Регионални иновациони форум Свјетске банке у Братислави – мастерклас за иновације

Свјетска банка и Влада Републике Словачке су у периоду од 22-25. марта у Братислави организовале Регионални иновациони форум Европе и Централне Азије, са циљем да унаприједе системски дијалог о политикама које се односе на иновације и напредне технологије а зарад унапређења регионалне повезаности, креирања послова и економског раста. Очекивања од форума су била да:

• Унаприједи јавно-приватни дијалог и учење о иновацијама и иновационим политикама те подстакне повезивање колега;
• Води и промовише реформску агенду о иновацијама како би се унаприједили иновациони екосистеми на нивоу регија и држава; и
• Ојача координацију донатора, регионалних организација и Свјетске банке у вези са иновацијама и инвестицијама у иновације у регији ЕЦА.

Представница Министарства науке, Бранка Жижић, учествовала је на форуму који је био својеврсни „мастерклас“ из иновација и овим путем преноси акценте.

Бројни експерти Свјетске банке, као и глобални лидери у области иновација размјењивали су мишљења у бројним и интензивним пленарним дијалозима у које су се питањима и даљом размјеном током пауза и дружења укључивали и остали учесници, представници влада и бизниса из земаља Централне и Источне Европе и Средње Азије. Показало се да су иновација врућа тема на агендама свих ових земаља а да су оне у различитим мјерама одмакле у развоју иновационих екосистема те да је узајамно учење веома корисно имајући у виду слично историјско насљеђе ове двије регије.

У уводном излагању Сирил Милер је изнио неколико важних чињеница проистеклих из скорашњих истраживања, која треба узети у обзир кад се осмишљавају иновационе политике, попут: неке од постојећих парадигми о иновацијама можда нису тачне; тешко је користити научно насљеђе (нпр. пост-комунистичких земаља) како би се подупрле иновације; предузећа у ЦЕЕ регији (Централна и Источна Европа) имају специфичан модус понашања – не понашају се нити као западни такмаци, нити као фирме у њиховим земљама из прошлости, оне више воле да се повезују него да се такмиче међу собом. Нагласио је да три фактора морају да се успоставе: солидна база (пословно окружење), продуктивни појединци и привлачна тржишта.

Васил Худак из Европске инвестиционе банке нагласио је како постоји велика тржишна шупљина у иновацијама у Европи (300 милијарди долара годишње) и да европске земље треба да развију политике које ће привући предузећа да попуне ову празнину. Важно је да јавни сектор својим интервенцијама не потисне могућности финансирања из самог приватног сектора (цроwдинг-оут), већ да помогне у смањењу ризика, кредитирању исл. У том смислу су градови веома важи актери, као машине за покретање иновација.

Инспирацију је учесницима форума донио Николас Хан са Сингуларитy универзитета у САД, говорећи о експоненцијалном расту савремених технологија и генерално промјена у свијету те неусклађености нашег начина размишљања и пословања. Чињеница је да ће за неколико година 5 милијарди људи имати приступ интернету и да свака технологија базирана на ИТ подлијеже могућности експоненцијалног раста. Нагласио је да су експертска предвиђања врло често нетачна и да је све већа важност науке о подацима који на егзактан начин могу да предвиде трендове и учине планирање ефикасним. Дати су примјери земаља које развијају специфичне политике како би привукле иновативне бизнисе, нпр. Швајцарска коју називају „Црипто Валлеy“ па чак и Руанда за иновације базиране на дроновима користећи предности своје топографије. Позвао нас је да провјеримо колико смо способни да иновирамо путем Беркелеy Инноватион Индеx.

Вилијам Малони представио је своју књигу „Инноватион Парадоx“ у којој је показао да економски закон за који се до недавно мислило да је општеважећи, а то је да се повраћај од инвестиције у технологију повећава са географском удаљеношћу од мјеста креирања технологије, није тачан. Након одређене границе, повраћај почиње да се рапидно смањује, јер у земљама ниског прихода увећавају се тржишни губици зато што не постоје потребни комплементарни фактори за технологију (број научника и инжењера, административни капацитети, менаџерски квалитет исл).

Сергеј Гуријев говорио је о тзв. „клопци средњег прихода“, јер постоји доста јасан начин како економија прелази из нивоа ниског прихода ка средњем приходу, док је прелазак из средњег ка високом тежак. Главни изазов је како креирати привреду високе додате вриједности, високог улагања у истраживање и иновације, патентирања. У региону који је био фокус форума, према истраживањима, мање од 1% предузећа иновира са производима који су нови за међународно тржиште, већ углавном увозе, адаптирају иновативне производе. У Израелу, таквих је 5% предузећа. Главно камење спотицања које погађа иновативне фирме више него остале су: потребне вјештине запослених, корупција и доступност финансија.

Роман Арјона Грациа, главни економиста у Директорату за истраживање и иновације ЕК, представио је недавни извјештај „Сциенце, Ресеарцх анд Инноватион Перформанце оф тхе ЕУ“. Нагласио је да јавне политике за иновације немају јасно дефинисан пакет мјера, политике су врло сложене, између осталог јер често више технологија улази у једну иновацију итд. Подсјетио је на неке познате податке попут тога да 7% свјетске популације која живи у Европи производи 33% свјетских високорангираних научних публикација, а да је у само 15 „уницорн“ компанија оснивачима алма матер неки европски универзитет, док је за 146 компанија то неки од америчких универзитета. Интересано је било и његово запажање да Европљани лоше комуницирају о томе зашто треба инвестирати у истраживање и иновације, те да у процес иновација треба партиципативно укључити комплетно друштво.

Сузана Борас са Бизнис школе у Копенхагену говорила је о холистичкој иновационој политици, која би започињала од стварних проблема у друштву а не од тренутно популарних области и уских фокуса. Потребна је изражена аналитичка способност владине администрације а поставља се питање да ли овакви капацитети постоје.

Покренута су и питања правилних регулатива, јер иноватори не желе нулту регулативу већ добру регулативу. Актуелан је био примјер одавања података од стране Фејсбука, који је дјеловао у недостатку регулативе која би кориснике штитила од нежељених посљедица и ризика технологија и иновација.

У осталим сегментима форума примјере политика, успјешних пројеката или бизниса представили су представници разних земаља и региона ЦЕЕ регије.

Учесници из Јерменије, на примјер, укратко су поредставили своју националну политику „Дигитал Армениа“ којом снажно креирају индустријску потражњу за приватни сектор. У кратком времену креирано је 100 нових стартапова, захваљујући пореској политици и јавно-приватном партнерству.

Наглашена је важност „дата-сциентиста“ за будући развој технологија и иновација и велики недостатак овог профила на глобалном тржишту рада.

Представници Украјине представили су како се невладин сектор, програмери који у њему дјелују, укључује у унапређење јавних услуга бесплатно креирајући опен говернмент интернет платформе, за нпр. јавне набавке (Проззоро), Натионал Опен Дата Портал, портал за партиципативно креирање општинских буџета итд.

Трећи дан форума био је предвиђен за теренске посјете и то фирми ГА Дриллинг у Братислави, колаборативном простору Бинариум у Братислави и Пилотфабрик 4.0 Техничког универзитета у Бечу.
Додатне информације о форуму, као и више блогова представника СБ, ускоро ће бити доступне на веб сајту Свјетске банке хттп://www.wорлдбанк.орг/ен/евентс/2017/11/10/регионал-инноватион-форум

За продубљивање:
• Репорт „Гроwинг Унитед“
• Инноватион Парадоx
• Троубле ин тхе Макинг? - Футуре оф Мануфацтуринг Репорт
• Сциенце, Ресеарцх анд Инноватион Перформанце оф тхе ЕУ
• Беркелеy Инноватион Индеx
• хттпс://www.гадриллинг.цом/
• хттпс://www.бинариум.ск/
• хттп://пилотфабрик.туwиен.ац.ат/