Отворена изложба “Нови сјај ренесансе”

Вечерас је у Центру савремене умјетности отворена изложба “Нови сјај ренесансе”. На отварању изложбе су гоорили министар културе Александар Богдановић и Њ.Е. амбасадор Републике Италије у Црној Гори, Лука Зелиоли.

Министар Богдановић је у свом обраћању истакао: "Опште је мјесто да су умјетничка, духовна и научна достигнућа ренесансе учинила да овај период добије статус најбитније цивилизацијскепрекретнице која се десила у свеопштој историји човјечанства. Најпознатија дјела из те епохе и данас су репери врхунске умјетничке креатвности, као што је новим свјетоназорима о човјековом мјесту у универзуму, ренесанса трасирала главне идејне токове у нововјековном развоју Западне цивилизације. Али ренесанса није захватила само сферу високе умјетности, слободнемисли и духа, већ се проширила и на зону човјекове приватности ослобађајући и ону креативност која је била дио свакодневља обичних људи. Из тих ће се простора мијењати навике и обичаји ширих слојева, али ће те иновације утицати и на бројне промјене у животу елите. Свеопшти узлет креативности одразиће се и на све оне вјештине и умијећа која су припадала сфери умјетничког занатства. Из тог корпуса, инвентивношћу и маштом, посебно се издваја мајсторство оних занатлија који су правили одјевне предмете, како за обични свијет тако и за аристократију."

“Поред тога што ови модели могу бити инспиративни за савремена модна и костимографска истраживања, они су прије свега један слојевит документ за све оне који се баве епохом ренесансе. Из њих се, између осталог, могу читати промјене које су се дешавале на ширем естетском плану у ком се одразио нови однос према форми и пропорцији, али иуспоставио један комплекснији симболички поредак у мотивима и детаљима, што је и те како кореспондирало са новом осјећајношћу високе ренесансне умјетности. Можда понајприје треба истаћи да концепт овог пројекта прати једну од кључних задатости ренесансног проседеа, којим су раскош и помпезност увијек условљени мјером, складом и укусом. Из ових се костима могу детектовати и бројни ванумјетнички феномени типични за ренесансу, као што су перфекционизам, међусобна условљеност талента и знања, вјештине и ерудиције, потреба за истраживањем, једноставније речено – све оно што је ову епоху учинило кључним замајцем за даљи цивилизацијски прогрес," додао је министар Богдановић.

Амбасадор Зелиоли је рекао: "Данас не прослављамо само 72. годишњицу стварања Републике Италије; прослављамо такође, и то желим посебно да нагласим, и 70. годишњицу од проглашења – па и рођења - нашег лијепог устава; кажем да је то лијеп устав зато што потврђује основне вриједности на којима се заснива, данас више него икад, наше друштво и механизме путем којих се спроводи народни суверенитет. Назив изложбе је евокативан: “Нови сјај ренесансе”. Ускоро ћете видјети сјај који се помиње у називу, те о томе нећу даље говорити. А ријеч “нови” односи се на историју, данас ће Палата Петровић постати нека врста временске машине и таква ће остати све до 2. јула. Биће довојно да ономе што будете видјели додате мрвицу маште па да уроните у италијанску ренесансу, у зрело доба сињорија, у величанственост боја и церемонија, већ на прагу барока. Ренесанса је, сама по себи, једна прелијепа ријеч. Нас италијане – али вјерујем и цијелу савремену европску цивилизацију – евоцира на буђење, процват знања, технологија и умјетности, на једну епоху великог метеријалног и културног богатства. То је било златно доба градова попут Фиренце, Урбина или Мантове, да наведемо само неке од њих. Управо раскошни двор ренесансне Мантове је био првобитна инспирација за ову изложбу; полазећи од слика из тога доба, поново је рођен, стрпљивим занатским радом, тај тадашњи сјај."

На изложби су представљени раскошни костими који су се користили поводом свечаних церемонија на италијанским дворовима, реконструисани захваљујући проучавању ренесансних слика. Осим тога, изложба приказује скупоцјене тканине Ренесансе које представљају права ремек-дјела занатсва; изложени комади одјеће плод су дугогодишњих истраживања и рада на материјалима и техникама, захваљујући доприносу бројних историчара, илустратора, ткача, кројача, везиља и занатлија.

Пројекат на основу којег је реализована ова изложба осмислио је Фаусто Форнасари 1989. у Мантови. Организатори изложбе су Амбасада Италије у Црној Гори, Италијански институт за културу у Београду, “Кинг Студио” Фауста Форназарија и Центар Савремене Умјетности Црне Горе под покровитељством Министарства културе Црне Горе.