуно радно вријеме. И то ће бити случај са свим институцијама културе. Понављам да Министарство културе врши контролу над обављањем послова Музеја, те да ћемо, уколико евидентирамо проблеме у раду и функционисању, настале из наведених разлога, предложити одговарајућа рјешења.

Како ће се Министарство културе односити према проблемима у оквиру техничко-просторних капацитета Народног музеја, будући да је директорица у новембру прошле године изјавила да у централни депо у Владином дому надире вода, прокишњавају канцеларије и остали поједини музејски објекти итд?

Министарство културе је, уважавајући поменуте проблеме, на основу захтјева Музеја, кроз Програм заштите и очувања културних добара за 2018. годину, опредијелило 80.000 еура за побољшање услова у централном и помоћним депоима у којима се чува музејски материјал. Током недавног обиласка објеката Народног музеја и у разговору са руководиоцима ове установе, увјерио сам се у потребу што хитнијег рјешавања свих инфраструктурних проблема. Након што руководство Музеја дефинише мјере и активности које је потребно спровести Министарство ће у сарадњи са њима тражити и додатне изворе финансирања, како националне, тако и међународне, како бисмо створили оптималне услове за похрањивање музејских материјала и документације, али и рад запослених у Музеју.

На састанку у Поморском музеју, директор те установе информисао Вас је да је у току ревизија свих збирки. Ко ће и када контролисати поступак ревизије у Поморском музеју, али и у осталим музејским установама, чији је оснивач држава?

Већ сам рекао да Министарство културе у оквиру својих надлежности, врши контролу над обављањем послова музејских установа чији је осниач држава. На тај начин је почетком фебруара спровело контролу и у Поморском музеју, у којем су, такође, у поступку ревалоризације евидентирани недостајући предмети у музејским збиркама. Поморски музеј је покренуо поступак ревизије фондова и учинио напредак по питању примјене прописа из области вођења музејске документације, што је и допринијело проналажењу неких музејских предмета за које се мислило да су нестали. Наглашавам да поступак ревизије није завршен, и да га истовремено прати истраживачки рад на утврђивању броја и стања покретних културних добара у власништву Музеја, као и да ћемо коначан исход моћи да саопштимо након окончања ревизије.

Шта је са музејским установама чији су оснивачи општине? У ком смислу Министарство културе може утицати на провјеру законитости пословања у свим сегментима музејске дјелатности у тим установама?

Већ смо покренули активности на извршавању провјере услова за обављање музејске дјелатности у установама културе чији је оснивач општина, Главни град или Пријестоница. Имајући у виду евидентиране недостатке у заштити покретних културних добара, Министарство је најприје извршило контроле у националним установама и наставља са утврђивањем чињеница и код других установа, власника покретних културних добара. У складу са обавезама и овлашћењима из закона, Министарство ће извршити непосредан увид у документацију и услове за обављање музејске дјелатности, посебно обухватајући онај музејски материјал који је имао статус покретно културно добро према ранијим прописима, како би утврдило стање и број културних добара или њихових елемената, уколико се ради о музејским збиркама. Напомињемо да ћемо у што краћем року извршити непосредни увид у свим установама које обављају музејску дјелатност у Црној Гори, и о истом формирати одговарајућу документацију и предложити мјере.

Како коментаришете ћутање стручне јавности у односу на бројне нерегуларности у Народном музеју, али и у другим државним и општинским установама, о чему Побједа аргументовано и документовано пише већ кроз два серијала истраживачких текстова?

У досадашњим активностима представника Министарства, контактирајући са стручњацима који су запослени у установама из области културне баштине, изражен је висок степен спремности да се дође до релевантних чињеница и да се започети процеси приведу крају. Као што сам рекао на почетку, начин евидентирања културних добара према старим прописима битно се разликовао од данашњег, што је сручњацима у овој области јако добро познато. Желим да нагласим и да је овдје ријеч о веома сложеним научно-истраживачким пословима, који захтијевају вријеме и компетенције. Због тога изношење ставова није релевантно без комплетне ревизије и одговарајућих доказа, што је вјероватно и разлог за, како кажете, ћутање стручне јавности.

Када ћете предложити именовање новог директора Центра за конзервацију и археологију, будући да се актуелни вршилац те дужности Александар Дајковић, налази и на челу Директората за културну баштину Министарства културе?

Питање именовања директора Центра за конзервацију и археологију сматрам изузетно важним, имајући у виду комплексност и значај ове установе у систему заштите културне баштине Црне Горе. Ускоро ће и ово питање бити на дневном реду и увјерен сам да ће кандидат којег предложимо Влади бити најбоље рјешење за ову институцију. Морам да напоменем и да је Центар и у наведеним околностима несметано вршио послове конзерваторске дјелатности, реализовао значајне пројекте и постигао добре резултате у минулом периоду.

Шта ће бити кључне измјене у Закону о заштити културних добара?

Законски прописи у култури се у континуитету се усаглашавају са европским прописима и праксом, али и потребама нашег друштва. Измјенама и допунама Закона о заштити културних добара извршићемо усаглашавање са Директивом Европске уније о повраћају културних предмета незаконито изнесених с подручја државе чланице, али и преиспитати поједина рјешења ради стварања услова да се на што цјеловитији начин уреди заштита културних добара. Такође, након измјене овог закона преиспитаћемо и остале прописе из области културне баштине и, уколико се за то укаже потреба, предложити и њихове измјене.