- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Интервју министарке Секулић за специјални додатак ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министарке Секулић за специјални додатак "Купујмо домаће": Стварамо компаније спремне да инвестирају и запошљавају
Објављено: 05.04.2018. • 16:22 Аутор: Министарство економије
Повећањем тражње за производима из Црне Горе доћи ће до раста производње, осигураће се боља профитабилност домаћих компанија, а развијена и јака привреда је гаранција да ће економија, здравство, образовање и све остале области од којих зависи стандард живота бити стабилније, казала је у интервјуу за Дневне новине министарка економије Драгица Секулић.
ДН: Шта очекујете од реализације пројекта "Купујмо домаће", који сте покренули у сарадњи са Министарством пољопривреде и руралног развоја и Привредном комором?
Секулић: Куповином домаћих производа и коришћењем домаћих ресурса позитивно дјелујемо на стварање услова за бољи животни стандард то је циљ и очекивање од програма који смо покренули. Пројектом "Купујмо домаће" желимо да анимирамо и у његову реализацију укључимо цјелокупну црногорску јавност. План је да код произвођача утичемо на подизање нивоа знања у области маркетинга, брендирања, увођења стандарда пословања, а све у циљу успјешнијег пласмана производа. Такође, у сарадњи са трговинским ланцима утицаћемо на подстицање сарадње са локалним произвођачима, што ће имати директан утицај на смањење увоза, док подизањем свијести потрошача о присуству домаћих производа и предностима њихове куповине допринијећемо развоју привреде.
Идеја о реализацији пројекта "Купујмо домаће" проистекла је из директне комуникације са привредним сектором, у циљу превазилажења тржишних препрека које се односе на отежан пласман домаћих производа на тржиште, њихову визуелну препознатљивост, као и проналазак тржишне нише у оквиру које су потрошачи спремни да купују домаће.
Пројекат се састоји из три компоненте, у оквиру којих ће се активности спроводити упоредо током ове године. Превасходно је фокус на промотивним активностима, које ће утицати на подизање свијести грађана о куповини домаћих производа и услуга. Такође, биће омогућена и институционална подршка црногорским компанијама у циљу унапређења пословања, и то кроз програме подршке развоја бизниса који се спроводе са државног и локалног нивоа. Поред тога, биће обезбијеђена и континуирана едукација предузећа и потенцијалних предузетника, како би своје производе и услуге успјешно пласирали на тржиште и учинили их конкурентним.
ДН: На основу чега ћете изабрати производе чију ћете промоцију подржати овим пројектом?
Секулић: Пројекат се реализује кроз партнерство са трговинама Воли, ХДЛ, Арома, ИДЕА, Франца и Мега Промет и управо ће бити промовисани сви домаћи производи који се налазе на полицама ових трговина. Желимо да буде јасно да, усљед правила тржишне конкуренције, нити један производ не може бити фаворизован и посебно истакнут, па самим тим не постоје критеријуми на основу којих се бирају производи који ће бити промовисани, осим предуслова да су произведени у Црној Гори.
Важно је да се домаћи производи налазе у поменутим трговинама под етикетом "Купујмо домаће". Црна Гора је поднебље које традицијом у припреми хране истиче домаће, тј. националне производе као препознатљиве не само у региону, већ и у свијету. Како бисмо што боље представили своје, неопходно је да грађани Црне Горе приликом куповине препознају домаће производе.
ДН: У којој мјери куповина домаћих производа утиче на развој домаће привреде?
Секулић: Робну размјену Црне Горе са иностранством карактерише висок дефицит, односно ниска покривеност увоза извозом. То указује на недовољну снагу произвођача да се позиционирају на домаћем тржишту и нађу успјешан пут до иностраних купаца. Према процјенама аналитичара, када купујемо домаћи производ у држави остаје до 85 одсто вриједности, а када купујемо увозни производ у истој вриједности, у држави остаје само око 20 до 30 одсто вриједности. У нашој држави од продаје домаћих производа остају не само порези, него и тзв. произвођачке марже, што утиче на раст потенцијала компанија да инвестирају и јачају запосленост. Ту је и позитиван утицај на повећање прихода буџета, пензионог и здравственог фонда и друго. Коначно, повећањем тражње за производима из Црне Горе доћи ће до пораста производње, осигураће се боља профитабилност домаћих компанија, а развијена и јака привреда је гаранција да ће економија, здравство, образовање и све остале области од којих зависи стандард живота бити стабилније.
Куповина домаћих производа утиче на јачање производно-прерађивачке индустрије, која је једна од кључних привредних грана економског развоја земље. Произвођачи већим прометом на тржишту повећавају производне капацитете, отварају нова радна мјеста и повећавају квалитет производа и услуга.
ДН: Према Вашем мишљењу, који су главни узроци неконкурентности црногорске економије и шта Влада предузима у циљу њиховог отклањања?
Секулић: Црна Гора је у извјештају Свјетског економског форума, по питању конкурентности економије, забиљежила напредак и данас се налази на 77. мјесту, од 137 држава свијета. Као изазовни индикатори издвојили су се величина и софистицираност тржишта, као и иновације.
Програм економских реформи 2018-2020 је детаљно дијагностификовао препреке конкурентности и даљег економског раста, као и приоритетне реформске мјере које имају за циљ унапређење пословног амбијента и сузбијање сиве економије.
Истовремено, јачање продуктивности и конкуретности микро, малих и средњих предузећа је најважнији правац даљег развоја црногорске економске политике, са нагласком на главне окоснице и носиоце развоја Црне Горе образовање, иновативност и технолошки развој, развој кластера, а све то како би потенцијали раста дошли што више до изражаја и како би се постигли максимални ефекти.
Политика јачања конкурентности на микро нивоу укључује бројне финансијске и нефинансијске програме подршке креиране према потребама МСП, како би се ојачао њихов потенцијал да се успјешно такмиче са конкуренцијом, прво на локалном, а затим и на међународном тржишту.
Страни инвеститори у Црној Гори имају национални третман
ДН: Како оцјењујете пословни амбијент у Црној Гори?
Секулић: Пословни амбијент у Црној Гори је један од најконкурентнијих у региону. Усвајањем нових закона усклађених са ЕУ регулативом и спровођењем институционалне реформе у фискалном систему и финансијском сектору значајно смо унаприједили услове за инвестирање. Активности државе су усмјерене на унапређење регулаторног оквира, поједностављење административних процедура и креирање ефикаснијег јавног сектора као основе за пружање квалитетне услуге сектору привреде.
Подсјетићу да је према Доинг Бусинесс извјештају за ову годину Црна Гора рангирана на 42. мјесту од 190 земаља и у поређењу са извјештајем из 2017. године, остварен је напредак од девет мјеста. Црна Гора је, између осталог, заузела веома конкурентну позицију када је у питању започињање бизниса, прекогранична трговина, као и извршење уговора.
Конкурентност наше државе се, прије свега, огледа кроз пореску политику.
Макроекономска стабилност земље је на високом нивоу, а дефинисањем нових регулатива у пореском систему у потпуности се реформисао порески оквир и остварио велики напредак у пореској политици. Стопа пореза на добит правних лица од девет одсто је на најнижем нивоу у Европи.
Страни инвеститори уживају национални третман, а континуирано радимо на јачању сарадње јавног и приватног сектора, и то кроз спровођење програма финансијске и техничке подршке развоју предузетништва, микро, малих и средњих предузећа, као главних носиоца економског развоја земље. Најзад, поред активности усмјерених на јачање макроекономске и фискалне стабилности, реализоваћемо и оне усмјерене на континуирани развој, односно изградњу инфраструктуре прилагођене тржишним и развојним потребама, као и на валоризацију природних ресурса, и то кроз реализацију развојних пројеката, фаворизовањем сектора у којима држава има компаративне предности, а то су туризам, енергетика, пољопривреда и прерађивачка индустрија.
Бојана Деспотовић
Специјални додатак можете преузети ОВДЈЕ.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?