Управни одбор Института донио једногласну одлуку за опцију Хадронска канцер терапија и истраживање у биомедицини - за конкурентност и структуирање науке у Југоисточној Европи

Чланови Управног одбора регионалног пројекта “Успостављање Међународног института за одрживе технологије на простору Југоисточне Европе” изгласали су једногласном одлуком Хадронску канцер терапију помоћу протона и тежих јона са истраживањима из Биомедицине као опцију пројекта за Институт.

Одлука је донијета на другом састанку Управног одбора пројекта који се одржао данас у Министарству образовања, спорта и омладине Републике Албаније. Сједницом је предсједавала министарка науке Црне Горе, др Сања Дамјановић.

На почетку састанка, проф. др Ервин Демо, помоћник министра, поздравио је учеснике испред Министарства и земље домаћина другог састанка Одбора и указао на велики значај овог пројекта за регион, нагласивши да Албанија у потпуности подржава његову реализацију.

Министарка науке др Сања Дамјановић се захвалила домаћину на организацији састанка и у уводном обраћању члановима Одбора се осврнула на неопходност успостављања велике научне инфраструктуре у овом региону, која ће представљати платформу за едукацију младих научника и јединствен центар изврсности који ће учинити да и земље региона буду конкурентне остатку Европе.

Посебни гост на сједници Управног одбора био је професор Хервиг Шопер, некадашњи генерални директор ЦЕРН-а и творац Иницијативе за успостављање међународног института на простору Југоисточне Европе. Професор Шопер је у свом излагању истакао да је ријеч о пројекту који је толико велики да га не може финансирати само једна земља. Он је подсјетио да је ЦЕРН основан послије ИИ Свјетског рата не само у циљу унапријеђења науке и технологије, већ и окупљања људи који раде заједно у миру и за мир. У том контексту, указао је да Европска комисија позитивно гледа на пројекат, тако да је одлука о опцији института идеалан сигнал за Брисел да земље Региона раде заједно и имају заједнички циљ.

Након одлуке, на састанку је такође усагласен и нацрт Меморандума о сарадњи, који ће Одбор доставити предсједнику Републике Бугарске, г-дин Румену Радеву, који је првобитно предложио потписивање Меморандума од стране премијера на ЕУ-WБ Самиту у Софији у мају. Уз то, сљедећи кораци Одбора биће припремне активности на изради Главног пројекта и бизнис плана.

Другом састанку Управног одбора присуствовали су: министарка науке др Сања Дамјановић, предсједавајућа Одбора, проф. др Ервин Демо, помоћник министра образовања, спорта и омладине Албаније, Алма Хасановић, самостална савјетница за европске интеграције и међународне односе у Министарству цивилних послова Босне и Херцеговине, проф. Костадин Костадинов, савјетник министра образовања и науке Бугарске, проф. Леандар Литов са Универзитета у Софији “Св. Климент Охридски”, др Томе Античић, државни секретар у Министарству науке и образовања Хрватске, проф. др Невен Дуић, Факултет стројарства и бродоградње Загреб (Завод за енергетска постројења, енергетику и екологију – Катедра за енергетска постројења и енергетику), др Константинос Кyритсис из Директората за међународну и технолошку сарадњу у Генералном секретаријату за истраживања и технологије Грчке, Арбер Геци, помоћник министра науке, образовања и технологије Косова, Батон Дусхи, политички савјетник министра науке, образовања и технологије Косова, Биљана Трајковска, Државна савјетница министра за стратешко планирање у Министарству образовања и науке Македоније, проф. Мимоза Ристова, Универзитет “Свети Кирило и Методије” у Скопљу, Југослав Ђорђевић, први савјетник у Амбасади Републике Србије у Републици Албанији.

Испред Црне Горе присуствовали су и: проф. др Владимир Тодоровић, директор Клинике за онкологију и радиотерапију у Клиничком центру Црне Горе, др сци мед. Александар Челебић, онколог у Клиничком центру Црне Горе и Маријета Барјактатовић Ланзарди, самостална савјетница у Министарству науке и контакт особа за Међународни институт.

Подсјетимо, Хадронска канцер терапија помоћу протона и тежих јона данас представља најсавременији и најуспјешнији метод за лијечење великог броја различитих врста канцера. Управо би овај метод лијечења био доступан свим грађанима у Региону кроз Институт, што га сврстава у један од најљепших примјера пројеката „науке за друштво“.

Пројекат би истовремено био јединствен у свијету, јер би Институт био установа у којој би 50 одсто времена било одвојено за истраживања из Биомедицине. На пројекту би радило око 1000 истраживача, научника, инжењера, физичара и доктора, док би број пацијената покривао потребе територије од око 20 милиона становника.

ПР СЛУЖБА МИНИСТАРСТВА НАУКЕ