Промоција европских вриједности „Слобода вјероисповјести –основно људско право“

У оквиру идеје о промоцији европских вриједности кроз организацију конфреренције о одговорности држава, институција и појединаца у борби против антисемитизма и антисемитских злочина из мржње тема дводневног догађаја била је религија и међурелигијски дијалог.

Закључци са конференције „Слобода вјероисповјести –основно људско право“:

Нормативно-институционални оквир заснован на међународно-правним прописима је темељни механизам за очување, промоцију и примјену идеје људских права и основних слобода у модерним политичким заједницама.

Људска права су темељна вриједност демократских политичких заједница, предуслов њихове демократске консолидације, владавине права и конституисања правне државе.

Министарство за људска и мањнска права има важну улогу у промоцији и заштити људских права и слобода, али и у континуираном процесу евалуације политика људских права у Црној Гори.

Према извјештају Европске комисије из 2017. године, констатован је напредак у области људских права, али и да изостаје пуна примјена нормативних рјешења што обавезује све институције у Црној Гори на додатни ангажман у овом правцу.

С обзиром да је Црна Гора потписник свих пактова и бројних конвенција о људским правима, као и читавог низа међународних докумената у том дијелу,  у обавези је да подноси УН комитетима извјештаје о стању људских права у Црној Гори.

У том смислу сматрамо да је важно да, у процесу припреме извјештаја пред комитетима УН-а, Министарство за људска и мањинска права са осталим ресорима и правосудним органима координира израду извјештаја који би доприносио стварању вриједности грађанског друштва у Црној Гории, нарочито ако се имају у виду и темељне вриједности европског законодавства, посебно Лисабонског уговора и Повеље о људским правима Европске уније  у којима је дефинисана слобода мисли, савјести и вјероисповјести као фундаментално људско право.

Црна Гора је остварила значајан напредак са аспекта правног нормирања и заштите људских права и слобода кроз инкорпорирање темељних вриједности међународно-правног поретка и стандарда заштите људских права.

Достигнути ниво развоја нормативног поретка и правних гаранција људских права и слобода у Црној Гори треба даље оснаживати кроз доследну и адекватну примјену конкретних законских рјешења, полазећи од прихваћених препорука релевантних међународних организација.

Овај процес треба оснажити њему комплементарним процесом развоја културе људских права, као суштинског за дубљу трансформацију друштва, чиме се доприноси ослобађању од стереотипа и предрасуда које представљају препреку поштовању права на слободу мисли и вјероисповјести у Црној Гори.

Додатно, концепт људских права и слобода дефинисан и нормиран међународним и националним документима треба оснажити и легитимисати моралним и етичким вриједностима које се налазе у темељу монотеистичких религија, као цондитио сине qуа нон пуног поштовања достојанства сваке људске индивидуе.

Са аспекта остваривања родне равноправнсоти, а у контексту остваривања слободе вјероисповјести, потребно је продубити друштвени дискурс о садржају и изворном тумачењу религијских учења кључних монотеистичких религија, које у својим основама нуде простор слободе и недискриминације независно од родног идентитета.

Савремени токови глобализације и у том контексту ширење и доступност информатичких технологија нуде амбивалентне могућности развоја друштвених процеса који могу водити очувању хетерогеног религијског наслеђа или синтетисању религијских учења уз неиспитани демократски потенцијал једног таквог друштвеног процеса.

Процес глобализације утиче на обнову традиционалних религијских учења и идентитетских вриједности, као и ширењу нових форми спиритуално-духовних облика вјеровања. Такав развој друштвених процеса потенцира развој нових нормативно-правних рјешења.

Препозната је и потреба снажнијег законодавног регулисања дигиталних медија, интернет комуникације, слободе изражавања он-лине корисника о вјерским питањима, те потребу њиховог усклађивања са етичким кодексима и међународно-правном легислативом, уз поштовање слободе информисања и концепта људских права и вјерских слобода, као и слободе изражавања у презентованим медијским садржајима.