Промоција европских вриједности „Вјерске заједнице и међународно право и држава – Историјско-правни и позитивно-правни аспект“

У оквиру идеје о промоцији европских вриједности кроз организацију конференције о одговорности држава, институција и појединаца у борби против антисемитизма и антисемитских злочина из мржње тема дводневног догађаја биле су вјерске заједнице и међународно право и држава – Историјско-правни и позитивно-правни аспецт.Учесници конфренције из круга академске заједнице  сагласили су се да је култура заједнички етос који изражава стање духа једне заједнице, она је референтни оквир поејдинаца за живот у заједници.

Оцијењено је да је култура вишезначан појам који обухвата одређени начин живота једног народа, начин мишљења, осјећања и вјеровања. Представља друштвено насљеђе које појединци примају у групи, као и механизме за нормативно регулисано понашање. Подразумјева знање као акумулацију информација и искустава, концептуалне структуре које конституишу људску реалност која је заједничка и индивидуална. Такође, култура је и скуп институција и система норми што би се могло означити као социокултурни систем.

Такође, констатовано је да је утицај монотеистичких религија на права жена и концепт родних идентитета велики и представља референтни оквир за историјско и друштвено формирање индивидуалних и колективних вриједносних образца.

Традиција и религијско насљеђе битно утичу на формирање родних идентитета.

Посебно је истакнуто да насилни екстремизам настаје као посљедица злоупотребе вјере и слободе вјероисповијести, као и миграционих процеса у савременом свијету.

Такође је истакнуто да је сузбијање насилног екстремизма један од приоритетних циљева друштва и свих друштвених институција који треба да укључи превентивно дјеловање против свих облика радикализације и екстремизма.

Учесници конференције су се сагласили да је идеологизација религије један од кључних фактора за појаву насилног екстремизма па је потребно умрежавање свих друштвених институција укључујући и вјерске заједнице као оптималан начин за сузбијање насилног екстремизма и тероризма.

Посебно је истакнуто да Стратегија и Акциони план представљају дио националне платформе неопходне за борбу против насилног екстремизма уз укључивање свих релевантних институција.

Учесници конференције су предложили препоруку оснаживања позиције Директората за односе са вјерским заједницама како би директорка Жана Филиповић била медијатор у сарадњи/партнерству између вјерских заједница и државе.  Препорука је да Директорат за односе са вјерским заједницама преузме иницијативу дијалога са вјерским заједницама у оквиру спровођења Националне Стратегије за сузбијање насилног екстремизма.

Учесници су се сагласили да је положај вјерских заједница у универзалним и регионалним изворима права одређен међународним правним начелима, међународним уговорима, међунардним обичајним правом. Као посебно важним у нормативној заштити вјерских заједница истичемо члан 18. Пакта о грађанским и политичким правима, затим кључне регионалне изворе као што су Европска конвенција о основним људским правима и слободама са Протоколима, Афричка Повеља о људским правима и правима народа, Америчка Декларација итд.

Указано је на то да слобода мисли, савјести и вјероисповјести представља универзално правно начело које није могуће ограничити.

Рад вјерских заједница регулисан је и праксом Европског суда за људска права чиме су додатно примијењени међународни стандарди повезани са правом на правично суђење и праксом Европског суда за људска права.

Очување аутономије вјерских заједница темељи се на универзалним принципима слободе вјере, забрани дискриминаторских пракси, уз уважавање темељних демократских принципа заједнице, јавне безбједности и јавног морала.

Констатовано је да је позиција Свете Столице у међународним односима, и њено дјеловање као субјекта међународног права важна за разумјевање односа према римо-католичкој цркви у Црној Гори.

На крају, учесници конференције су се сагласили да су принцип права и правде, кривице и слободе утемељујућих за правне и етичке вриједности везани за истраживање нашег историјског насљеђа књижевне и умјетничке традиције.